Otkriveno zašto se javlja „moždana magla“ nakon covid 19 infekcije

Moždana magla, glavobolja, umor, gubitak ukusa i mirisa, nesanica… samo su neki od dugotrajnih efekata covid 19 infekcije, a naučnici iz US National Institutes of Health sada su u svom istraživanju otkrili da imuni odgovor, izazvan infekcijom korona virusa, oštećuje krvne sudove mozga i može da bude odgovoran za pojavu svih simptoma takozvanog „long covid“ ili produženog covid 19. Njihova studija objavljena je u časopisu Brain, a zasnovana je na autopsijama mozga 9  ljudi koji su iznenada umrli nakon što su se zarazili korona virusom.

Moždana magla je neurološka komplikacija koja se javlja posle covid 19 infekcije

Umesto da otkrije dokaze o postojanju SARS-CoV-2 virusa u mozgu, naučni tim je otkrio da su ljudska antitela napala ćelije koje oblažu krvne sudove mozga, uzrokujući upalu i oštećenje. ​Ovo otkriće moglo bi da objasni zašto neki ljudi imaju dugotrajne efekte covid 19 infekcije i takođe može da pomogne u osmišljavanju novih tretmana za lečenjenje long covid simptoma.

– Pacijenti često razvijaju neurološke komplikacije nakon covid 19 infekcije, ali osnovni patofiziološki proces nije dobro shvaćen. Ranije smo otkrili oštećenje krvnih sudova i upalu u mozgu pacijenata na obdukciji, ali nismo razumeli šta je uzrok oštećenja. Mislim da smo u ovom radu stekli važan uvid u postepenom razvoju infekcije – objasnio je Avindra Nath, naučnik iz US National Institutes of Health. 

Antitela protiv covid 19 greškom ciljala ćelije koje formiraju „krvno-moždanu barijeru“

Devet osoba, starosti od 24 do 73 godine, odabrano je iz prethodne studije naučnog tima, jer su na osnovu skeniranja pokazali dokaze o oštećenju krvnih sudova u mozgu. Njihovi nalazi su upoređeni sa osobama iz kontrolne grupe, a naučnici su isptivali neuroinflamaciju i imune odgovore koristeći tehniku koja se zove imunohistohemija. Tako je tim naučnika otkrio da su antitela proizvedena protiv covid 19 greškom ciljala ćelije koje formiraju „krvno-moždanu barijeru“, odnosno strukturu dizajniranu da spreči te „štetne osvajače iz mozga“, dok istovremeno omogućava prolaz neophodnim supstancama. Oštećenje ovih ćelija može da izazove „curenje“ proteina, krvarenje i stvaranje ugrušaka, što povećava rizik od moždanog udara. „Curenje“ proteina takođe pokreće imune ćelije zvane makrofagi da „požure“ – i što pre stignu na mesto oštećenja kako bi ga popravile, izazivajući tako upalu.

Neurološki problemi i moždana magla od sada bi mogli lakše da se leče

​Tim naučnika otkrio je da su normalni ćelijski procesi u oblastima ciljanim napadom ozbiljno poremećeni, što je uticalo na njihovu sposobnost detoksikacije i regulacije metabolizma. Studijski nalazi nude naznake o biologiji koja je u igri kod pacijenata sa dugotrajnim neurološkim simptomima i može da bude iskorišćen za nove tretmane – na primer, za lek koji cilja na nakupljanje antitela na krvno – moždanoj barijeri.

– Sasvim je moguće da ovaj isti imuni odgovor opstane kod pacijenata sa dugotrajnim covid 19 što dovodi do povrede neurona – istakao je Nath, a to bi značilo da bi lek, koji smanjuje taj imuni odgovor, mogao da pomogne i tim pacijentima.