Mečije grožđe

List se bere u proleće, kad je biljka u cvetu Foto: Shutterstock

MEČIJE GROŽĐE – Arctostaphylos uva ursi

Mečije grožđe, medveđe grožđe, medvedovo uho je trajan zimzelen, vrlo razgranat i po zemlji polegao žbunić. Raste po visokim planinama, na kamenitim obroncima, iznad zone šume. Ima crvenu, sjajnu bobicu oporog ukusa, veličine zrna graška.
Od medvećeg grožđa sakuplja se list u proleće, kad je biljka u cvetu. Suši se na promaji, u hladovini. Osušeno lišće je sitno, kruto, kožasto i debelo. Mirisa nema a ukusa je opo­rog i nagorkog. U njemu ima fenolskih jedinjenja (arbutin, metilarbutin) i mnogo tanina, pored drugih manje važnih sastojaka.

Lekovita svojstva

Lišće od ove biljke se upotrebljava u obliku odvara za lečenje organa za mokrenje. Najčešće se prepisuje čaj koji se sastoji od podjednakih količina lišća od medveđeg grožđa i trave sipanice (Herniariae herba). Od ovog čaja spravlja se odvar koji se pije umesto vode. On deluje kao pouzdano sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva, jer sadrži pomenuta fenolska jedi­njenja. Ta jedinjenja se izlučuju preko bubrega. Imaju jaku baktericidnu moć, dezinfikuju i leče razne infekcije mokraćnih puteva, teško mokrenje i slične tegobe.

Pre spremanja odvara od lišća medveđeg grožđa, bilo da je ono samo u pitanju ili u nekoj smeši sa drugim biljkama, treba ga zdro­biti da se iz njega mogu lakše izvući lekoviti sastojci. Odvar treba ovako spremiti: 2–3 kašike zdrobljenog lišća, odnosno čajne smese, preliti litrom obične, čiste, hladne vode i potom kuvati da vri 10–15 minuta. Ostaviti da se ohladi, procediti i od toga piti u toku dana 4–5 šolja.
Lekovita vrednost medveđeg grožđa pripisuje se fenolskim je­ dinjenjima.

Ovih sastojaka (arbutin, metilarbutin) ima u manjim ko­ ličinama i u nekim drugim biljkama koje mogu da se iskoriste kao zamene. Najbliža zamena je brusnica ili crvena borovnica (Vacci­ nium vitis idaea).