ZOVA – Sambucus nigra
Zova, zobika, bazga, baz, baza, bzovka raste najviše na vlažnim i zapuštenim mestima po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prosecima. Beru se cele cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cvetovi počnu otvarati. Nanižu se na kanap i obese ili se poređaju na daske da se što pre osuše. Kad se cvasti osuše, krune se nad rešetom. Peteljke se odbace a cvetići upotrebe.
Lekovita svojstva
Dosad doznalo se, da je cvet zovin dobar za znojenje, a ona zelena lika, koja se nalazi između stabla i gornje tanke sinjave korice, leči od zapaljenja limfnih žlezdi, od raznih rana, i kod otežanog mokrenja. Odvar (čaj) od zove upotrebljava se sa odličnim uspehom kad treba da se oznoji, kad je nužno prekratiti kašalj, bolove u grudima. Kad je nužno dobro se ugrejati, grčeve utišati, i nervozno stanje popraviti, isto se pije. Dakle, čim se prozebe nužno je piti izvesnu količinu odvara zovinog. Ovo piće mnogima pomaže od sevanja reumatizma, ako je on od nazeba došao. Svakog sata treba piti po jednu čašicu u toku nekoliko sati ili nekoliko dana i nedelja. Ovo se određuje prema starosti i bolesti. Uvek bolje je zasladiti ovaj tej medom no šećerom.
Tej od zove sa medom valja piti nekoliko večeri uzasob (uzastopno), kad koga bole i bode ispod lažčice i kad ko teško diše. Cvet može da se upotrebljava i za jelo. Ceo kolut umakati u razmućena jaja, pa posuti odozgo i upržiti na masti. Prži se kao kriške hleba i a jede kao pitasto jelo, koje je i zdravo i prijatno. Zova se upotrebljava i kao oblog protiv raznih tvrdih otoka.
Zovi su srodne i sledeće biljke: apta ili burjan (Sambucus ebulus), crvena, planinska ili divlja zova (Sambucus ebulus) koja ima crvene bobice, šibikovina ili kartop (Viburnum opulus). Šibikovini je slična udika, kamiševina ili čibukovina (Viburnum lantana), a u istu biljnu familiju sa zovom dolaze i orlovi nokti ili kozja krv (Lonicera caprifolium).