Zova

ZOVA - Sambucus nigra

Zova, zobika, bazga, baz, baza, bzovka raste najviše na vlaž­nim i zapuštenim mestima po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prosecima. Beru se cele cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cveto­vi počnu otvarati. Nanižu se na kanap i obese ili se poređaju na daske da se što pre osuše. Kad se cvasti osuše, krune se nad rešetom. Peteljke se odbace a cvetići upotrebe.

Lekovita svojstva

Dosad doznalo se, da je cvet zovin dobar za znojenje, a ona zelena lika, koja se nalazi između stabla i gornje tanke sinjave korice, leči od zapaljenja limfnih žlezdi, od raznih rana, i kod otežanog mokrenja. Odvar (čaj) od zove upotrebljava se sa odličnim uspehom kad treba da se oznoji, kad je nužno prekratiti kašalj, bolove u grudima. Kad je nužno dobro se ugrejati, grčeve utišati, i nervozno stanje popraviti, isto se pije. Dakle, čim se prozebe nužno je piti izvesnu količinu odvara zovinog. Ovo piće mnogima pomaže od sevanja reumatizma, ako je on od nazeba do­šao. Svakog sata treba piti po jednu čašicu u toku nekoliko sati ili nekoliko dana i nedelja. Ovo se određuje prema starosti i bo­lesti. Uvek bolje je zasladiti ovaj tej medom no šećerom.

Tej od zove sa medom valja piti nekoliko večeri uzasob (uzastopno), kad koga bo­le i bode ispod lažčice i kad ko teško diše. Cvet može da se upotrebljava i za jelo. Ceo kolut umakati u razmućena jaja, pa posuti odozgo i upržiti na masti. Prži se kao kriške hleba i a jede kao pitasto jelo, koje je i zdravo i prijatno. Zova se upotrebljava i kao oblog protiv raznih tvrdih otoka.

Zovi su srodne i sledeće biljke: apta ili burjan (Sambucus ebulus), crvena, planinska ili divlja zova (Sambu­cus ebulus) koja ima crvene bobice, šibikovina ili kartop (Viburnum opulus). Šibikovini je slična udika, kamiševina ili čibukovina (Viburnum lantana), a u istu biljnu familiju sa zovom dolaze i orlovi nokti ili ko­zja krv (Lonicera caprifolium).