Žarko Jokanović, scenarista i glumac, konačno je nakon 15 dana bolničkog lečenja u VMC Karaburma došao kući. Ovu radosnu vest je podelio na svom Fejsbuk profilu, a mi vam je prenosimo u celosti…
„Nakon 15 dana provedenih u Covid bolnici VMC Karaburma i 26. dana od prvih simptoma – juče sam došao kući. Na najlepše mesto i u najsigurniju oazu – u Milicin zagrljaj i u sigurnu luku mog Antonija. Njih dvoje su sve vreme bili moja najveća ljubav, moja najznačajnija podrška, moj motiv, ali i moja briga – „šta ako…“ Hvala vam beskrajno što postojite, lepi moji, moji univerzumi ljubavi i dobrote.
Naglo pogoršanje
Kada mi se nakon 11. dana provedenih kod kuće uz redovnu lekarsku kontrolu, snimanje pluća i četiri antibiotika dnevno stanje naglo pogoršalo, Vojno medicinski centar Karaburma je, u tom trenutku, te večeri, bila jedina bolnica u kojoj je bilo slobodno mesto za prijem. Danas nema više nijedno slobodno mesto u Beogradskim bolnicama. I sve je više zaraženih zdravstvenih radnika. I o tome treba misliti, kada slušate nebuloze pripadnika agresivne i destruktivne sekte koji tvrde da Korona ne postoji i da je sve prenaduvano.
Bilo je jezivo i kritično. Za dlaku sam ostao živ. Na kiseoniku i uz infuzije sa najačim antibioticima i kortikosteroidima, koje sam primao i po 18 sati dnevno, toliko da su mi sve vene popucale i da nema mesta na ruci koje nije modro, da na kraju nisu imali gde da stave braunile.
I da – bio sam na klackalici života i smrti, iako nemam nijednu hroničnu bolest. A bili su i drugi, čak i mnogo mlađi od mene. I mršaviji. Mladi momci, sportisti. Čisto da znaju oni koji misle da je ovo isto kao običan grip. Daleko je gore od običnog gripa.
Brojne komplikacije
Virus mi je napao i jetru, a javile su se i brojne druge kompikacije. Spasili su me lekari i osoblje VMC karaburma i na tome sam im beskrajno zahvalan. To je najdivnija ekipa najstručnijih lekara, najpožrtvovanijih medicinskih sestara i tehničara, fizijatara, psihologa, tehničkog osoblja, ljudi koji se brinu za higijenu i dezinfikaciju, koja je, treba reći, bila na besprekornom nivou.
Svi ti ljudi, na čelu sa Komandantom bolnice Dr Ivom Udovičićem, su stručne, moralne i ljudske gromade – doktori Rade Ilić, Đorđe Taušan, Dejan Hristović, Miško Stevović, Vesna Begović, doktorka Takić… Izvinjavam se ako sam nekog izostavio. Baš kao što ću zauvek pamtiti imena najdivnijeg medicinskog osoblja: malu Jovanu i Jovanu pričalicu, Miška-Brzog, Stefana, Miloša, Mihajla, Vuka, Nenu, Miru, Natašu, Jelenu… I opet se izvinjavam što sam izostavio neko ime, a svako od njih zaslužuje moju ogromnu zahvalnost.
Ti ljudi rade u nemogućim uslovima, u skafanderima, sa maskama, rukavicama, kompletno prekriveni zaštitnom opremom, sa ronilačkim maskama na očima koje se često zamagle, baš kao i one ispod njih sa dioptrijom, koje neki takođe nose. I niko od njih ne hoda, svi trče od jednog do drugog pacijenta, koji traže pomoć, ili da bi im na vreme dali terapiju. I tako tokom cele svoje smene.
Pri tom su i vrhunski ljubazni, saosećajni i svoje pacijente vole. Videli smo im samo oči i topao pogled, a glas je uvek bio smirujući. I motivišući. I to su pravi heroji. Istinski veliki heroji. Ljubav do neba za sve zaposlene u VMC Karaburm.
A tokom 15 dana boravka u bolnici, dva puta je dolazio i Načelnik VMA, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, koji je obilazio i bodrio svakog pojedinačnog pacijenta, od Patrijarha Irineja, koji je bio u sobi preko puta moje, do svakog drugog čoveka koji je tu ležao. I to je za sve nas tamo bilo zadivljujuće ljudski. I nije bilo isfolirano i namešteno, jer tamo nema novinara i kamermana. Svaka čast!
Uz moju Milicu i Antonija, koji su moja snaga i moj motiv, od prvog trenutka uz mene i Milica Milša Isaković bile su naša kuma dr Vanja Vasić Mileusnić i naša drugarica, docentkinja dr Tanja Adžić, koje su nam neizmerno i presudno pomogle. Ljubav do neba, divne naše devojke.
Drugovi iz bolničke sobe
A bolničke dane, od prvog do poslednjeg, proveo sam u sobi sa jednim od najdivnijih ljudi koje sam ikada upoznao. Nekadašnjim sudijom, predsednikom Specijalnog suda, a sada advokatom Vladimirom Vučinićem. I ta obostrana solidarnost i pomoć u nevolji, dobrota i ljudskost tog čestitog čoveka, prijateljstvo iskovano u najtežim trenucima za obojicu – to je posebna priča. Lljubav do neba, dobri moj Vlado i hvala za sve.
Oporavak će biti dug i spor. Nadam se da ću što pre nastaviti pisanje scenarija Igre sudbine, a za fanove serije poruka da ne brinu – snimljeno je dosta epizoda unapred, nadam se da će se snimanje uskoro i nastaviti, emitovanje serije neće biti ni na koji način ugroženo do kraja juna sledeće godine.
I na kraju, iz srca, iskreno: Čuvajte sebe i svoje. Ovo je jeziva bolest. Na prvi simptom idite kod lekara. Uradite test, snimite plića, dajte krv na analizu i sa terapijom, po savetu lekara, počnite odmah. Redovno se javljajte na kontrolu, ako ste pozitivni. Upala pluća se čak i ne vidi odmah. Zato snimajte pluća ponovo nakon nekoliko dana.
Meni se u bolnici pogršalo stanje nakon pet dana i pluća su mi bila skoro bela.
Spasonosni saveti
Desi se da se pogoršanje desi u nekoliko sati. Na nekoliko dana proveravajte analizu krvi. Jednog dana su mi leukociti pali sa normale na dva, posle par dana su mi se urušili tombociti, odjednom su porasli svi parameti jetre, neki i preko deset puta od manimalne granice.
Obavezno uradite CRP koji ukazuje na upali i D-dimer koji ukazuje na zgrušavanje krvi. Ako treba – daće vam injekcije, koje se primaju svaki dan protiv zgrušavanja krvi i stvaranja trombova. To bukvalno može da vam spasi život kada imate ovu bolest.
Ako ste zaraženi, mora da uzimate i dosta vitamina. Pre svega vitamin C – 2 grama dnevno i Alfa D-3. I redovno pratite stanje. Meni se stanje pogoršalo 11. dana. I ova bolest ima jednu podmuklost koju nosi u sebi. Čim pomisliš da ti je bolje – odmah bude gore. I tako nekoliko puta.
I još nešto. Neko nema nikakve simptome, neko lakše, neko najteže, neko ne preživi.
Ovo je kao ruski rulet – svaki ishod je moguć. I svakome sve može da se dogodi. Zato budite oprezni i delujte na vreme i ne stavljajte život na kocku. I nikada ne zaboravite da ova bolest ostavlja trajne posledice ne samo na pluća, nego i na druge organe.
Još jednom vam beskrajno hvala, dragi moji znani i neznani prijatelji. Ljubav za sve vas – do neba!
I ako me pitate da li mi nešto treba – treba mi. Da čuvate sebe i svoje i da se ne razbolite. Ne slušajte priučene budale iz sekte koja tvrdi da ovaj virus ne postoji – slušajte nauku i stručnjake koji su se školovali za to. To je jedino što će me zaista usrećiti.