Četiri antibiotika, više od 20 primljenih infuzija, borba za svaki udah, osećaj slabosti, nemoći, straha, mnogo limunade i čajeva i dva susreta sa virusom koji je pokorio svet. Ovako svoje neobično iskustvo sa korona virusom za eKlinika portal opisuje Jovana Stanković, diplomirani filolog i novinar iz Aleksinca.
Oprez, strah i rizik zbog hronične bolesti
Iako to nije odlika moje ličnosti, priznajem da sam na priču o pojavi nekog novog virusa na početku reagovala pomalo površno. Valjda mi je bilo lakše da mislim da se sve to dešava “negde tamo”. Sa druge strane, misao da od jedanaeste godine imam reumatski artritis, tinjala je u vazduhu. Iako je moja bolest u remisiji, spadala sam u rizičnu grupu i ta vrsta pritiska mi je u glavi stvarala dodatnu konfuziju. Čitavo proleće prošle godine sam provela u strahu, tata je donosio namirnice jednom nedeljno, a sestra i ja, sa maskama na licu i rukavicama na rukama, kupale smo ih u alkoholu.
Dvostruki atak korone na moj organizam
U julu sam prvi put preležala covid 19. Ne znam kako sam se zarazila. Testirana sam, ali već sedam dana nakon prvog simptoma, virus je već bio u plućima, pa je rezultat bio negativan a upala tipična za covid 19 prisutna. Pridržavala sam se svih terapijskih protokola, uzimala vitamine, i dalje poštovala mere. Ipak, kako mi je majka zdravstvenu radnik, nisam mogla da se oslobodim osećaja da će nam virus ponovo doći u posetu, što se i desilo. U novembru sam se zarazila drugi put. Dobila obostranu upalu pluća i sve podnela mnogo teže nego letos. Ovog puta je i test bio pozitivan. Postoje dva potpuno nova i identična osećaja koja do tada nisam doživela, a koji mi nedvosmisleno govore uz lekarsku dokumentaciju da sam isti virus preležala dva puta. Prvi je kao da sam koprivom prošla preko sluzokože nosa i grla u momentu kada stavim kapi u nos a drugi neverovatna jeza kože glave. Nikada tako nešto nisam osetila.
Sličnosti i razlike u simptomima i zbunjujuća situacija sa antitelima
Tok početka moje bolesti izgledao je gotovo identično oba puta, uz nevericu. Dva dana nakon verovatnog kontakta sa virusom, temperatura do 37.5, žmarci po čitavom telu i malaksalost uz potpunu nemoć. Prvi put upalu pluća sam osetila samo noć pred prvu terapiju – oštar i jak bol ispod desne plećke. Nisam mogla da se okrenem u krevetu. U novembru nisam osetila tako jak bol, bio je slabiji ali duže prisutan, do desetak dana. Tada me je stiskalo svuda oko pluća, kao da mi je neko kaišem vezao grudi i vodila sam borbu za svaki udah. Srećom, saturacija mi nije padala, te nije bilo potrebe za terapiju kiseonikom. Ovog puta sam izgubila čulo mirisa, zatim i čulo ukusa, što je trajalo nekih 7, 8 dana. Ohrabruje to što su mi se sada formirala antitela, što letos nije bio slučaj, pluća nisu bila dobro zalečena, virus je to “jedva dočekao” i verovatno sam se, misle lekari, zato zarazila ponovo.
Bez snage i koncentracije uz dva kolabiranja od iscrpljenosti
Pored toga što ovaj virus čoveku uzme svu snagu, meni je najviše uticao na koncentraciju, pa sam umesto da gledam serije i filmove, ne bih li skrenula misli ili čitala, imala snage samo povremeno gledanje nekih prilično trivijalnih klipova na Jutjubu, i to retko. Dosta sam spavala, a preko danas sam trudila da što više sedim zbog pluća i ponešto od iskustava ispišem na blogu koji vodim. Ovog drugog puta usled te strašne slabosti, desilo mi se i da dva jutra zaredom kolabiram u bolnici, jednom na snimanju pluća, drugi put dok su mi medicinske sestre tražile venski put za terapiju infuzijom. U julu sam psihički teže podnela bolest. Tada nisam znala sa čime se suočavam i ta vrsta presije je na momente bila nepodnošljiva, a noći bez sna. Suvi kašalj koji sam imala u julu, sada je zamenio osećaj sečenja u grudima, u čemu mi je uz terapiju dosta pomagao čaj od ljuske crnog luka.
Nepredvidljivost virusa i važnost psihičke podrške
U momentu kada sam mislila da sam bolje, virus se trudio da mi dokaže da nije tako. Te oscilacije su bile velike – od toga da sam jednog dana dobro, kao da je sve prošlo, a već sledećeg nisam mogla da podignem glavu. U takvim momentima mi je jako značila podrška prijatelja, saradnika, poznanika, internet poznanika. Mnogo mi je značilo što nisam bila sama u toj borbi i ubeđena sam da je ta činjenica pomogla da pobedim virus. Jer, koliko god ovo bila bolest koja izaziva fizičko oboljevanje, vrlo su prisutni su i mentalni ratovi, strahovi i preispitivanja kod obolelih.
Različite kliničke slike zaraženih članova porodice
Ne znam kada će ovo proći. Nisam zdravstvene struke i ne bih želela da dajem savete ali mogu na bazi iskustva da apelujem na ljude da obrate pažnju na svaki simptom i prate ono što govore lekari. Ko inače ima problema sa anemijom, treba da proveri i nivo gvožđa i feritin, jer se dešava da feritin raste a gvožđe pada, što je kod mene, takođe, bio slučaj. Reagujte odmah! Svaki organizam je drugačiji i reakcija na korona virus je samim tim individualna. U julu smo bolest imale sestra i ja a u novembru majka, otac i ponovo ja – svi sa različitim kliničkim slikama.
Zahvalnost zdravstvenom osoblju za vraćen osmeh i ozdravljenje
Zahvaljujući dr Katarini Stojković Stajić, svi iz moje porodice su covid 19 preležali kod kuće. U kovid stanici u Aleksincu rade dve pulmološkinje i medicinsko osoblje u dve smene, istim tempom od marta meseca prošle godine. Preopterećeni zdravstveni sistem nam je, ipak, svakog dana vraćao izgubljeni dah i zbog toga smo im svi neverovatno zahvalni. Naravno, najvažniji savet je da budete oprezni i odgovorni. Možda baš kao i ja nećete moći da izbegnete da se zarazite, ali nošenje maske i druge mere sigurno će pomoći da se ne izložite većoj koncentraciji virusa. Što više virusa u organizmu, to je klinička slika komplikovanija i oporavak duže traje.
