Visok krvni pritisak (hipertenzija) i pored napretka u medikamentnoj terapiji i dalje je glavni faktor rizika za moždani udar, srčanu i bubrežnu insuficijenciju, aterosklerozu i demenciju. Hipertenzija se smatra za vodeću hroničnu nezaraznu bolest u svetu. Prema izveštaju Evropskog registra za dijalizu i transplantaciju bubrega, visok krvni pritisak sa 13 odsto, šećerna bolest sa 21 odsto i glomerulonefritis u 11 odsto slučajeva najčešći su uzroci terminalne insuficijencije bubrega kada se primenjuju metode za zamenu rada bubrega, ističu stručnjaci.
Visok krvni pritisak nije dobro lečen kod polovine pacijenata
Prema zvaničnim podacima, svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Danas se smatra da povoljno dejstvo na sprečavanje komplikacija hipertenzije predstavlja raspon sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska 120 do 139 mmHg i dijastolnog (donjeg) ispod 90 do 80 mmHg.
– Skoro polovina osoba sa hipertenzijom nije svesna da boluje od ove bolesti, a hipertenzija nije adekvatno lečena kod oko polovine onih kod kojih je postavljena dijagnoza. S druge strane, iako je merenje krvnog pritiska u ambulantama i dalje najčešće korišćena tehnika za dijagnostiku hipertenzije, ono je suštinski netačno i na njega značajno utiče greška merenja i pristrasnost osobe koja meri krvni pritisak – kaže za portal eKlinika internista nefrolog prof. dr Višnja Ležaić.
Kako razlikovati četiri tipa hipertenzije?
Prof. dr Ležaić navodi da se zahvaljujući napretku u tehnologiji i dostupnosti merenja u kući, ili 24-časovnog praćenja krvnog pritiska, danas zna da postoje četiri tipa hipertenzije. Prvi tip su osobe sa visokim krvnim pritiskom i u ambulanti i kod kuće, drugi tip su one osobe koje u ambulantama i kod kuće imaju normalan krvni pritisak zbog odgovarajućeg lečenja, treći tip hipertenzije čine osobe sa visokim krvnim pritiskom u ambulanti i normalnim pritiskom kod kuće (takozvana hipertenzija belog mantila), i četvrti tip su oni sa normalnim krvnim pritiskom u ambulanti i visokim kod kuće (takozvana maskirana hipertenzija).
-Ove dve poslednje grupe bolesnika čine skoro 34 odsto osoba sa hipertenzijom. Ukoliko se ne leče, sve četiri vrste hipertenzije praćene su komplikacijama na različitim organima. Kada se govori o bubrezima, hipertenzija dovodi do promena na krvnim sudovima u parenhimu bubrega, a posebno malim krvnim sudovima u finoj strukturi bubrega. Promenjeni zidovi krvnih sudova, dovode do smanjenog protoka krvi, nedovoljnog dopremanja kiseonika kroz te strukture, koje se s vremenom komplikuju razvojem ožiljaka. Tada bubrezi gube sposobnost da filtriraju krv i regulišu ravnotežu tečnosti, hormone, kiseline i soli u telu, što dovodi do smanjenja njihove funkcije – objašnjava prof. dr Višnja Ležaić.
Više od polovine pacijenata premine pre nego što dospe na dijalizu
Prema nekim podacima, svaka četvrta osoba na dijalizi imala je teško oštećenje bubrega ili poremećaj u radu bubrežne funkcije, zbog lošeg lečenja visokog krvnog pritiska.
-Pored pacijenata lečenih metodama za zamenu rada bubrega, trećina hroničnih bubrežnih bolesnika upućuje se na bolničko lečenje, a više od polovine umre zbog nekog kardiovaskularnog oboljenja i pre nego što dospe na dijalizu. Dugogodišnja hipertenzija može da dovede do benigne i maligne nefroangioskleroze. Benigna hipertenzivna nefroskleroza koristi se za opisivanje kliničkog sindroma koji karakterišu: hipertenzivno oštećenje krvnih sudova očnog dna – retinopatija, hipertrofija leve komore srca, minimalna proteinurija i progresivna bubrežna slabost – insuficijencija kod osoba kod kojih hipertenzija traje najmanje 10 godina. Većina slučajeva dijagnostikuje se isključivo na osnovu kliničkih nalaza – precizira prof. dr Ležaić.
Profesorka kaže da se maligna hipertenzija razvija kod 1 odsto hipertenzivnih osoba i to obično kod muškaraca, starih između 40 i 50 godina, a kod žena desetak godina ranije. Predisponirajući faktor je esencijalna hipertenzija, ali može nastati i posle sekundarnih hipertenzija izazvanih bubrežnim bolestima (glomerulonefritis, vaskulitis koji zahvata bubrege, stenoza renalne arterije, hronična insuficijencija bubrega), a ređe endokrinim bolestima. Dijagnoza se postavlja kada postoji dijastolni (donji) pritisak iznad 120 mmHg, nalaz poremećene funkcije srca i bubrega i neuroretinopatija, objašnjava dr Ležaić.
I blagi oblici visokog krvnog pritiska oštećuju bubrege
Prof. dr Višnja Ležaić precizira da prema podacima iz prakse, vrlo visok krvni pritisak, rezistentan na terapiju, može oštetiti funkciju bubrega u relativno kratkom vremenskom periodu (unutar godinu dana). Doktorka dodaje da čak i blagi oblici visokog krvnog pritiska mogu oštetiti bubrege tokom nekoliko godina.
–Hipertenzija je sistemska bolest i ona dovodi do oštećenja oba bubrega. Takođe, bolesti bubrega koje dovode do hipertenzije su obostrane (bolest glomerula, urođene bolesti bubrega). Međutim, treba napomenuti da postoje oboljenja bubrega koja vode u hipertenziju a koja mogu da budu jednostrana (suženje arterije bubrega sa jedne strane, proširenje sabirnog sistema unutar bubrega- hidronefroza, bubrežne ciste) – precizira prof. Ležaić.
Bubreg krivac” i “žrtva” hipertenzije
U stručnim krugovima često se govori o „začaranom krugu“, visokom krvnom pritisku koji izaziva hronične bolesti bubrega, i bolestima bubrega koje dovode do visokih vrednosti krvnog pritiska.
-Bubreg može da bude i “krivac” i “žrtva” hipertenzije. Veoma je važno prekinuti taj začarani krug između visokog krvnog pritiska i bubrega. Najvažnije je korigovati krvni pritisak do dozvoljenih vrednosti, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti, a potom proceniti stepen oštećenja rada bubrega i pokušati da se to smanjenje uspori. Na kraju obezbediti što bolju saradnju sa bolesnikom, po pitanju redovnih kontrola i uzimanja lekova – ističe prof. dr Ležaić.
Kod svih pacijenta sa hipertenzijom proveriti da li postoji oštećenje bubrega
Zbog velike učestalosti hipertenzije i bolesti bubrega i povezanosti ove dve bolesti, preporučuje se da se kod svih bolesnika sa hipertenzijom proveri i da li postoji oštećenje bubrega, kaže prof. Ležaić.
– Simptomi bolesti bubrega variraju od osobe do osobe i zavise od vrste i težine osnovne bolesti. Često su simptomi opšti i nejasni, pa se bolest ne otkriva u ranoj fazi ukoliko se za bolešću bubrega ne traga. Osobe sa povećanim rizikom za hroničnu bolest bubrega su one sa dijabetesom, hipertenzijom, stariji od 60 godina, osobe sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva, čiji su članovi porodice imali neku bolest bubrega, oni koji imaju rizik od opstrukcije mokraćnih puteva (kamen u bubregu, uvećana prostata...). U riziku su i osobe koje se leče od srčane slabosti ili ishemijske bolesti srca i oni koji uzimaju lekove toksične za bubreg (antireumatike, nesteroidne antiinflamatorne lekove, antibiotike, citostatike) – precizira prof dr Ležaić.
Simptomi se javljaju kada ozbiljno popusti bubrežna funkcija
Profesorka Ležaić dodaje da s druge strane, pojava nekih simptoma i znakova ne mora nužno da znači da postoji i bolest bubrega.
-Ipak, u slučaju njihovog prisustva, svakako se treba obratiti lekaru, da bi se putem određenih pregleda i analiza krvi i urina, isključilo postojanje bolesti bubrega ili drugih sistemskih bolesti. U ranim fazama hronične bolesti bubrega (stadijum 1 i 2), većina bolesnika je praktično bez simptoma, jer njihov organizam to kompenzuje i prilagođava se metaboličkim poremećajima koji se vremenom razvijaju. Kada funkcija bubrega ozbiljno popusti, javljaju se simptomi zbog nagomilavanja toksina i viška tečnosti – kaže prof. dr Višnja Ležaić.
Koje analize ukazuju na moguće oboljenje bubrega
Prof. dr Višnja Ležaić kaže da je svim bolesnicima sa rizikom za nastanak bolesti bubrega, uključujući i visok krvni pritisak, potrebno proveravati vrednosti krvnog pritiska, potreban je i pregled mokraće test trakama (proteini, glukoza, krv, leukociti i kad god je moguće mikroalbuminurija) i merenje koncentracije kreatinina u serumu i izračunavanje jačine rada bubrega preko glomerulske filtracije.
-Navedene analize otkrivaju samo pojedine poremećaje rada bubrega i pokazuju da kod bolesnika postoji moguće oboljenje bubrega. Da bi se potvrdilo ili isključilo oboljenje bubrega ili mokraćnih puteva, neophodno je da se sprovedu dodatna ispitivanja- napominje dr Ležaić.
Pregled ultrazvukom za sve sa visokim krvnim pritiskom
Pregled bubrega ultrazvukom preporučuje se kod svih osoba sa visokim krvnim pritiskom, a ne samo za odabrane grupe (bolesnici sa simptomima opstrukcije ili infekcije mokraćnih puteva, postojanjem kamena u bubregu i mokraćnim putevima ili osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za policističnu bolest bubrega), dodaje dr Ležaić.
– Ovim jednostavnim pregledom pokazuje se kolika je veličina bubrega, da li su oni smanjeni (ili su bubrezi različite veličine), da li postoji promenjen oblik i izgled osnovnih struktura bubrega, zadržavanje mokraće u njima, kamen, tumor – kaže prof. dr Ležaić.
U teškim oblicima moguć je potpuni zastoj u oticanju urina
Tegobe sa mokrenjem, kao što su smanjenje količine mokraće često se uočavaju u različitim bolestima bubrega.Pečenje pri mokrenju, učestalo mokrenje i prisustvo krvi ili gnoja u mokraći su znaci urinarne infekcije. Prepreke u oticanju mokraće mogu dovesti do tegoba pri mokrenju tipa slabijeg (tanjeg) mlaza urina ili mokrenja sa prekidima (pa sve do nivoa mokrenja “kap po kap”). U teškim oblicima može doći do potpunog zastoja u oticanju urina, objašnjava nam prof. dr Višnja Ležaić.
Prof. dr Višnja Ležaić je autor i koautor oko 80 radova, napisala 10 poglavlja u udžbenicima i monografijama. Član je Evropskog udruženja nefrologa, član nefrološke sekcije SLD, redovni je član Akademije medecinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Jedan je od naših vodećih nefrologa za ispitivanje bubrežne funkcije, glomerulske bolesti, ispitivanje hipertenzije, akutne i hronične insuficijencije bubrega, transplantaciju bubrega.
