Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kamen u bubregu se razbija različitim izvorima energije, ima li operacija alternativu

Piše: Danijela Tadić
8:45 - 05. 10. 2022.

Usled prisustva kamena u mokraćnim putevima, nekad dolazi i do takozvanog, tihog propadanja bubrega, a moguće su i ozbiljne i po život opasne komplikacije, kaže urolog prim dr sci. med. Mirko Jovanović

kamen u bubregu Dr Jovanović: Endoskopska procedura podrazumeva da se operacija izvodi bez reza u opštoj anesteziji, ali izvodljiva je i u regionalnoj i spinalnoj anesteziji Foto: Dr Jovanović, privanta arhiva/ Shuterstoock

Kamen u bubregu najčešće je posledica prisustva visoke koncetracije raznih mineralnih soli u organizmu, ali i drugih organskih i neorganskih materija. Bol koji prati pokretanje kamena je izrazito jak, neki pacijenti ga opisuju kao porođajni. Nedovoljan unos tečnosti, upotreba industrijske hrane i pića, ali i život u sedećem položaju „kumovali“ su ovom sve češćem oboljenju u savremenom svetu. Ukoliko se stanje ne leči moguće su i životno opasne komplikacije. U nekim slučajevima neophodna je hirurška intervencija koja se u Srbiji sve češće radi endoskopskom procedurom – operacijom bez reza, praćenom bržim i lakšim oporavkom pacijenta.

Dramatičan porast broja pacijenata

Tokom životnog veka, koji danas u proseku traje 69 do 74 godina, kod 15 odsto osoba barem jednom u životu pojaviće se kamen u mokraćnim putevima. Stanje je češće kod muškaraca nego kod žena, odnos je 2,5:1, bolest se najčešće registruje u srednjim godinama života. Stručnjaci navode da je u poslednjih nekoliko godina sve više pacijenata sa bubrežnom kalkulozom (kamenom u bubregu).

– Zapažen je dramatični porast broja pacijenata, što se može objasniti povećanom konzumacijom industrijske hrane pića i proizvoda koji sadrže litogene materije, ali i savremenim načinom života, porastom sedentarnih zanimanja, smanjenom fizičkom aktivnošću. Kamen se češće javlja u bubregu, do 97 odsto i u mokraćnoj bešici u 3 odsto slučajeva. Između kamena koji se javlja u bubregu i kamena koji se javlja u mokraćnoj bešici nema razlike u sastavu, a faktori koji dovode do nastanka su isti – kaže za portal eKlinika prim. dr sci. med. Mirko Jovanović, načelnik Odeljenja za funkcionalnu dijagnostiku i cistoskopiju, Klinika za urologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Kako nastaje kamen u bubregu?

Stvaranje kamena u mokraćnim putevima, pre svega, zavisi od socioekonomskih, genetskih i konstitucionalnih faktora čoveka, objašnjava dr Jovanović. Na pojavu kamena utiče i gojaznost, genetska predispozicija, povećan unos proteina životinjskog porekla, slana hrana, slatkiši, prekomerna upotreba C vitamina, dehidracija, smanjen unos tečnosti i bolesti koje su direktno povezane sa nastankom urinarne kalkuloze.

– Upravo ove pogrešne navike u ishrani dovode do povećanog unosa kalcijuma i oksalata, do povećane kiselosti organizma, pa i urina kroz koji se kalcijum i oksalati izlučuju. Uz smanjen unos tečnosti dolazi do hipersaturacije urina ovim takozvanim litogenim materijama (kalcijum, oksalati, fosfati, urati, mokraćna kiselina i dr.), a ukoliko postoji i abnormalna bubrežna morfologija, poremećaj oticanja urina i urinarna infekcija, veći je rizik da se kamen stvori – precizira dr Jovanović.

Tiho propadanje bubrega

U slučaju da se stanje ne leči usled bolova i čestih urinarnih infekcija smanjena je radna sposobnost čoveka.

– Nekad dolazi i do takozvanog, tihog propadanja bubrega, a moguće su i ozbiljne i po život opasne komplikacije. Ukoliko su nastupile komplikacije u vidu oštećenja bubrežne funkcije, prestanka mokrenja (anurije) i urosepse (teške sistemske infekcije sa kardiocirkulatornim kolapsom) stanje je ozbiljno i tada je često moguće samo hirurško lečenje – kaže dr Jovanović.

Ko su kandidati za operativno lečenje kamena u bubregu?

Pacijenti pokušavaju da se leče alternativnim metodama, upotrebom čajeva. Dr Jovanović kaže da je u nekim slučajevima, uz pojačani unos tečnosti i fizičku aktivnost, moguće spontano eliminisati kamen iz mokraćnih puteva.

– To je moguće kod veličine kamena do 5mm, nekad i kod većih kamenaca. Sve zavisi od anatomije i širine mokraćnih kanala i oblika kamena. Pacijenti koji pate od bolova i kod kojih je nemoguće postići spontanu eliminaciju, a postoji pretnja da bi nastupile komplikacije u smislu urinarne infekcije, urosepse i otkazivanja bubrežne funkcije kandidati su za operativno lečenje – pojašnjava dr Jovanović.

Doktor dodaje i da se kamen ponovo javlja kod 50 do 100 odsto nelečenih bolesnika, što znači da će barem polovina bolesnika koji su jednom imali kamen, ako se ne leče, ponovo dobiti kamen. Kod lečenih bolesnika učestalost ponovnog javljanja je 10 do 15 odsto.

Kako da prepoznamo da je došlo do infekcije?

Glavni simptom kamena u bubregu je bol (bubrežna kolika) koga karakteriše iznenadni početak. Dr Jovanović dodaje i da ponekad simptomi nisu potpuno jasni i da se kamen u bubregu otkriva i slučajno pri rutinskom ultrazvučnom pregledu pacijenta.

– Bol koji se javlja kod bubrežne kolike je u predelu slabine, sa zračenjem bola u preponu, a karakterišu ga talasi pojačanja i slabljenja (kolika). Lokalizacija bola se može menjati kako kamen putuje od bubrega do mokraćne bešike. Bol može biti praćen mukom, gađenjem i povraćanjem i pojavom krvi u mokraći. U nekim slučajevima može se javiti temperatura i groznica što znači da je došlo do pojave infekcije. Kod kamena u mokraćnoj bešici prvenstveno se javljaju nelagodnost i poteškoće pri mokrenju, uz neprijatan, ali ne tako jak bol, učestalo mokrenje, a nekad i potpuni prestanak mokrenja. Mogu se javiti povremeno krvav i gnojav urin sa znacima urinarne infekcije – navodi dr Jovanović.

Kako se najčešće hirurški leči kamen u bubregu?

Ureteroskopska litotripsija je endoskopsko razbijanje kamena u bubregu i ureteru i najčešća procedura koja se primenjuje kod hirurškog lečenja kamena u mokraćnom kanalu i bubregu.

– Izvodi se posebnim aparatom, endoskopom ili ureteroskopom, koji prolazi kroz uretru, mokraćnu bešiku, a zatim ureter i bubreg. Endoskopska procedura podrazumeva da se operacija izvodi bez reza u opštoj anesteziji, ali izvodljiva je i u regionalnoj i spinalnoj anesteziji. Operacije ovakvog tipa traju 30 do 90 minuta u zavisnosti od lokalizacije, veličine, tvrdoće kamena i drugih faktora. U današnje vreme predstavlja najzastupljeniju endoskopsku hiruršku metodu lečenja, ne samo kamena u bubregu i ureteru, već i najzastupljeniju endoskopsku urološku proceduru – navodi dr Jovanović.

Kamen u bubregu razbijaju dva tipa ureteroskopa

Stručnjaci koriste dva tipa ureteroskopa – semirigidni i fleksibilni,a kamen se razbija različitim izvorima kao što su balistička, ultrazvučna ili laserska energija.

– Najefikasniji izvor energije koji se danas koristi prilikom ureteroskopskih procedura je holmijumski laser (Holmium YAG-Yttrium, Aluminium, Garnet, eng.). Tehnološka dostignuća primenjena u uretroskopiji, doprinela su da ove procedure imaju bezbroj prednosti. Kada govorimo o tretmanu urinarne kalkuloze, uključujući smanjenje invazivnosti procedure i povećanje procenta uspešnosti u razbijanju kamena. Uspešnost ovih procedura je visoka 93 do 100 odsto u zavisnosti od nivoa urinarnog trakta i veličine kamena – pojašnjava dr Jovanović.

Indikacije za endoskopsko lečenje

Stručnjaci u zavisnosti od veličine i lokalizacije kamena u mokraćnim putevima postavljaju indikaciju za endoskopsko lečenje.

-Najčešće se kamen odstranjuje posle jedne operacije, ukoliko je veličina kamena 2 do 3 cm i u ovom slučaju primarna metoda izbora je semirigidna i laserska litotripsija. Kada je kamenje veće od 3 cm, takođe se primenjuje endoskopska metoda koja se zove perkutana nefrolitotripsija, koja se od marta 2022. godine obavlja i u Vojnomedicinskoj akademiji– pojašnjava dr Jovanović.

Endoskopski zahvat je operacija bez reza i minimalno invazivni tretman, koji pacijenti lakše podnose.

– Oporavak je značajno brži, nema reza i boravak u bolnici je i do 10 puta kraći. Međutim, 1 do 2 odsto pacijenta koji imaju veliki kamen u bubregu, ili iz nekog drugog medicinskog razloga, nisu kandidati za endoskopski način operativnog lečenja i oni moraju biti podvrgnuti otvorenoj klasičnoj hirurškoj proceduri – kaže dr Jovanović.

Budućnost u minimalno invazivnim procedurama

Dr Mirko Jovanović objašnjava da je urologija jedna od grana hirurgije gde se endoskopske procedure u hirurškom lečenju mogu primeniti u skoro svakom segmentu. Doktor dodaje da urologija u Srbiji pokušava da uhvati korak sa svetskim trendovima.

– Primenom savremene opreme i modernih tehnika u endoskopiji, laparaskopiji i robotskoj urološkoj hirurgiji sve klasične otvorene operacije su, već u skoro svim slučajevima, zamenjene ovim savremenim metodama. Ipak, u Srbiji je niži procenat primene endoskopije i laparaskopije, jer to zavisi, pre svega od finansijske mogućnosti i kupovine moderne opreme od strane zdravstvenog osiguravajućeg fonda. Budućnost urologije kao i drugih grana medicine i savremeno minimalno invazivno lečenje pacijenta u Srbiji direktno je povezano sa mogućnošću nabavke savremene opreme – kaže dr Jovanović.

Kako izbeći kalcijum u mokraći?

Dobra prevencija i dalje ostaje najbitniji postupak kada je u pitanju očuvanje zdravlja. U preventivi i lečenju kamena u mokraćnim putevima potrebno je primenjivati određene postupke u načinu ishrane i života, lekove u prevenciji ili posle hirurškog lečenja.

– Preporučuje se prirodna ishrana bez obilnog unošenja kalorija. Ukoliko nema svežih namirnica, birati zamrznute, a ne konzervirane. Preporučene namirnice su sveže voće, povrće i salate, hleb od celog zrna, zobena kaša, musli, ali ne i pšenične mekinje koje su bogate oksalatima. Važno je da se ograniči dnevni unos mesa, ribe i kobasica na 150 grama, polinezasićene masne kiseline u biljnim uljima su poželjnije od animalnih. Obroke je potrebno podeliti u pet manjih dnevnih, jesti bez žurbe, izbegavati namirnice sa visokim sadržajem masti, šećera i soli. Savetuje se da dnevni unos tečnosti, odnosno neutralnih pića, bude u količini 2 do 3 litara dnevno, tako da količina izmokrene mokraće bude 2 do 2.5 litara, a specifična težina urina ispod 1.010 mmol/L – objašnjava dr Jovanović.

Doktor savetuje oligomineralne vode, biljne i voćne čajeve, čaj za bubrege i bešiku, razblaženi sok od jabuke. Manje je poželjno konzumirati kafu, crni čaj i nerazblaženi voćni čaj. Potrebno je izbegavati sva alkoholna pića, kola pića i limunade sa šećerom, jer se upotrebom ovih namirnica povećava koncentracija kalcijuma u mokraći, kaže dr Mirko Jovanović.

TEME:
Srbijanka
13:07, 06. 10. 2022. Odgovori

Dva putam sam razbijala kamen u bubregu i nije se razbio kamenje 30mm.

Dragica
1:02, 05. 11. 2022. Odgovori

Da li se moze razbijati kamen u bubregu ko nema besiku vec ugradjenu stomu.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend