Naslovna / Moja priča

Selfi je Vasiliju doneo invalidska kolica: On i majka Đurđica šalju važnu poruku i bolesnim i zdravim ljudima

Marijana Rajić|11:30 - 21. 01. 2024.

Teško je, ali šta je čovek bez borbe, nade, vere u dobre ljude i snagu od Boga da se sva iskušenja izdrže? To pitanje sebi ne postavljaju Đurđica Zailac i njen sin Vasilije Urošević, koji je nesrećnim slučajem ostao nepokretan – oni tako žive

Selfi Vasilije Vasilije i Đurđica: Nemaju vremena da očajavaju, drže se za optimizam, nadu i ljubav Foto: Đurđica Zailac/privatna arhiva

Selfi: kratka reč bez koje ne možemo da zamislimo današnji trenutak, pre tri godine je nepovratno „okrenula“ svet Vasilija Uroševića (22) i njegove majke Đurđice naopako. Njihova priča nije samo nauk svima nama i našoj deci, već i svedočanstvo o tome da za živog čoveka granica mogućeg i nemogućeg zapravo ne postoji. Ali, i jaka poruka da ne treba suditi nikome, jer ne znamo šta nas već za minut može stići voljom sudbine.

Kako se Vasilije povredio: Selfi, pad, šok, kolica, borba…

Vasilije Urošević (22) je u leto 2019. godine pao sa četvrtog sprata, sa nekih petnaestak metara visine. Zadobio je teške povrede. Događaja se i danas seća kroz maglu. Prilikom pada je zadobio frakture šestog i sedmog kičmenog i prvog torakalnog vratnog pršljena. Sve je rezultiralo kvadriparezom teškog stepena, kao i subarahnoidalnom hemoragijom. Disao je uz pomoć traheostome, kateteri su postali svakodevni pratioci, uz sve rizike od infekcija i ono što neizbežno nosi ležanje.

Ostao je nepokretan, ali je nakon operacije sedmog pršljena počeo da pokreće ruke iz ramena i laktove. Noge su mu oduzete i danas. U međuvremenu su usledile brojne intervencije (ukupno 12 operacija), borba sa pratećim komplikacijama, dekubitusima

Kako su i na koji način Vasilije i njegova samohrana majka Đurđica, pedagog, koja je morala da napusti posao jer je sinu potrebna neprekidna nega, uspeli da stignu do malog ali i velikog, neočekivanog nagoveštaja nade kroz mučan i naporan oporavak koji i dalje traje? Kako se snalaze za banjsko lečenje, tretmane matičnim ćelijama u inostranstvu, ortopedska pomagala, pelene, lekove za bolove, putne troškove, smeštaj, vežbe i rehabilitaciju bez kojih bi sve za šta su se grčevito borili bilo besmisleno? To znaju samo sin i majka, svi dobri ljudi koji im od prvog dana pomažu novčanim prilozima za lečenje, i uski krug prijatelja koji im nije okrenuo leđa kada se tragedija dogodila.

Vasilije živi za muziku a majka – k’o svaka majka…

Ipak, u najvećem delu te svakodnevne borbe, danju ili noću bez razlike, ostaju samo njih dvoje. Vasilije snagu pronalazi u muzici, planovima koje ima na brojnim poljima i želji da ne izneveri majku, koja je tu za njega sve ove godine. A majka, kao i svaka majka, „gine“ za sreću svog deteta i više nego što se može…

Iako to nije uvek lako, ovaj hrabri mladić ne dozvoljava da ga pobede loše misli. Pre svega je posvećen učenju i muzici. Nedavno je uspešno položio nekoliko predmeta u IV godini srednje Medicinske škole. Ide ka maturiranju i svojoj najvećoj želji, studijama režije na FDU. Iako od deset prstiju na rukama može delimično da pokreće samo jedan, to mu je dovoljno da uz pomoć tehnike pretače svoje misli i osećanja najtežih momenata u stihove i note. Mladi muzičar je predan ovoj umetnosti od prve godine srednje škole, a za eKlinika portal objašnjava zašto mu je toliko važna:

– Ona je najbolji filter i beg u neku moju lepšu stvarnost, ono što me leči. Moj prvi album se simbolično zove „Terapija“ i najvećim delom je nastao u bolnicama. Važno mi je da izrazim i svoj bol, bunt, i potrebu za ljubavlju ali i nadom, jer verujem u bolju budućnost u kojoj ću se ostvariti kao umetnik. To mi je i najveći motiv za borbu – kaže Vasilije, kome je neočekivano životno iskustvo promenilo brojne stavove, „izbistrilo“ intuiciju. Ukazala mu se i nova životna suština, a mnogi je ne slute dok im se ne desi neka tragedija.

Vasilije piše muziku u kojoj se konačno nazire optimizam: Put je težak, ali on veruje da cilj da ponovo hoda nije nedostižan

Đurđica je smislila autentičan način da pomogne sinu: Kuvanje za licitacije

Đurđica je to što im se desilo primila kao Božju volju. Prihvatila je, nosi stameno i hrabro svoju i sinovljevu sudbinu. Nije joj lako. Jer, majka je. Zdravstvena iskušenja ni nju ne zaobilaze, ali pomena o predaji nema. Istina, kaže, pati što je morala da napusti posao koji je obožavala jer neizmerno voli decu. Svi tu ljubav je sada usmerila Vasiliju. Ograničenja su brojna, kuću ne može da napušta duže od četiri sata.

– Ja sam samo jedna obična mama koja i vreme koje provodi u kući koristi da napravi nešto kako bi svom detetu pomogla da prohoda. Ljubav koju svaka majka oseća prema sinu ne može ništa da dovede u pitanje. I kada je najteže, ljubav i vera treba da nam bude vodilje. Srećna sam što je moj sin preživeo, a kako mi je sudbina da se borim, boriću se. „Grebaću“ rukama i nogama, moliću, ali je cilj vredan: da stane na noge – priča nam Vasilijeva mama, koja je smislila nešto kreativno, zdravo i ujedno korisno da bi i sama doprinela sakupljanju novčanih sredstava. Sprema domaću hranu i postavlja na stranice na mrežama sa humanitarnim licitacijama.

Divne, sočne pite, sarma, domaće knedle sa šljivama i drugi tradicionalni specijaliteti na raspolaganju su svim ljudima dobre volje koji žele da se hrane ukusno i kvalitetno, a ujedno pomognu njihovu borbu. Đurđica kao poruku dodaje i dve misli koje nju drže i dižu u ovoj borbi: „Ko preživi do kraja taj će se spasti“ (Biblijska) i „Poprimi duh trave, kad Te život zgazi – ispravi se“ (svetovna).

Selfi Vasilije

Vasilije Urošević i glumica Vesna Stanković: Mnogi dobri ljudi daju doprinos u sakupljanju novca za Vasilijevo lečenje Foto: Đurđica Zailac

Registrovan osećaj u kukovima i lumbalnom delu kičme: Nada, želja i volja neće prestati

Vasilijeva rehabilitacija se nastavlja. Ni on ni majka nemaju vremena za očajavanje, samo za optimizam. U decembru je na Tajlandu primio 200 miliona matičnih ćelija. Njegova majka Đurđica nam prenosi detalje:

– Prva doza je primljena putem krvi, a druge dve su plasirane u lumbalni deo kičme, odnosno kičmene moždine. Paralelno sa davanjem doza ćelija, rađena je i elektrostimulacija i stimulacija magnetima, uz vežbe tajlandskom kineziterapijom. Budući da je kroz magnetnu i elektrostimulaciju robotski senzor registrovao voljnu kontrakciju mišića gluteusa, u kukovima i u lumbalnom delu kičme, potreban je nastavak rehabilitacije. To uključuje intenzivno vežbanje na specijalnim spravama i ponovni dolazak u junu, najkasnije julu 2024.godine. Tada bi po njihovom planu i programu lečenja trebalo da boravi tamo tri nedelje. U prvoj nedelji primiće novih 200 miliona ćelija, sa vežbanjem, elektrostimulacijom i magnetnom stimulacijom. Međutim, da bi na očekivanja lekara sa Tajlanda odgovor bio adekvatan i da bi nastavili sa planiranom terapijom, Vasilije ne sme da prekine sa rehabilitacijom ovde, kod nas.

Kako pomoći Vasiliju

Na Tajlandu je sa njenim sinom, priča nam Đurđica, na vežbama bio mladić koji ima još teže ozlede, a koji nakon tretmana pravi samostalno po nekoliko koraka.

Vasilije Urošević uskoro nastavlja rehabilitaciju u Novom Sadu. Troškovi su izuzetno visoki kako za taj korak tako i za nastavak na Tajlandu, pa njegova majka Đurđica poziva sve dobre ljude koji su u prilici da pomognu uplatama ili slanjem SMS poruka: 23 na 3800 (fondacija Podrži život). Svi predračuni i računi za troškove kao i lekarska dokumentacija su raspoloživi na uvid i prikazani eKlinika portalu.

Selfi Vasilije

Pomozimo Vasiliju: Foto: Đurđica Urošević/fondacija „Podrži život“

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo