Da nesreća nikada ne dolazi sama, pokazalo se i u slučaju Džil Mekdonald (Jill MacDonald). Imala je 42 godine kada joj je dijagnostikovan osteosarkom, i to svega dve nedelje nakon što je njenom mužu otkriven rak debelog creva u četvrtoj fazi.
„Bila sam potpuno paralisana“: Dramatična ispovest koja je promenila više života
Džil je dobila osteosarkom, vrstu raka kostiju koji najčešće pogađa decu i mlađe odrasle osobe.
– Ne mogu ni da se setim kome od nas dvoje je prvo postavljena zvanična dijagnoza. Sve je bilo toliko šokantno, bila sam potpuno paralisana – ispričala je ova hrabra žena svoju priču za Osteosarcoma Institute, koja fotografije svoje borbe svakodnevno deli na društvenim mrežama.
Dve dijagnoze raka udarile su na porodicu u isto vreme: Osteosarkom i rak debelog creva
Džil i njen suprug Džef živeli su u kanadskoj pokrajini Nova Škotsa. Tada su imali troje dece školskog uzrasta: 11, 9 i 6 godina. Pre dijagnoze, Džil je bila aktivna mama i radila je kao nastavnica u prvom razredu na pola radnog vremena. Obožavala je svoj život.
– Deca su tek počela da ulaze u fazu kada postaju samostalna. Počeli smo da putujemo sа njima. Nedavno sam završila master studije i spremala da se vratim na posao s punim radnim vremenom. Otplatili smo studentske kredite i bili spremni da zaista počnemo da živimo. Život je bio divan – prisetila se Džil kako se sve izmenilo „u sekundi“.
„Život se menja u sekundi, ali morala sam da ostanem ovde zbog svoje troje dece“ Foto: Instagram nalog @livinglifewithjill
Brz životni tempo i zanemarivanje simptoma: Osteosarkom je tinjao dok je porodica planirala put
Upravo užurbanost aktivnog života učinila je da Džil ignoriše bol u kolenu.
– Džogirala sam sa grupom mama iz komšiluka i počela da osećam bol u levom kolenu čim bih krenula da trčim. Ali, imala sam 42 godine i pripisala sam to starenju. Zatim je bol počela da se javlja noću, u snu. Bio je to uporan, tupi bol, koji se noću pogoršavao. Nisam mogla da spavam, ali sam to ignorisala. Planirali smo put u Floridu i nisam htela da ga pokvarim, pa sam odložila odlazak kod lekara –
Propust lekara, pa grom iz vedra nema: Osteosarkom uz metastaze na plućima
Po povratku sa puta otišla je u ambulantu, gde joj je lekar pomogao da ublažisimptome. Pregledao joj je koleno i rekao da tu nema ništa specijalno, da samo treba da nosi bolje cipele.
Međutim, ipak je posetila svog izabranog lekara, koji je zatražio rendgen. Pokazalo se da postoji tumor, a nakon biopsije, postavljena je zvanična dijagnoza: visokogradusni fibroblastični osteosarkom. Kasnije je saznala da postoje i promene na plućima.
Zajedno kroz lečenje: „Nismo imali vremena da ono što nam se dešava obradimo emocionalno“
Džil nikada nije dobila zvaničnu prognozu, ali Džef jeste. I bila je poražavajuća.
– Džefov rak se proširio na trbušnu maramicu, limfne čvorove, jetru, i postojale su male tačke i na plućima. Lekar nam je rekao da je neizlečivo, da će lečenje biti palijativno i da mu je ostalo najviše dve godine života – kaže Džil.
Par nije imao ni vremena ni prostora da sve to emocionalno obradi.
– Bilo je razarajuće. Ali, imali smo troje dece i morali smo da ostanemo jaki zbog njih. Prosto pronađeš način da izdržiš. Ne znam ni sama kako smo uspeli – kaže Džil.
Uz neverovatnu podršku Džilinih sestara, majke, porodice i prijatelja, par je paralelno započeo svoje lečenje.
Suprug Džef u toku lečenja i jedno od njihove troje dece Foto: Instagram nalog @livinglifewithjill
Kompletna promena porodičnog funkcionisanja i paralelno lečenje: Metastaze u plućima divljaju
– Oboje smo primali hemoterapiju u isto vreme. Premestili smo sve dečje sobe u prizemlje, a Džef i ja smo ostali gore, uz kupatilo koje je bilo zabranjeno za decu. Moje sestre su se smenjivale, svaka po šest meseci, živele su sa nama i brinule o deci. Bilo je zaista teško – priseća se ona.
Džilino lečenje pratilo je standardni protokol za osteosarkom: tri ciklusa hemoterapije, operacija očuvanja uda, zatim još hemoterapije. Ali, kada hemoterapija nije uspela da smanji promene na plućima, predložena joj je druga linija lečenja. Njeno telo je moglo da izdrži samo tri tretmana.
– Trombociti su mi bili toliko niski da sam bila u opasnosti da iskrvarim od unutrašnjeg krvarenja. Rekli su mi da ako ne prekinem s hemoterapijom, ona će me ubiti. I tu su se moje opcije za lečenje u Novoj Škotskoj završile – dramatične detalje prenosi Džil.
Nakon poslednjeg CT-a, seća se da je njen onkolog brojao metastaze u plućima. Rekao je „da ih ima ih toliko da je prestao da broji na 14“. Ali Džil nije želela da odustane.
– To jednostavno nije bila opcija. Morala sam da ostanem tu za svoju decu – nije imala dilemu.
Srećom, njena tetka je već istraživala kliničke studije.
Odabir prave kliničke studije
Ponuđeno joj je učešće u jednoj od tri kliničke studije za osteosarkom. Izabrala je onu u kojoj se testirao imunoterapijski lek Keytruda, i to samo zbog lokacije. Džil je smatrala da je najbolje da ide na ispitivanje u Mičigen, a ako joj bude bila potrebna dodatna medicinsku pomoć, lako će se vratiti u Kanadu. Nakon tri tretmana, urađena joj je biopsija. Osoblje ju je ostavilo da čeka duže nego obično.
– Doktor mi je rekao: „Izvinjavam se što ste čekali, ali ne možemo da pronađemo nijedan tumor na plućima koji je dovoljno veliki za biopsiju“ – priseća se Džil.
Ispostavilo se da je prkosila svim prognozama. U studiji je bilo oko 80 ljudi, a samo njih dvoje je reagovalo na lek. Nije mogla da veruje. To je bilo čudo.
Gubitak supruga, nova iskušenja i jedino moguće rešenje
Nažalost, Džil nije imala mnogo vremena za slavlje. Tokom kliničke studije njen suprug Džef je preminuo od raka, a lekari su primetili novi tumor u mekom tkivu njenog levog kolena.
– Pretpostavljali su da su se neke ćelije raka nastanile u mekom tkivu. Rastao mi je prilično veliki tumor u nozi. Pre nego što je Džef preminuo, razgovarala sam sa specijalistima i hirurgom ortopedom i svi smo se složili da je, s obzirom na moj uspeh sa kliničkom studijom, najbolje rešenje amputacija noge. Bez obzira na sve, toliko sam zahvalna na životu, da zaista nema ničega što ne mogu da postignem – naglašava Džil Mekdonald.
Foto: Instagram nalog @livinglifewithjill
Kako Džil živi danas: Uz protezu igra golf, deca i ona su dobro
Budući da je Keytruda imala efekta na njene tumore na plućima, Džil se obratila kompaniji Merck, koja proizvodi lek, i molila da ostane na terapiji i nakon završetka studije. Nije, kaže, planirala da napusti svoju decu i zato nije ni planirala da prestane sa lekom. Nakon brojnih poziva i pisama, kompanija je pristala. Džil je primila ukupno 136 doza leka tokom devet godina. Poslednju infuziju imala je u martu 2023. godine. Do danas nema znakova povratka bolesti.
Napokon, život je za njih opet dobar.
– Obožavam svoju protezu. Ima stvari koje više ne mogu da radim, ali to je u redu jer mi se otvorio potpuno novi svet interesovanja i mogućnosti – napominje Džil.
Jedno od tih interesovanja je golf.
– Vozila sam decu po terenu i ćerka me je pitala zašto ne igram sa njima. Rekla sam da ja ne mogu da igram golf. Ali, te večeri sam ležala u krevetu i pomislila: ‘Čekaj… a zašto ne bih mogla?’ – priča ova neverovatna žena.
Kontaktirala je organizaciju Parasport Nova Scotia, i oni su joj pronašli trenera golfa. Pohađala je časove dve godine i potpuno se „navukla“. Sada je potpredsednica Golf Saveza Nove Škotske i predsednica Odbora za inkluziju, raznolikost, ravnopravnost i pristupačnost.
Nakon svega što su ona i njena deca prošli, danas su – neverovatno dobro.
– Sva moja deca su prošla kroz psihoterapiju i svi su dobro. Definitivno su otporniji nego većina dece. Znaju da mogu da prebrode teške stvari. Ne bih ovo poželela ni jednom detetu, ali oni su u redu. Sada smo zaista na dobrom mestu. To je pravo čudo – ispričala je Džil Mekdonald.
