Posle navršenih 70 godina treba da izbegavamo tri stvari da bismo ušli u uspešno, zdravo treće doba

Godine ne brojim, bas me briga, uziva, setam po 7 do 10 km dnevno, odem do obliznje sume I nauzivam se. Ako ima peruke Tim bolje. Jedina mi tuga, sto su se unuke odvojile I zive daleko. One su mi radost I sreca, ali sta da radim cujemo se ali to nije to.

Dobar uvodni tekst, kao nastavak trenda da sve bude deo verbalnog pozitivizma, bez pokrića. Ljudi koji su dovoljno dugo socijalno izolovani, postali su dovoljni sami sebi. Žene su u velikoj prednosti; pronašle su smisao u tome da imitiraju najortodoksnije muškarce. Muškarci su se feminizirali i pogubili.

У 72. години сам. Пензија ми је мала, али колико имам толико трошим. Идем на сениор вежбе и плесне тренинге. Од пасивног хобија се бавим осликавањем стаклених предмета. Идем на дружења пензионера и удружења грађана. Повремено идем на једнодневне излете. Нисам усамљена иако имам мало блиских пријатеља. Захвална сам и задовољна садашњошћу.

Puni su mediji pametnih saveta. O tome kako to postići, koje honorarne a dostojanstvene poslove obavljati, a posebno kako obrdžavati zdravlje kad je zdravstveni sistem ruiniran i medicinskih stručnjaka sve manje a ostati koliko toliko optimista. Ciljevi nisu sporni ali sredstva i put su jako komplikovano.

Ова тема ми итекако дигне притисак на 200. Нарочито коментари типа радити што дуже да се не би осећали бескорисно. Радим од своје 19-те год. Сада имам 30 година стажа и 48 год. живота. До пензије има још ихихи а ја сам већ уморна и крећу разноразни здравствени проблеми. Немам ништа против оних који желе да раде до 100 -те али има и нас који би да сачувамо неко наше ментално и физичко здравље а не да право да свог радног места одемо на неку "вечну парцелу". Пензија није луксуз већ могућност да се неко ко је радио цео живот мало посвети себи, велике су могућности, читање, шетње, позоришта, дружења са пријатељима, боравак у природи без буке и гужве у градском превозу. Али како уживати у свему томе ако се ради до 100 -те???

Penzuiner, radila jos osam godina posle penzije... Sada, bratanac, navidni...iz 35 godina razvedenog braka, otima moje nasledno pravo..beskrupuloznost na svakom koraku.. Ali, odlicno je sve sto ste rekli.. Za nas penzionere. Imam 72 godine..i samocu. Hvala Vam mnogo. I, Srecno..srecno sve..

Treba se uključiti u sve aktivnosti za um, dušu i telo. Nemojte misliti na godine i rezimirati prošlost, jer sutra je novi dan, a svaki dan donosi nove životne izazove. Uključite se na kurseve jezika, fizičkih vežbi i drugih aktivnosti za starije, naći ćete ljude za druženje.

Odličan I vrlo poučan tekst.Ne znam kako je u drugim zemljama,ali u Srbiji ovi obrasci ponašanja penzionera se odvijaju suprotno od svega što je životno,svrhovito i aktivno. Ja trošim sedmu deceniju,suprug je prešao 70.i mi sada nastavljamo život punim plućima.Deca su krenula svojim putem,a mi sada imamo više vremena da se posvetimo svojim hobijima,putovanjima i ugađanjima(zašto da ne?) Srdačan pozdrav!

Svaki početak ili pokušaj da se pokrenete, posebno za vecinu onih koi su u letargiji,dobar je prvi.korak i podržavam ,da bude konstanta. Može biti mudrost ,znanje i vjestine od ,,koristi, za one koi to cijene. Zahvalan.

Sjajno odradjena tema! Raditi, raditi i samo raditi, druziti se i uzivati i posle penzionisanja!

Treba jednostavno izbaciti iz svesti termin penzioner, što nas asocira na početak kraja. Živite kao da se ništa nije promenilo a priroda će učiniti ono što je prirodno.

Znali bi šta treba raditi, kako se hraniti, gde ići, šta videti, s kim se družiti, da je ta penzija dovoljna za pristojan, ne luksuzan život!

Baš sam zadovoljna! Najzad sam pročitala tekst podrške! Tekst na koji me je uputila moja velika ćerka.💓

Ja imam 75hod i trudim se da budem OK. Po nekad imam utisak da mi samo telo stari, nekad sam tužna jer su mnoge meni drage osobe "otišle". Hvala na ovom tekstu jer daje osnovne smernice kako dalje.

Odlicno prezentovana istina.Moze se diskutovati.Srdacan pozdrav.

Raduj se što si živ I nemoj čekati kraj!

O ovoj temi treba cesce pisati.

Za sve ste u pravu covek treba da se bori dok god moze i bude što aktivniji da zivi punim plucima

Tesko je naci svrhu, onog ,kad ti nigde nisi pristao!vecina vrsnjaka otisla besþ pritisnu i deca sa svojom decom zive svoj nacin zivljenja i. Nemaju vremena za tebe jer mora da stvore prustojnog odrzivog standarda!