Ljudi koji zaista umeju da slušaju imaju ovih 8 moćnih navika – i zato im drugi veruju, vole ih i pamte

U svetu u kojem svi žele da budu saslušani, retko ko zna kako zaista da sluša. A možda je upravo slušanje najlepši poklon koji možemo da damo drugom čoveku, i sebi

Sigurno ste makar jednom doživeli onaj poseban osećaj kada vas neko sluša tako pažljivo da imate utisak da ste jedina osoba na svetu u tom trenutku. Nema prekidanja, nema pogleda ka telefonu, nema brzinskog savetovanja – samo prisutnost i osećaj da vas sagovornik prihvata baš onakve kakvi jeste.

Takvi ljudi ne slušaju samo da bi „uhvatili red“ za svoj govor. Oni slušaju da bi razumeli. Čuju ton glasa, prate izraze lica, primete kada vam se pogled spusti ili glas zadrhti.Iza tog umeća stoji poseban način razmišljanja, skup malih, ali moćnih navika koje grade poverenje i povezanost.

Preporučujemo

Evo kojih osam načina razmišljanja neguju – i koje svako od nas može da nauči i primeni.

1. Tišina im je prijatelj, ne neprijatelj

Većina ljudi u razgovoru beži od tišine. Plašimo se da će delovati neprijatno, pa požurimo da je popunimo. Dobri slušaoci znaju da tišina nije praznina, već prostor u kojem misli pronalaze svoje pravo mesto.

Oni ne skaču da kažu „E, i ja imam slično iskustvo!“ čim stanete da udahnete. Umesto toga, ostave trenutak da vi razmislite, dodate nešto što ste zaboravili, ili da vam samo olakša da završite misao. U toj tišini često ispliva ono što je zaista važno, ono što niste planirali da kažete, ali vam je bilo na srcu.

2. Empatija im je prirodna reakcija

Kada čuju tuđu priču, ne razmišljaju prvo kako bi je „popravili“. Njihov prvi impuls je da je osete. Možda će reći: „Mogu da zamislim koliko ti je bilo teško“ ili „Zvuči kao da ti je trebalo mnogo snage“.

Takvi slušaoci stanu pored vas u vašoj priči, ne ispred vas. Ne nude brza rešenja jer znaju da ponekad ljudima ne treba odgovor, nego da ih neko samo isprati kroz njihovu emociju. To ne znači da su pasivni,  naprotiv. Oni aktivno saosećaju, gledaju vas, klimnu, pokažu da ste vi i vaša osećanja u tom trenutku najvažniji.

3, Nikada ne prekidaju – i znaju koliko to znači

Prekidanje ne samo da prekida misao, već i poručuje: „Ono što ja imam da kažem važnije je od onoga što ti pričaš.“ Dobri slušaoci to nikada ne rade. Čak i ako se sete nečega važnog, sačekaju.

Zato razgovoris njima teku glatko. Ljudi se pored njih osećaju bezbedno da pričaju otvoreno, znajući da ih niko neće preseći na pola rečenice. To strpljenje i poštovanje gradi poverenje koje traje.

4.  Prisutni su svim čulima i celim bićem

Kad pričate sa njima, imate osećaj da u tom trenutku ne postoji ništa drugo. Ne proveravaju poruke, ne gledaju preko vašeg ramena, ne skeniraju prostoriju.

Oni su tu – gledaju vas u oči, klimaju glavom, reaguju na svaku promenu u vašem izrazu lica. Taj nivo pažnje danas je redak, ali je i razlog zbog kog ih ljudi toliko cene i žele u svom društvu.

5. Iskreno ih zanima ko ste i šta govorite

Ne slušaju da bi dobili svoju priliku da govore. Slušaju da bi saznali više o vama. Postavljaju pitanja koja vas podstiču da nastavite: „Kako si se tada osećao?“, „Šta ti je bilo najteže u toj situaciji?“

Njihova radoznalost nije znatiželja iz dosade – ona dolazi iz želje da vas razumeju bolje. U takvom razgovoru osećate se vredno, jer znate da vas neko ne sluša samo površno, već pokušava da vidi svet kroz vaše oči.

6.  Pretpostavke ostavljaju ispred vrata

Koliko puta ste ulazili u razgovor sigurni da znate šta će druga osoba reći? Dobri slušaoci to ne rade. Oni znaju da će ih pretpostavke sprečiti da čuju ono što je zaista rečeno.

Otvoreni su za iznenađenja. Dozvoljavaju sebi da promene mišljenje ako čuju nešto novo. Upravo ta otvorenost pravi razliku između razgovora koji ostavlja gorak ukus i onog koji donese razumevanje.

7.  Vraćaju vam vaše misli – da pokažu da su ih čuli

Kažu: „Znači, želiš da kažeš da…?“ ili „Ako sam dobro shvatio, ti osećaš da…?“ To nije puko ponavljanje. To je način da potvrde da su vas razumeli,  i da vam daju priliku da razjasnite ako nisu.

Takav gest pokazuje da ne slušaju samo reči, nego i smisao iza njih. I to je trenutak kad znate da vas ne doživljavaju kao „još jedan razgovor u danu“, nego kao osobu koja im je važna.

8. Odgovaraju promišljeno i s poštovanjem

Njihovi odgovori nisu automatski. Čak i kada se ne slažu, to kažu na način koji ne ruši ono što ste izneli. Znaju da je ton jednako važan kao i sadržaj.

Njihov cilj nije da pobede u raspravi, već da razgovor učine korisnim i povezanim. I upravo zato sagovornici odlaze od njih sa osećajem da su dobili nešto dragoceno – razumevanje, podršku, perspektivu.

Aktivno slušanje je umetnost

Pravo slušanje nije pasivno. To je aktivna odluka da damo drugoj osobi prostor, pažnju i poštovanje. To znači da umirimo svoj unutrašnji glas, ostavimo svoje pretpostavke i budemo spremni da makar na trenutak živimo u tuđoj priči.

Kao što je grčki filozof Epiktet  davno rekao: „Imamo dva uha i jedna usta da bismo slušali dvaput više nego što govorimo.“ A možda je vreme da to prestane biti samo citat i postane naš svakodnevni izbor.

U svetu buke, oni koji umeju da slušaju nisu samo dobri sagovornici – oni su ljudi kojih se zauvek sećamo.

Da li i vi u svom okruženju imate nekog ko zaista zna da vas sluša?