Foto: Pixabay
Sposobnost racionalnog i stvaralačkog mišljenja ono je što čoveka izdvaja od ostalih živih bića u prirodi. Pretpostavlja se da je ljudski mozak sposoban da ima više ideja od broja atoma u poznatom svemiru. Naš mozak proizvodi struju toliko jaku da njime može da se napaja sijalica od 10 do 23 vati (W). Evo nekih jednostavnih pravila koja mogu da pomognu da ta sijalica uvek dobro osvetljava put, odnosno da osiguraju dobro zdravlje mozga i savršeno pamćenje čak i u poznoj životnoj dobi.
Muzika može da utiče na naše raspoloženje, ali i na funkcije mozga. Mada nije do kraja potvrđena teorija, zvuci neke Mocartove kompozicije mogu da utiču na naše kognitivne sposobnosti. Ako ravnu površinu pokrivenu peskom tretiramo zvukom, ona će se organizovati u obrasce koji mogu biti lepi i simetrični ili pak sasvim nepovezani, što zavisi od frekvencije, jačine, kvaliteta, izvora i drugih obeležja. Pevanje može na sličan način delovati na telo, opuštajući ga ili osnažujući ga. Muzika i matematika bi mogle da budu slične, mozak primoravaju da se organizuje u određenom strukturnom smislu. Posebno ako slušate neku muziku prvi put.
Kada smo pod stresom naš mozak luči hormon kortizol, koji nam smeta da jasno sagledamo određenu situaciju. Ukoliko smo tokom dužeg vremenskog perioda izloženi stresu, mogu sa javiti problemi s pamćenjem i učenjem. Dobar način zaštite mozga, jeste da se potrudite da sagledate, ako je moguće problem i sa komične strane i dobro se nasmejete. Smeh snižava nivo kortizola i čuva zdravlje mozga.
Ukoliko možete potrudite se da izađete u prirodu, ona ima smirujući efekat i često čini čuda u stresnim situacijama. Kada boravite napolju odmarate mozak od stimulansa i razvijate pažnju. Efekti šetnje u prirodi mogu da vas iznenade i pomognu da na mnogo kreativniji način rešite neki problem.
Nije greška ako svaki dan jedete za doručak isto jelo, ili idete uvek istim putem na posao. Ipak, nekada može biti dobro za mozak da malo izmešate stvari. Tako osnažujete mozak da prima nove informacije. Nekada nije loše da probate novi recept ili istražite neki nepoznat deo grada.
Kada učite nepoznatu veštinu pravite novi program u mozgu, osnažujete nervne ćelije. Počnite da se bavite lepim pisanjem, ili nekim hobijem, kao što je na primer, sviranje gitare. Može biti teško, ali ne odustajte, nešto što izgleda komplikovano može biti od velike koristi za mozak.
Kada počnete odjednom da radite stotinu poslova, teško ćete barem jedan na valjan način privesti kraju. Kuckate poruku, gledate televiziju, proveravate društvene mreže. Mozak se odjednom usmerava na više stvari, biće mu teže da se usmeri na pravi način na jedan problem.
Neko bi rekao meditirajte, neko izdvojte jedno vreme samo za sebe i usmerite pažnju na disanje. Ovo je dobar način regulacije visokog krvnog pritiska i holesterola. Neke studije ukazuju da na ovaj način jačate pažnju, pamćenje, mogućnost izbora pravih reči.
Vežbanje napolju je dobro i za telo i mozak. Kada vežbate krv brže prodire u mozak i tako snažite vaše kognitivne sposobnosti. Potrudite se da za neku fizičku aktivnost izdvojite, barem, nekoliko dana u nedelji.
Ukoliko ne spavate dovoljno čak i najjednostavniji posao može da izgleda veoma komplikovano. Biće vam teže da usmerite pažnju i možete da zapazite praznine u kratkoročnoj memoriji. Preporuka je da se spava od sedam do devet sati tokom svake noći.
Povećan broj kalorija nekada može da uslovi slabije pamćenje. Nisu do kraja poznati razlozi, ali veći indeks telesne mase je povezan sa lošijim zdravljem mozga. Stoga neke male promene u načinu ishrane mogu biti od pomoći. Jedite više voća, povrća, dobrih masti. I jedna šoljica kafe može razbuditi mozak.
Mnoge hemikalije iz cigareta mogu škoditi mozgu. Postoje čak veze između pušenja i smanjenog nivoa mentalnih aktivnosti i demencije. U svakom slučaju bez cigareta ćete biti mnogo zdraviji.
Problemi s pamćenjem nekada mogu biti povezani sa zdravljem srca. Slaba fizička aktivnost i povećana težina utiču na kvalitet arterija, koje mogu početi da stare i da pumpaju manje krvi do mozga. Ukoliko imate visok krvni pritisak, obavezno ga kontrolišite pod nadzorom lekara.
Depresivnost je često povezana i sa smanjenim mentalnim funkcijama. Osećaj bespomoćnosti ili gubljenja interesovanja mogu poremetiti jasan rad mozga. U takvim situacijama mogućnost razmišljanja, usmerenosti pažnje i donošenja odluka mogu biti ozbiljno narušene. Ukoliko osetite neke od ovih simptoma zatražite pomoć stručnog lica.