Ako imate više od 50 i i dalje ostajete budni posle ponoći: Psihologija otkriva kojih 8 stvari pokušavate da izbegnete

Znate li zašto, iako imate više od 50 godina, i dalje ostajete budni posle ponoći? Psiholozi tvrde da često nije u pitanju navika, već način da pobegnemo od nekih teških istina o životu u srednjem dobu

Sa pedeset i nešto godina znate mnogo toga. Naučili ste da san postaje dragocen, da umor duže traje, da oporavak više nije brz kao nekada. Ipak, evo vas u sitnim satima, u 1 sat posle ponoći, dok skrolujete, gledate serije ili sređujete fioke. Ne ponekad – već redovno.

Ovo nije priča o „noćnim pticama“. Ovo je psihologija nesanice u srednjim godinama – nesanice po sopstvenom izboru. Posle ponoći određene istine ne mogu da vas stignu. Zahtevi dana se rastapaju u plavičastom svetlu ekrana i tišini samoće.

Preporučujemo

Ono što izbegavate nije san. Već ono što san donosi – sutra, sa svim svojim podsećanjima na prolaznost, na vreme koje nije beskonačno i na život koji zaista živite, a ne onaj koji još uvek planirate.

1. Vaše telo više ne može unazad

Tokom dana lako je verovati da kontrolišete sve. Vežbate, zdravo se hranite, pijete vitamine. Govorite sebi da se „vraćate u formu“. Ali noću, kada nastupi tišina, vaše telo šapuće istinu: ono ipak stari.

Biti budan znači ostati u pokretu, ne dozvoliti telu da se oglasi. Noć postaje tampon-zona u kojoj ne morate da priznate svaki bol u zglobovima, sporije zarastanje rene ili težinu penjanja uz stepenice. Ali jutro donosi neumoljivo podsećanje – telo više ne možete da prevarite.

2. Vrhunac karijere je uglavnom iza vas

Preko dana ste iskusni, vredni i potrebni. Imate znanje i autoritet. Ali kasno u noć LinkedIn sija od uspeha bivših pripravnika. Oni napreduju, dok vaše stepenice vode uglavnom u stranu.

Noć vam dopušta da i dalje sanjate o velikom zaokretu, startupu, knjizi koju ćete napisati. Ali jutarnji mejlovi neumoljivo podsećaju da ste pouzdani – ali ipak zamenljivi. Kasni sati, međutim, ostavljaju otvorenu iluziju da je sutra možda drugačije.

3. Deci više niste potrebni na isti način

Kuća je previše tiha. Njihovi problemi su postali drugačiji – veći nego što možete da rešite savetom ili novcem. Manje vas zovu, ređe traže pomoć. Uspeli ste da ih osamostalite – ali sada prazno gnezdo odzvanja noću.

Ostajanje budnim podseća vas na stara vremena kada ste dežurali, čekali da se tinejdžer vrati kući. Samo što sada više ne dolaze tako često. Odgovor na poruke koje šaljete kasno noću čekaće do jutra. Noć vam, ipak, daje osećaj da ste tu – spremni ako im zatrebate, iako vas zapravo ne trebaju na isti način.

4. Vreme više nije beskonačno

Negde oko pedesete matematika života postaje neumoljiva. Ako imate sreće – možda trideset dobrih godina. Realnije – dvadeset i neku. Počinjete da brojite preostala leta, susrete, putovanja.

Ali posle ponoći vreme kao da staje. Između ponoći i tri ujutru sat ne otkucava. To je „ukradeno vreme“ koje vam pruža iluziju da starost ne postoji. Iako znate da vas svaka neprospavana noć zapravo brže troši, osećaj bezvremenosti u sjaju ekrana je jači.

5. Vaš brak je postao rutina

Ljubav nije nestala. Ali negde između odlaska dece i približavanja penziji, brak se pretvorio u partnerstvo logistike: ko kupuje, ko zove majstora, ko planira večeru.

Noć vas vraća vama samima. Podseća ko ste bili pre „spajanja“. Niste sami protiv partnera – vi izbegavate ogledalo koje pokazuje šta ste postali. Budni u sitne sate možete ponovo da budete pojedinac, makar i samo dok birate YouTube snimke koje niko drugi ne bi hteo da gleda.

6. Vaši roditelji sve brže stare ili su umrli

Ako su živi, svaka poseta pokazuje kako slabe. Ako nisu, praznina je još dublja noću. Uloge su se zamenile – vi ste sada starija generacija.

Biti budan posle ponoći deluje kao dokaz da ste još uvek mladi. Spavanje je, mislite, za starce. Ali zapravo, neprospavene noći vas ne čine mlađim – već umornijim i starijim. Ironično, pokušaj da pobegnete od vremena zapravo vas brže sustiže.

7. Većina snova sada neće postati stvarnost

Roman koji ste želeli da napišete, jezik koji ste planirali da naučite (mada nikada zaista nije kasno), godina u Evropi o kojoj ste maštali – sve je to prešlo iz „hoću“ u „mogao bih“.

Noću, međutim, ti snovi i dalje žive. U tihim satima noći još uvek verujete da je sve moguće. Jutro, pak, nemilosrdno traži realizam.

8. Ovo je verovatno – to

Ne „to“ kao kraj života, već kao život koji jeste i koji ćete voditi. Srednje godine donose bolnu spoznaju da su velike promene iza vas. Od sada su to male korekcije, a ne potpuni preokreti.

Noć, međutim, briše granice. Posle ponoći još uvek „nastajete“. Još uvek možete da zamišljate da ste neko drugi.

Postoje i noćne ptice

Važno je napomenuti da nauka prepoznaje i ljude koji prirodno funkcionišu bolje u kasnim satima – tzv. noćne ptice. Njihov biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, podešen je tako da imaju više energije noću i teže se prilagođavaju ranom ustajanju. Istraživanja pokazuju da se ovaj hronotip javlja kod manjeg dela populacije, a ne nestaje u potpunosti ni sa godinama. Zato se za neke ljude ova „psihologija nesanice“ možda i ne odnosi, jer jednostavno najbolje rade i misle kada drugi spavaju – bez obzira na to što su već prešli pedesetu.

Reč nauke

Nedavna studija grupe istraživača sa Univerziteta u Groningenu (Holandija), analizirala je podatke od 23.798 ispitanika starijih od 40 godina tokom jedne decenije. Ustanovljen je značajan odnos između hronotipa “večernjeg tipa” i ubrzanog kognitivnog pada, naročito kod visoko obrazovanih ispitanika. Svaki sat ka tzv. „kasnijem” hronotipu bio je povezan sa procenom od 0,80 bodova nižeg rezultata na testovima kognitivne funkcije po dekad.

San je dragocen dar

Pobuna protiv sna u pedesetim nije priča o ekranima, već o strahu da prihvatite gde se nalazite. Kasni sati su tampon između onoga ko ste bili i onoga što postajete. Ali istina je da izbegavanje ovih realnosti ne menja ništa. Samo vas čini iscrpljenijim. San koji uskraćujete sebi ubrzava upravo ono od čega pokušavate da pobegnete.

Možda prava hrabrost posle pedesete nije ostajati budan. Možda je istinska snaga u tome da legnete na vreme, probudite se i pogledate svoj život takav kakav jeste. A možda – ako se zaustavite i osmotrite ga bez bežanja – otkrijete da je on zapravo sasvim divan i dovoljan.