Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime u polju označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dragana
Moje iskustvo.Rak štitaste žlezde. Bila sam više okružena prijateljima koji su me zvali i nasmejavali me svojim glupostima,puštali su da sama kažem kako sam ,kako mi je kad imam potrebu.Imala sam tu sreću da su pored mene bili ljudi poput stena,pružali mi snagu ,radost.Mnogo znači kad imaš na koga da se osloniš.Znali su da moju pozitivnu stranu treba što više sad da podignu,na najviši nivo.Moja deca su to podneli kao pravi heroji.Mnogo to znači znam da smo svi kroz to teško prošli ali nismo dozvolili da to toliko utiče na nas.Mnogo sam se molila Gospodu da mi da snagu da sve to prevazidjem,bilo je padova ali najviše uspona.Koliko god bilo teško treba razmišljati pozitivno,tad je sve drugačije.Jer čovek zna sam sebe da gurne još dublje,ali ne treba jer je to pogrešno.Jer naša psiha je čudo.Evo posle četiri meseca svega vezano za rak ,operisana sam ,gde je došao kraj jednom zlu,ostale su kontrole.Ja se i dalje smejem,živim punim plućima,živim za moju decu i za onu radost koju sam osećala kao dete.Potreban je cilj kad se razboliš,a to je pobeda i razlog zbog kog nećeš nikad odustati od sebe jer kolko si potreban sebi toliko trebaš i drugima.