Nelečena oboljenja mrežnjače mogu u nekim slučajevima da izazovu teške posledice i dovedu do invaliditeta pacijenta Foto: Shutterstock
Oboljenja mrežnjače poput dijabetičke retinopatije (DR), dijabetičkog makularnog edema (DME) i senilne degeneracije makule (nAMD) predstavljaju vodeće uzročnike gubitka vida širom sveta. Za oboljenja mrežnjače potrebno je više terapijskih opcija, jer u ovom momentu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje imaju na raspolaganju samo jedan anti-VEGF lek, navodi se u saopštenju udruženja pacijenata „Bono vido“, „Žuta mrlja“ i „Gledamo srcem“.
Anti-VEGF lekovi sprečavaju stvaranje novih krvnih sudova u oku i na taj način umanjuju mogućnost krvarenja, otoka i gubitka vida. Pacijenti u Srbiji imaju na raspolaganju samo jedan anti-VEGF lek dostupan preko Republičkog fonda i to za veoma ograničenu populaciju pacijenata sa dijagnozom dijabetičkog makularnog edema, a bez dostupnog ovog oblika terapije za senilnu degeneraciju makule, upozoravaju udruženja pacijenata i lekari.
Oboljenja mrežnjače u Srbiji ima više od 138.500 osoba, procenjeno je na konferenciji za novinare na kojoj su učestvovali i oftalmolog prof. dr Dijana Risimić i farmakoekonomista Jovan Mihajlović. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro 2,2 milijarde ljudi suočava se sa nekim oblikom oštećenja vida, veruje da bi milijardu slučajeva oštećenja vida moglo da bude sprečeno ili lečeno.
Pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja inovativnom terapijom ključni su za očuvanje zdravlja očiju. Oboljenja mrežnjače, ako se ne leče, mogu u nekim slučajevima da izazovu teške posledice i dovedu do invaliditeta pacijenta. Gubitak vida urušava kvalitet života i mentalno blagostanje, nosi i značajne ekonomske posledice, naglašavaju udruženja pacijenata.
Više od 60 odsto informacija o svetu oko nas dobijamo preko čula vida. Pacijenti sa senilnom degeneracijom makule, imaju sličan kvalitet života kao osobe koje se suočavaju sa teškim oboljenjima kao što su kolorektalni karcinom ili multipla skleroza, smatraju udruženja pacijenata.
Udruženje pacijenata „Bono vido“ sa stručnjacima sa očne klinike Univerzitetskog Kliničkog centra u Srbiji sprovelo je istraživanje troškovnog opterećenja dijabetičkim makularnim edemom i neovaskularnom senilnom degeneracijom makule. Istraživanje je pokazalo da prosečni troškovi lečenja dijabetičkog makularnog edema iznose 9.000 evra godišnje za pacijenta lečenog u UKCS, odnosno 5.2 hiljada evra godišnje za pacijenta sa senilnom degeneracijom makule. Za lečenje bolesti postoje i relativno visoki indirektni troškovi.
Apsolutna vrednost troškova lečenja jednog pacijenata sa potpunim gubitkom vida je udvostručena. Udruženja pacijenata navode da godišnji troškovi terapije za slepe osobe sa senilnom degeneracijom makule iznose 9.000 eura (57 odsto indirektnih i 43 odsto direktnih troškova). Trošak za slepu osobu sa dijabetičkim makularnim edemom udvostručuje se i iznosi 19.000 eura (73 indirektni troškovi i 27 odsto direktni troškovi), naglašava se u saopštenju.
Standard lečenja retinalnih oboljenja u svetu su medikamenti iz grupe anti-VEGF lekova. Udruženja pacijenata ističu da nesrazmerno nisku zastupljenost oftalmoloških lekova u našoj zemlji potvrđuju i podaci, prema kojima je udeo oftalmoloških medikamenata u ukupnom budžetu za lekove 1 odsto, dok je udeo anti-VEGF lekova u tržištu oftalmoloških lekova svega 5 odsto.