Farmaceutska industrija takođe ima obavezu da redovno prati bezbednost svojih lekova Foto: Shutterstock
Kvalitet i bezbednost lekova u Srbiji usklađeni su sa evropskim standardima, navedeno je na konferenciji povodom Svetskog dana bezbednosti pacijenata. Ove godine, u fokusu kampanje je bezbedna primena lekova. Svakoj osobi na svetu u jednom trenutku biće potreban lek za prevenciju ili lečenje bolesti. Ipak, dešava se da se medikamenti pogrešno čuvaju, primenjuju, propisuju, izdaju. Ne postoji apsolutno bezbedan lek za sve osobe, navode stručnjaci.
U slučaju da nam nije do kraja jasno kako da koristimo lek, potrebno je da se obratimo zdravstvenom radniku za savet. Uz svaki lek u Republici Srbiji priloženo je i uputstvo sa bitnim informacijama koje bi trebalo da pročitamo pre upotrebe leka.
Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA, podvlači da je kvalitet i bezbednost lekova u Srbiji usklađena sa evropskim standardima.
– Isti je nivo bezbednosti i kvalitet leka bilo gde, kod nas na tržištu ne postoji lek slabijeg kvaliteta. Ali ne postoji ni lek bez neželjenih dejstava, s tim da ne smemo da zaboravimo i na važnost odnosa koristi i potencijalne štete. Lekovi moraju da se koriste prema preporuci lekara, bitno je pre upotrebe da pročitamo uputstvo za lek u kojem su navedene i neželjene reakcije. Ma koliko bio efikasan lek, ako nije bezbedan, ne stavlja se u promet. Lek se uvek prati, a i pored toga što nismo deo Evropske unije, po zakonima i propisima smo usklađeni sa evropskim normama – objašnjava dr Trkulja.
Farmaceuti navode da se dozvola za novi lek izdaje kada se kliničkim ispitivanjima potvrdi da očekivana korist od leka prevazilazi rizike. Svaki lek nekada može da izazove neželjene reakcije. Pošto se izda dozvola za lek, nastavlja se sa praćenjem njegove bezbednosti, navela je Jelena Mitrašinović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).
Na kvalitet i bezbednost lekova može da utiče svako od nas, tako što će učestvovati u praćenju leka i moguće neželjene reakcije prijaviti medicinskim radnicima. Osnova ovog praćenja je da, ako se posumnja da je primena leka izazvala neželjene reakcije, ta reakcija bude prijavljena radi dalje procene i preduzimanja potrebnih mera.
Stručnjaci dodajaju da ipak, kod nas retko ko od pacijenata prijavljuje neželjene reakcije Agenciji za lekove. Mitrašinović navodi da je najviše prijava od strane lekara i farmaceutskih kompanija.
Izdavanje dozvole za lekove i praćenje njihove bezbednosti su među najznačajnijim nadležnostima ove Agencije.
Farmaceutska industrija takođe ima obavezu da redovno prati bezbednost svojih lekova tokom perioda razvoja i posle dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet.
Pacijenti sve sumnje na neželjene reakcije mogu da prijave Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije na sledeće načine: