Procenat vakcinisanih osoba u Srbiji je nizak i iz dana u dan opada, moguće je da će se ponovo javiti bolesti za koje se mislilo da su iskorenjenje, upozoravaju stručnjaci. Pitanje je trenutka kada će, a ne da li će početi epidemija malih boginja, zaušaka i rubela.
Redovan program vakcinacije
Pored MMR vakcina, zanemareni su i programi drugih redovnih imunizacije, kako protiv korone, tako i protiv drugih respiratornih infekcija, kao što su virus gripa, a naročito bakterije pneumokok, istaknuto je na tribini „Ko rano rani“ u organizaciji Foruma pacijenata Srbije i stručnjaka, uz podršku Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine.
– Imunizacija protiv covid 19 kao jedna od neophodnih mera u borbi protiv virusa suštinski je ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. Taj problem je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema i društva u celini pogodovale tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat vakcinacijom protiv covid 19. Međutim, nije samo vanredna imunizacija protiv covid 19 zakazala. Situacija je alarmantna, jer smo u riziku od epidemija bolesti za koje postoje redovni programi imunizacije. Kada govorimo o MMR vakcinama, obuhvat imunizacije dece u Srbiji pao je na ispod 50 odsto, a da bi ova populacija bila zaštićena potrebno je da taj procenat bude 95 i više – rekla je docent dr Emina Milošević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju.
Vakcinacija nema sezonu
Dr Milošević je izrazila zabrinutost za zdravlje društva u celini. Ona je dodala da su zanemareni programi redovne imunizacije zbog fokusa na epidemiji ali i zbog kako je rekla, dvosmislenih poruka javnosti koji su doveli da se stavovi o imunizaciji negativizuju.
– Malo smo zaboravili na grip i pneumokokne bolesti takođe, među kojima je najčešća zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Pneumokok može da da čitav niz bolesti od upale srednjeg uha, do vrlo teških bolesti, da prodre u krv, da izazove sepsu i meningitis. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se preporučuje posebno starijim osobama od 65 godina i hroničnim bolesnicima – rekla je dr Emina Milošević.
Edukativna tribina „Ko rano rani“ docent dr Emina Milošević i Marko Milovanović Foto: Jakov Simović
Mladi i vakcinacija
Predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović je naveo da je preventivna medicina koja je srž zdravlja, pojedinca i šire zajednice „u zapećku“.
– Pacijenti sa kojima smo u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije. Međutim nažalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama. Problem je dvojak, nepoverenje i neinformisanost. Gotovo dva veka je prošlo od kada je Knjaz Miloš uveo vakcinaciju protiv velikih boginja u Srbiji kao obaveznu, i vrlo uspešnu imunizaciju koju smo sprovodili tokom 20.veka, mi smo se paradoksalno vratili na početak i diskutujemo da li su vakcine korisne, što je samo po sebi pleonazam – naglasio je Milovanović.
Ljudi ne znaju da postoje vakcine protiv nekih bolesti
On je rekao da smo zaboravili da su vakcine verovatno najveći izum u istoriji medicine i da su spasile bukvalno stotine miliona života.
– Sa druge strane, pored nepoverenja, imamo i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv pneumokoka, većina starijih od 65 godina a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali nažalost mnogo njih ne zna da na nju ima pravo – naglasio je Marko Milovanović.
