Zarazne bolesti prenose se sa osobe na osobu direktnim ili indirektnim kontaktom. Određene vrste virusa, bakterija, parazita i gljivica su izazivači zaraznih bolesti. Malarija, boginje i respiratorne bolesti, covid 19, najučestaliji su primeri zaraznih bolesti. Izreka, „čistoća je pola zdravlja“, u punoj meri se odnosi na zarazne bolesti. Dovoljno je nekada, temeljno i redovno da perete ruke, kako biste zaštitili sebe i svoju okolinu od opasnih bolesti.
Neposredni kontakt kao izvor zarazne bolesti
Zarazne bolesti se najčešće prenose direktnim kontaktom. Do kontaminacije dolazi, kada zaražena osoba dodirne ili razmeni telesne tečnosti, sa nekom drugom osobom koja još nema bolest. Često zaražena osoba i ne zna da je nosilac nekog virusa ili bakterije. Tako se uglavnom, prenose polne bolesti, posebno ako se pri odnosu ne koristi kondom.
Trudnice, kako upozoravaju stručnjaci, mogu preneti zaraznu bolest preko placente na bebu. Neke polno prenosive bolesti, uključujući gonoreju, mogu se preneti sa majke na bebu tokom porođaja.
Kapljični put kao način širenja zaraznih bolesti
Širenje virusa kašljanjem ili kijanjem, čest je način širenja zaraznih bolesti. Zarazu je moguće proširiti i kada govorite, a u blizini vas je neka druga osoba. Kapljice brzo padaju na tlo, pa ovaj tip prenosa zahteva blizinu.
Vazduh kao način širenja zarazne bolesti indirektnim kontaktom
Neki infektivni agensi mogu putovati sa velike udaljenosti i ostati u vazduhu duži vremenski period. Možete dobiti morbile, na primer, ako uđete u sobu u kojoj je, prethodno boravila osoba zaražena virusem morbila.
Prenos preko zaraženih objekata
Brave, ručke u gradskom prevozu, najčešći su načini prenosa zaraze preko objekata. Neki organizmi žive kratko na površinama. Ipak, ako dodirnete bravu, koji je pre neki minut pipnula i osoba koja ima grip, možete dobiti bolest. Sve se dešava, ako, rukama, posle brave, brzo dodirnete i usta, nos, ili oči. Zaraza se širi i putem krvi ili nesterilnim medicinskim instrumenatima.
Zarazne bolesti šire se vodom i hranom
Zarazne bolesti se često lako šire putem neispravne vode i hrane. Ešerihija koli se često ovako prenosi ili putem nedovoljno obrađenog mesa. Nepravilno konzervirana hrana može stvoriti okruženje za lak prenos anaerobne bakterije Clostridium botulinum, koja može dovesti do pojave botulizma.
Indirektna zaraza preko životinja
Pojedine zarazne bolest mogu se lako preneti sa životinja na ljude. Sve se događa, ako vas bolesna životinje, ujede, ogrebe, ili ako uklanjate nepažljivo izmet bolesne životinje.
Tokoplasma gondi je parazit koji se može naći u mačjem izmetu. Trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom treba da budu posebno oprezne, savetuje se upotreba jednokratnih rukavica i često dobro pranje ruku. Najbolje je da se buduće mame poštede ovakvih poslova.
Zarazne bolesti mogu da se kriju u životinjama, kao rezervoaru bolesti
Zoonoze su bolesti od kojih boluju životinje, kada se jedan čovek zarazi, virus ili bakteriju može preneti na drugog čoveka. To su teške zarazne bolesti kao što su antraks (od ovaca), besnilo (od glodara i drugih sisara), Virus Zapadnog Nila (od ptica), kuga (od glodara).
Zoonoze mogu da šire i insekti, posebno oni koji ujedaju i sisaju krv čoveka, kao što su komarci, buve i krpelji. Insekti se zaraze kada se hrane drugim domaćinima zaraze, kao što su ptice, životinje i ljudi. Bolest se zatim prenosi kada insekt ugrize novog domaćina. Malarija, virus Zapadnog Nila i lajamska bolest se šire na ovaj način.
Izvori zaraze iz prirode
Tlo, voda i vegetacija mogu da sadrže viruse, kontaminirane organizme. Ankilostoma se, na primer, prenosi kroz kontaminirano zemljište, a legionarska bolest se može širiti vodom iz rashladnih tornjeva i kondenzatora za isparavanje.
Kako sprečiti prenošenje zaranih bolesti?
Svako je u opasnosti od ovih bolesti. Veći rizik imate da se razbolite kada ste u blizini bolesnih ljudi ili u područjima podložnim bakterijama. Ukoliko radite ili posećujete centar za negu, bolnicu ili lekarsku ordinaciju, preduzmite dodatne mere predostrožnosti.
Dodirivanje zaražene kvake na vratima, dugmeta na liftu, prekidača za svetlo ili rukovanje povećava verovatnoću da dođete u kontakt sa bakterijama i virusima. Dobra vest je da se uz nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti možete zaštiti. Često i temeljno perite ruke. Koristite sapun i toplu vodu i snažno trljajte ruke najmanje 20 sekundi. Ako ne možete da operete ruke, koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Ipak, pranje ruku je zlatni standard, upozoravanju stručnjaci.
Perite ruke ili koristite sredstvo za dezinfekciju ruku, pre dodirivanja hrane i nakon rukovanja. Perite vidno zaprljane ruke, vodom i sapunom. Ne dodirujte nos, usta, oči. Nosite rukavice za jednokratnu upotrebu, kako biste izbegli kontakt sa krvlju i izmetom. Pokrijte usta kada kijate i kašljete i operite ruke nakon toga. Naučiti decu da ne stavljaju ruke ili predmete u usta, dezinfikujte igračke i stolove za presvlačenje dece.
Zarazne bolesti se prenose i hranom
Opasni organizmi mogu se razmnožavati u nepravilno pripremljenoj hrani. Izbegavajte unakrsnu kontaminaciju, čuvajte odvojeno sir i meso. Koristite različite površine za pripremu sirovog mesa, temeljno perite površine i pribor. Brzo zamrznite ili rashladite kvarljivu hranu. Neka temperatura u frižideru bude 4 stepena Celzijusa ili niža. Dobro skuvajte meso. Obratite pažnju na to, šta jedete kada putujete. U slučaju da kampujete, ponesite mrežicu za komarce, ne dodirujte nepoznate životinje. Vakcinišite sebe, decu, kućne ljubimce.
