Jedan deo svakodnevne garderobe, retko kada peremo iako može da bude izvor bakterija i neprijatnih mirisa

Neki od mikroorganizama mogu da prežive u spoljnoj sredini nekoliko sati do nekoliko nedelja, ali bakterijske i gljivične spore, norovirusi, jaja crva i parazitske ciste mogu da prežive mesecima, čak i godinama

Redovno pranje odeće osnova je zdravstvene kulture i zaštite ne samo od neprijatnih mirisa, već i od raznoraznih bakterija. Većina osoba redovno pere košulje, pantalone, rublje, posteljinu, ali na jedan deo svakodnevne garderobe skoro uvek zaboravljamo. Reč je o obući koja je u direktnom kontaktu sa nečistoćama, alergenima i drugim nečistoćama.

421.000 jedinica bakterija

Preporučujemo

Dr En Šarki, podijatar iz Sider Parka u Teksasu, navodi da pojedina istraživanja procenjuju da se na spoljašnjoj strani cipela nalazi oko 421.000 jedinica bakterija, dok unutar cipela može da ih živi oko 3.000. Međutim, pranje cipela u mašini može da ukloni 90 do 99 odsto tih bakterija.

Na obući mogu da ostanu tragovi patogena kao što su E. coli, salmonela, meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA), Klebsiella pneumoniae i Serratia. Pojedini od ovih patogena mogu da izazovu infekcije disajnih puteva kao i probleme sa kožom, poput celulitisa. Rizik je znatno veći ako sto, kojim slučajem, nagazili na tragove fekalija, mokraće ljudi, kućnih ljubimaca, glodara ili domaćih životinja, kaže dr Karen Dus, profesorka mikrobiologije i imunologije na Turo univerzitetu u Nevadi.

Slično je i sa nesmotrenim gaženjem po ostacima hrane ili žvakaćim gumama. Blato, takođe, može da bude nosilac patogene iz zemljišta, poput bakterijskih i gljivičnih spora, jaja crva i cista parazita.

- Smatra se da su WC daske prljave, ali zapravo cipele su mnogo kritičnije - dodaje dr Dus.

Koliko pomaže brisanje cipela o otirač?

Brisanje cipela o otirač ne pomaže mnogo, jer većina ima đonove sa udubljenjima koja skupljaju nečistoće i bakterije.

- Morali bismo da skinemo cipele i izribamo đonove - kaže Dus. Neki od mikroorganizama mogu preživeti u spoljnoj sredini nekoliko sati do nekoliko nedelja, ali bakterijske i gljivične spore, norovirusi, jaja crva i parazitske ciste mogu da prežive mesecima, pa čak i godinama.

Obuću je potrebno prati po potrebi, a za opšte održavanje, dr Šarki preporučuje temeljno pranje na svaka dva meseca. Sportske cipele koje nosimo svakodnevno možda treba prati i na svake dve nedelje.

Kada je potreban dodatni oprez?

Takođe, preporučuje se redovno brisanje površina od gume, plastike i sintetičkih materijala, drugačiji je postupak ako se radi o osetljivim materijalima kao što su koža, antilop.

- Nema potrebe da da ovo bude svakodnevni postupak. Ipak, ako imate malu decu koja puze po podu, dečje ruke mogu lako da dođu u kontakt sa đonovima. Savet je da se u kućni zato nose papuče - navodi dr Dus.

Proverite etikete

Obuća od od platna, najlona ili poliestera može da se pere i u veš mašini uz hladniju vodi i blage deterdžente. Potrebno je pre ovog postupka proveriti etikete na cipelama ili sajt proizvođača da biste se uverili da se smeju prati. Sve više brendova pravi modele pogodne za mašinsko pranje. Savet je da na primer patike stavimo u posebnu vrećicu i da ih peremo na temperaturi od 30 stepeni. Ne bi trebalo da se stavlja previše praška, jer se pojedini materijali teško ispiraju.

Savet je da se obuća posle pranja suši na vazduhu, ne u sušilici za veš. Cipele na štiklu, čizme od kože ili antilopa mogu da se oštete ako ih peremo u veš mašini. U ovom slučaju se savetuje suvo četkanje, pa nanošenje sredstva za čišćenje obuće, četkom i kružnim pokretima.

Potrebno je da se peru i pertle, sredstvom za uklanjanje fleka, pastom od sode bikarbone i vode ili običnim sapunom

Kontrola neprijatnog mirisa

Moguće je da obuća izgleda uredno, ali da nije baš najprijatnijeg mirisa. U slučaju da ovakve cipele imaju uloške savet je da ih izvadimo i ostavimo na suncu nekoliko sati, UV zraci ubijaju neprijatne mirise.

Aktivni ugalj je takođe koristan. Male kesice sa ugljem upijaju i neutrališu mirise. Možete ih staviti u cipele svaki put kad ih izujete.

Savet je i da se koristi puder za stopala koji možemo i sami da napravimo: pomešajte jednu polovinu šolje kukuruznog skroba, jednu četvrtinu šolje sode bikarbone, jednu četvrtinu praška za pecivo i nekoliko kapi etarskog ulja po izboru. Pospite malo po unutrašnjosti cipela, rasporedite, ostavite preko noći, a zatim istresite.

Preporuke je da nosimo čarape ako obuvamo cipele ili patike, jer one upijaju znoj, održavaju stopala suvim i sprečavaju razvoj bakterija i gljivica koje izazivaju neprijatan miris.

Pored svega navedenog važna je i dobra higijena ruku.

- Ruke su čak i važnije - kaže dr Ričard A. Martinelo, specijalista za infektivne bolesti sa Jejl medicinskog fakulteta.

Većina bakterija sa cipela vas neće izazvati direktno infekcije. Ali ako ih dodirnemo rukama, pa potom rukom i usta ili pripremamo hranu — te bakterije sa trotoara će završiti gde ne treba.