Meso uzgojeno u laboratoriji dobija se od mišičnih ćelija uzetih od živih životinja Foto: Shutterstock
Meso iz laboratorije je bezbedno za ljudsku upotrebu, tvrdi Američka agencija za hranu i lekove (FDA). Meso proizvedeno u laboratoriji ima slične nutritivne vrednosti kao i klasično meso, s tim da manje zagađuje životnu sredinu, u poređenju sa konvencionalno proizvedenim životinjskim proteinima, navodi se u saopštenju.
Meso iz laboratorije se ne može naći u prodaji, ali sve je realnija činjenica da bi na ovaj način dobijeno meso moglo biti ručak budućnosti. FDA tvrdi da je ovo meso „bezbedno za ljudsku ishranu.“ Zagovornici mesa iz laboratorije navode da klasična proizvodnja mesa, troši velike količine vode, hrane za životinje, ali i prostora za uzgoj. Meso iz laboratorije dobija se od ćelija živih životinja kultivisanim uzgajanjem glatkih mišićnih ćelija. Firme koje se bave uzgojem „mesa iz epruvete“ meso gaje u mešavini amino kiselina, šećera i soli.
Mesu iz laboratorije prethodi biopsija putem koje se uzme uzorak od žive životinje. Uzorak se drži u laboratoriji u kojoj počinje razmnožavanje životinjskih ćelija, a kada se prikupi dovoljan broj ćelija dobija se meso. Ćelije se drže na odgovarajućoj temperaturi i određenom nivou kiseonika. Kroz ovaj proces formira se tkivo, a putem ćelija se može napraviti i više porcija mesa.
Meso uzgojeno u laboratoriji dobija se od mišičnih ćelija uzetih od živih životinja, to nije hrana za vegane, ali jeste za osobe koje ne vole da misle da je neka krava morala da izgubi život kako bi dobili biftek.
FDA je 16. novembra ove godine, objavila da je na ovaj način dobijeno meso bezbedno za ljudsku ishranu, ali ovo ne znači da FDA u ovom momentu poziva na konzumaciju mesa iz laboratorije. FDA je koristila dostupne dokaze da utvrdi da je uzgojeno meso bezbedno za prodaju potrošačima, s tim da proizvodi još nisu dostupni na tržištu, navodi ova organizacija.
Zagovornici mesa iz laboratorije navode kao prednosti ovog mesa su što sadrži manje masnoća, koje ipak sadrže ključne masne kiseline. Piletina, govedina i riba dobijene na ovaj način imaju, kako se navodi, visokokvalitetne kompletne proteine i mikronutrijente (vitamin B12, gvožđe, holin).
Ovako dobijeno meso moglo bi izgledati kao meso dobijeno od životinja i imati sličan ukus i nutritivne vrednosti. Kompanije koje se bave proizvodnjom mesa iz laboratorije, navode da piletina dobijena na ovaj način ima manji procenat masnoća od klasične piletine, ali ističu da je cilj da se potrošačima ponudi meso koje će sadržati više hranjivih materija.
Jedna od najšire reklamiranih prednosti na ovaj način dobijenog uzgojenog mesa je manji uticaj na zagađenje životne sredine, u odnosu na tradicionalnu proizvodnju mesa. Studije tvrde da bi sve akcije usmerene na smanjenje globalne potrošnje mesa umanjile štetan efekat emisije gasova staklene bašte, zaštitilo planetu od globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Procenjuje se da tradicionalnalna proizvodnja mesa troši velike količine prirodnih resursa, a tvrdi se da meso iz laboratorije koristi manje zemlje za proizvodnju (62 odsto) i manje količine vode (77 odsto).
Meso iz laboratorije, kako tvrde zagovornici, sprečilo bi preranu smrt životinja, jer se velike količine mesa mogu dobiti iz ćelija živih životinja. Na ovaj način kultivisano meso moguće je kupiti u nekim delovima sveta, kao što je Singapur, prve zemlje na svetu koja je odobrila prodaju mesa iz laboratorije. Moguće je da će se u skorije vreme meso iz laboratorije moći kupiti i u nekim drugim delovima sveta kao što su Sjedinjene Američke Države, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo u kojima postoje laboratorije koje proizvode meso od ćelija živih životinja.
Nema ipak garancije, da će na ovaj način dobijeno meso imati iste nutritivne vrednosti kao konvencionalno dobijeno meso, niti da će doprineti zaštiti životne sredine.
Studija iz 2020. godine pokazala je da je potrebno više dugoročnih istraživanja, kako bi se utvrdio pravi ekološki efekat laboratorijske proizvodnje mesa i saznalo da je ovo meso zaista održiva alternativa konvencionalnom mesu. Neophodna su dalja istraživanja koja bi utvrdila sve prednosti i nedostatke ovako dobijenog mesa. U slučaju da nutritivne vrednosti, na ovaj način dobijenog mesa, ostanu netaknute ova namirnica mogla bi postati dugoročno dobra alternative za sve osobe koje brinu o dobrobiti životinja, smatraju naučnici
Biljne alternative mesu prave se od proteina iz graška i soje. Stručnjaci navode da je i pored dobrih svtrana ovog načina proizvodnje mesa očuvanje životne sredine. Ipak proizvodnja mesa iz životinjskih tkiva i dalje mnogo skuplji proces od uzgoja stoke na tradicionalni način.