Ksenotransplantacija je procedura kada se neljudske, odnosno životinjske ćelije, tkiva ili organi koriste za lečenje zdravstvenih stanja kod ljudi. Poznato je da je ljudima potrebno mnogo više organa za transplantaciju nego što je dostupno a zbog tog nedostatka dnevno umire mnogo ljudi širom sveta. Stručnjaci navode da je pronalaženje drugih izvora organa ključno za spasavanje života ljudi.
Ksenotransplantacija je eksperimentalni tretman – lečenje ljudi ćelijama, tkivima ili organima životinja. Dozvoljen je samo u izuzetno retkim i ozbiljnim slučajevima. Napori da se ljudi leče na taj način često su neuspešni jer ljudski imuni sistem reaguje tako što odmah uništava strano životinjsko tkivo. Nedavni pokušaji koristili su organe svinje koje su modifikovane tako da budu što sličniji ljudima.
Većina procedura koristi vitalne organe životinja kao što su bubrezi, srce ili jetra. Neka istraživanja takođe su koristila životinjske ćelije ili tkiva za lečenje drugih ozbiljnih stanja kao što su epilepsija, hronični neizlečivi bol, Hantingtonova bolest, Parkinsonova bolest, dijabetes tipa 1 i teške opekotine.
Ksenotransplantacija je širok pojam koji podrazumeva mnogo različitih metoda lečenja. Za transplantaciju bubrega, opšti koncept je jednostavan – prenosi se bubreg sa životinje na čoveka. Svinje su životinje od koji se najčešće koriste organi i tkiva i to zbog nekoliko razloga:
Svinje koje se koriste za ovu proceduru uzgajaju se u laboratoriji za svrhu transplantacije organa. Njihovi geni su uređeni tako da bolje odgovaraju ljudskim genima što pomaže u smanjenju rizika od odbacivanja kod ljudi. „Odbacivanje“ se dešava kada ljudsko telo napadne novi organ jer čovekov imuni sistem uneti organ smatra stranim telom i automatski počinje da ga napada. Zbog toga će čovek koji prima organ životinje i dalje morati da uzima lekove protiv odbacivanja.
Mnoge studije urađene su na životinjama u poslednjih nekoliko decenija. U većini njih prenosili su se organi svinja u babune – vrstu majmuna. Babuni se koriste jer imaju genetski sastav koji je veoma blizak ljudima. Ove studije su pokazale da je moguće presađivanje organa među različitim životinjskim vrstama. Klinička ispitivanja na ljudima još nisu završena, međutim, nekoliko operacija je urađeno u retkim slučajevima, uz posebnu dozvolu američke Uprave za hranu i lekove FDA i odbora za etičku reviziju:
Najčešći problemi bezbednosti su:
Rizik od infekcije: Sve transplantacije nose rizik od infekcije i preduzeti su mnogi koraci da se on smanji što je više moguće. Rizik od infekcije od životinjskog organa može da bude veći od rizika koji nosi ljudski organ. To je zato što organ može da sadrži viruse specifične za životinje, a rizik od širenja ovih virusa među ljudima takođe predstavlja ozbiljan problem.
Odbacivanje organa: Sve transplantacije takođe dolaze sa rizikom da telo odbaci novi organ. Transplantacije sa životinja nose veći rizik jer životinje imaju drugačiji genetski kod. Kako bi se smanjio ovaj rizik, istraživači prave male promene u DNK životinje kako bi bolje odgovarali ljudskim genima. Pronalaženje pravog genetskog koda za sprečavanje odbacivanja i dugoročni uticaj ovih izmena gena veoma su važni za ubuduće.
Ispunjavanje svih uloga bubrega: Rani dokazi pokazuju da svinjski bubrezi preneti na ljude mogu da održavaju osnovne funkcije – filtriranje otpada iz krvi i stvaranje urina. Međutim, ljudski bubreg ima mnogo drugih važnih uloga i još nije jasno da li transplantirani bubrezi životinja mogu da učine sve te iste stvari.