Svi organi su u riziku kada se mešaju lekovi i alkohol: Uzrok fatalnog krvarenja mogu da budu čak i aspirin i ibuprofen

Nesumnjivo je teško doći do barem okvirne statistike koliko osoba kod nas konzumira alkohol. Isto je i sa bilo kojom vrstom lekova. Ono što je takođe činjenica jeste da ih određeni deo populacije kombinuje i da je to posebno rasprostranjeno među mladima. Čini se da manjka svesti o posledicama bilo da su u pitanju lekovi bez recepta ili propisani od strane lekara, a sve to podneblju u kome alkohol važi za društveno prihvaćen, pa i poželjan ritual.

Alkohol i lekovi u interakciji mogu da dovedu do životno ugrožavajućih posledica

Alkohol je široko i lako dostupna psihoaktivna supstanca, poznata po svojim brojnim efektima na sve organe i organske sisteme. Utiče na ponašanje, raspoloženje, rasuđivanje, psihomotornu koordinaciju, ali i metabolizam, funkciju jetre, bubrega, kardiovaskularni sistem, imunski odgovor.

Ovo u razgovoru za eKlinika portal potvrđuje profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog i šef Katedre uže naučne oblasti Farmakologija, klinička farmakologija i toksikologija na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja o interakciji sa lekovima kaže:

– Alkohol ima veliki potencijal da stupa u interakcije sa različitim lekovima, ali i supstancama koje se zloupotrebljavaju, koje nazivamo drogama. Ove interakcije mogu promeniti efekte i alkohola i leka, često dovodeći do opasnih i ponekad životno ugrožavajućih posledica. Razumevanje prirode ovih interakcija je ključno kako za zdravstvene radnike tako i za pacijente, kako bi se osigurala bezbedna i efikasna upotreba lekova. Ove interakcije se mogu odigravati na nivou farmakoloških efekata (to su farmakodinamske interakcije), ili alkohol i lekovi mogu međusobno uticati na procese kojima podležu u organizmu. Na primer, alkohol može izmeniti apsorpciju ili eliminaciju nekih lekova, a taj proces može biti i obrnut. Te interakcije su farmakokinetičke.

Neželjeni uticaj na organe digestivnog trakta: Šta su farmakokinetičke reakcije

– Farmakokinetičke interakcije se dešavaju kada alkohol utiče na apsorpciju, distribuciju, metabolizam ili izlučivanje leka. One mogu promeniti koncentraciju leka u krvi, bilo povećavajući ili smanjujući njegove terapijske efekte. Alkohol može uticati na apsorpciju lekova iz gastrointestinalnog trakta. Povećanjem protoka krvi u gastrointestinalnom traktu, alkohol može stimulisati apsorpciju oralno primenjenih lekova. Međutim, alkohol u većim količinama izaziva i zapaljenske promene u želucu i spazam pilorusa tj. prelaza želuca u dvanaestopalačno crevo, i time može izazvati usporenu apsorpciju lekova – upozorava prof.dr Nevena Divac.

Enzimi jetre u interakciji lekova i alkohola: Primer paracetamola

Prema rečima naše sagovornice, najviše farmakokinetičkih interakcija alkohola i lekova se odigrava na nivou metabolizma. Profesorka ističe da je jetra glavno mesto za metabolizam i alkohola i lekova i objašnjava:

– Metabolizam alkohola se odigrava u nekoliko koraka. Enzimi alkoholna dehidrogenaza i CYP2E1 konvertuju alkohol u acetaldehid. Aldehidna dehidrogenaza dalje metaboliše acetaldehid do acetata. Hronična konzumacija alkohola može indukovati sintezu enzima CYP2E1, menjajući metabolizam različitih lekova. Na primer, poznati analgetik i antipiretik paracetamol, koji se veoma često koristi, brže se metaboliše kod hroničnih korisnika alkohola, povećavajući rizik od hepatotoksičnosti (oštećenja jetre), jer se istovremeno stimuliše i sintezs toksičnog metabolita paracetamola. Pri primeni preporučenih doza paracetamola, konzumiranje tri ili više alkoholnih jedinica dnevno značajno smanjuje dejstvo paracetamola i povećava rizik od razvoja toksičnih efekata. Alkoholna jedinica je ekvivalentna jednom jakom alkoholnom piću u količini od 0.25 ml sa 37-40 odsto alkohola, dok se, na primer, čaša vina ili veliko pivo računaju kao dve alkoholne jedinice.

Dodatni izazov i problem za pacijente u apstinenciji od alkohola

Profesor dr Nevena Divac navodi da je aldehidna dehidrogenaza takođe enzim koji stupa u interakcije sa lekovima. Dodaje međutim da su neki od tih efekata iskorišćeni u terapijske svrhe i objašnjava:

– Disulfiram je lek koji se koristi u lečenju alkoholizma. Koristi se, pored ostalih suportivnih terapijskih mera, u prevenciji relapsa zavisnosti od alkohola. Ovaj lek inhibicijom aldehidne dehidrogenaze dovodi do akumulacije acetaldehida što rezultira nizom neprijatnih simptoma poput crvenila lica, lupanja srca, mučnine, povraćanja i pada krvnog pritiska. Edukacijom pacijenata o ovoim efektima istovremene primene alkohola i disulfirama, sprečava se relaps kod osoba u apstinenciji. Reakciju sličnu disulfiramskoj izazivaju i pojedini lekovi. Antibiotici iz klase cefalosporina (cefotetan, ceftriakson, cefoperazon…), metronidazol i tinidazol su među njima. Disulfiramsku reakciju izazivaju i oralni antidijabetici starije generacije i pojedini imunosupresivi.

Alkohol i lekovi mogu da dovedu do promene funkcije bubrega: Šta je „binge drinking„?

Sagovornica našeg portala naglašava da alkohol može uticati na izlučivanje lekova putem bubrega. Zapravo, može dovesti do dehidratacije i promeniti funkciju bubrega, utičući na eliminaciju određenih lekova. Pijenje alkohola popularno znano kao „bindž“ (binge drinking) koje podrazumeva 4-5 alkoholnih jedinica u roku od dva sata može, upozorava prof.dr Divac, da dovede do akutnog pogoršanja bubrežne funkcije. Lekovi koji se izlučuju iskjučivo putem bubrega i imaju malu razliku između terapijskih i toksičnih koncentracija, kao što je litijum, posebno su osetljivi na ove promene, dodaje klinički farmakolog.

Kakav efekat može da izazove mešanje benzodioazepina i alkohola: Šta treba da znaju oni koji imaju neurološka ili psihijatrijska oboljenja

Farmakodinamske interakcije uključuju kombinovane efekte alkohola i lekova na telo, često dovodeći do aditivnih ili sinergističkih efekata. Ove interakcije mogu značajno pojačati farmakološki uticaj, često sa štetnim, pa i katastrofalnim posledicama, kaže profesor dr Divac i objašnjava detaljnije depresorno dejstvo alkohola na centralni nervni sistem:

– Kada se kombinuje sa drugim depresorima CNS-a kao što su benzodiazepini, opioidi ili barbiturati, dolazi do aditivnog sedativnog efekta. To može rezultirati dubokom pospanošću, respiratornom depresijom, komom ili čak smrću. Na primer, istovremena upotreba alkohola i benzodiazepina može oštetiti kognitivne i motoričke funkcije, povećavajući rizik od nesreća i povreda. U većim koncentracijama benzodiazepina i alkohola može doći i do letalnog efekta. Alkohol potencira i sedativne efekte pojedinih antipsihotika, svih opioidnih analgetika, pogoršava sedativne i hipotenzivne efekte tricikličnih antidepresiva. Generalno pravilo je da alkohol ne treba kombinovati sa lekovima koji deluju na CNS. Psihijatrijska i neurološka oboljenja (psihoze, depresija, bipolarni poremećaj, epilepsija…) su same po sebi kontraindikacija za upotrebu alkoholnih pića, te interakcije alkohola sa lekovima samo još više komplikuju lečenje ovih stanja.

Ni aspirin, ibuprofen i diklofenak nisu bezopasni u interakciji sa alkoholnim pićima

Od lekova koji su u masovnoj upotrebi i mogu se nabaviti bez recepta, posebno veliki rizik od interakcija sa alkoholom imaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je ibuprofen, diklofenak ili aspirin. Ovi lekovi oštećuju sluznicu gastrointestinalnog trakta, što je i efekat alkohola, konstatuje sagovornica eKlinika portala, koja ističe i da istovremena primena alkohola sa ovim lekovima dozno-zavisno povećava rizik od krvarenja. Zato se savetuje oprez, a kod osoba koje konzumiraju tri ili više alkoholnih jedinica dnevno, upotreba ovih lekova nije dozvoljena.

I kod uzimanja malih doza aspirina u cilju lečenja i prevencije kardiovaskularnih oboljenja (tzv. cardiopirin), rizik od krvarenja je povećan uz alkohol, naglašava šef Katedre uže naučne oblasti Farmakologija, klinička farmakologija i toksikologija na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Uticaj na srce i kombinovanje alkohola sa lekovima za kardiovaskularne bolesti

Alkohol može imati interakcije sa lekovima koji se koriste za lečenje kardiovaskularnih oboljenja. Na primer, navodi prof.dr Divac, kombinacija alkohola sa antihipertenzivima može dovesti do prekomernog sniženja krvnog pritiska, izazivajući vrtoglavicu, nesvesticu ili padove i prelome kostiju.

– Pored toga, alkohol može neutralisati efekte lekova koji se koriste za lečenje srčane insuficijencije kao što su beta-blokatori, smanjujući njihovu efikasnost. Alkohol može pojačati efekte antikoagulanasa kao što je varfarin, povećavajući rizik od krvarenja. Ova interakcija se dešava jer alkohol može ometati metabolizam varfarina, dovodeći do povišenih nivoa leka u krvi i pojačanih antikoagulantnih efekata. Antikoagulansi novije generacije, kao što su dabigatran ili rivaroksaban, manje su podložni interakcijama sa alkoholom, te se uz njih može konzumirati najviše do 14 alkoholnih jedinica nedeljno, uz izbegavanje opijanja po tipu bing drinking – kaže sagovornica našeg portala.

Osobe sa dijabetesom i druge osetljive kategorije

Prema rečima prof.dr Divac, kod dijabetesa alkohol može ometati kontrolu nivoa glukoze u krvi. Akutna primena može izazvati hipoglikemiju inhibicijom glukoneogeneze u jetri, posebno kod pacijenata koji uzimaju insulin ili derivate dulfonilureje. Suprotno tome, naglašava, hronična upotreba alkohola može dovesti do hiperglikemije i smanjenja tolerancije na glukozu.

– Sve navedene interakcije su dodatno rizične kod žena i osoba starijih od 65 godina, zbog izmenjenog metabolizma alkohola. Svest i edukacija uz pažljivo praćenje i personalizovanu brigu o pacijentima, ključni su za smanjenje rizika i osiguranje optimalnih terapijskih rezultata. Kroz sveobuhvatne strategije upravljanja, zdravstveni radnici mogu pomoći pacijentima da navigiraju kroz složenost interakcija između alkohola i lekova i očuvaju svoje zdravlje i blagostanje – detaljno je objasnila u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog.