Stres je razlog koji mnogi pacijenti navode kao uzrok bolesti Foto: Shutterstock
Često sami sebi skraćujemo život i urušavamo zdravlje na nesvesne načine. Primena lekova na „svoju ruku“, nekontrolisani stres, samo su deo loših navika koje slabe naš imuni sistem i na kraju skraćuju i životni vek. Starenje je neizbežno i često opterećeno hroničnim bolom, kardiovaskularnim bolestima, padom kognitivnih sposobnosti, slabijom pokretljivošću. Svi ovi „simptomi starenja“ mogu da se u bitnoj meri ublaže dobrim navikama.
Dr Heather Whitson sa Duke Aging Center u Severnoj Karolini navodi da su strah od preventivnih pregleda, mamografije, kolonoskopije, vakcinacije, neki od načina na koje sami sebi skraćujemo život.
– Ni auto ne traje dugo ako ga ne održavamo. U odnosu na zdravstveno stanje, istoriju bolesti, genetsku predispoziciju, starost, lekar opšte prakse može da nam predoči najbolji plan preventivnih pregleda za nas – kaže Whitson.
Čovek je socijalno biće, a često sami sebi skraćujemo život lošim izborom partnera i prijatelja. Konflikti ili nedostatak dovoljno kvalitetnih odnosa sa drugim osobama, često podižu krvni pritisak, stvaraju i fizički osećaj mučnine i na taj način urušavaju psihičko i fizičko zdravlje.
– Druženje sa ljudima, pozitivan stav, čuvaju naše kognitivne funkcije i pružaju mogućnost da u dobrom društvu slavimo rođendane i u devetoj deceniji života – smatra dr Lee Lindquist, šef gerijatrije sa Northwestern Medicine u Čikagu.
Neprijatne i preterano nervozne osobe iz našeg okruženja mogu da svoju anksioznost i nervozu prenesu i na nas, dodaje dr Lindquist. Doktorka objašnjava da su mnoge osobe tokom izolacije usled epidemije covid 19 narušile zdravlje.
– Moji pacijenti od 90 i neku godinu svaki dan se bude sa planovima za druženje. Normalo je da se sa starenjem sužava krug naših prijatelja, baš zato je bitno da izađemo u neki klub, upišemo časove plesa, stranog jezika, slikanja, šivenja, možda baš tamo pronađemo osobu sa kojom za početak sigurno delimo slična interesovanja – savetuje Lindquist.
Lek koji pomaže našem komšiji, neće uvek biti dobar izbor i za nas, naglašavaju lekari. Preskakanje propisane terapije, uzimanje leka na „svoju ruku“, česte su greške koje urušavaju zdravlje.
– Lek koji pijemo u 50. godini života neće nam možda biti potreban i kada budemo imali 80 godina – smatra dr Lindquist.
Moguće je da će primena nekih lekova biti praćena neželjenim efektima, u isto vreme stalno se razvijaju nove grupe lekova od kojih ćemo možda imati više koristi. Savet je da se o svemu posavetujemo sa odabranim lekarem.
Sedelački način života jedan je od najčešćih načina na koji sami sebi skraćujemo život.
– Kada bi postojale tablete koje mogu da zamene fizičko vežbanje, mnogi zdravstveni radnici bi ostali bez posla. Vežbanje kontroliše šećer, pritisak, telesnu težinu, podiže raspoloženje. Dobro je za sve vitalne organe – ističe Whitson.
Nedovoljna fizička aktivnost jedan je od faktora rizika koji može da nam skrati životni vek. Šetnja je najjednostavnija vežba koja se savetuje svima barem 30 minuta dnevno. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta intenzivnog vežbanja svake nedelje.
Pušenje je i dalje jak faktor rizika za razvoj karcinoma pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća, kardiovaskularnih bolesti. Nikotin stvara jaku zavisnost, pa je u takvoj situaciji često veoma teško reći „ne“ cigaretama.
Postoje, ipak, udruženja, škole za odvikavanje od pušenja na kojima možemo da razmenimo iskustva sa osobama, koje hoće da ostave pušenje. Ove radionice su i prave prilike da dobijemo i lekarski savet i saznamo „male trikove“ uz koje ćemo lakše prebroditi moguće krize i ostaviti cigarete.
Nezdrav način ishrane je, pored pušenja, čest uzrok mnogih hroničnih bolesti. Dobro izbalansirana i zdrava ishrana pruža vitalnost i u starijem životnom dobu, pomaže nam da izbegnemo mnoge bolesti. Većina stručnjaka savetuje mediteranski način ishrane bogat voćem, povrćem, ribom, celovitim žitaricama, uz male količine jaja i mlečnih proizvoda.
– Uočava se da je starijim osobama nekada veoma teško da promene pogrešan način ishrane. Zdrave navike se stvaraju u detinjstvu i mlađem životnom dobu, ali nikad nije kasno da pokušamo barem postepeno da menjamo loš način ishrane – kaže dr Lindquist.
Većina osoba u razvijenim zemljama sveta spava manje od preporučenih 7 ili 8 sati. Dr Whitson kaže da se manjak kvalitetnog noćnog sna dovodi u vezu sa razvojem demencije i boletima srca, slabim odgovorom na stres.
– Prekomerna pospanost tokom dana, hrkanje, epizode sleep apneje, mogu da budu razlozi jakog umora, bitno je da se o svemu posavetujemo sa lekarom – kaže dr Whitson.
Ukoliko se teško uspavljujemo potrebno je da izbegavamo kofein i obilne obroke u kasnim večernjim satima. Bitno je da nastojimo da idemo na spavanje uvek u određeno vreme.
Stres je razlog koji mnogi pacijenti navode kao uzrok bolesti. Teško je nekada izbeći stres na poslu i u porodici.
– Ljudi kao vrsta imaju odgovor na stres koji i nije uvek jasna fizička pretnja – objašnjava Whitson.
Životinje stresno reaguju kada ih neko lovi ili kada traže vodu. Kada zadovolje svoje potrebe stres kod njih nestaje.
– Mi kao ljudi stresno reagujmo i u situacijama koje nisu nikakva fizička pretnja za nas. Anksiozne osobe u stanju stalnog iščekivanja da će se nešto loše dogoditi, iako realno nema opasnosti, razvijaju stanje hroničnog stresa koji iscrpljuje imuni sistem i čini nas lakšim „plenom“ bakterija, virusa i bolesti koje mogu da skrate životni vek – objašnjava Whitson.