Kefir ima mnoga lekovita svojstva Foto: Shutterstock
Legenda o kefiru još i danas se prepričava. Starosedeocima Kavkaza, prorok Muhamed je poklanjao čestice za pripremu kefira kao i uputstvo za pripremu, i upozorio ih da nikome ne otkriju tajni recept, jer će onemoćati i ubrzo umreti. Tajna pripreme kefira se dugo čuvala, a svet i naučnici su se zainteresovali za njega, jer su ljudi na Kavkazu bili zdravi i dugovečni.
-Magična dejstva kefira prvo su istražili moskovski lekari i proverili dejstvo lečeći pacijente posebno sa stomačnim i crevnim oboljenjima. Mnogi su čuvali i negovali zrnca kefira i poklanjali ih dragim osobama. Dosta vremena je prošlo dok nije osvojena industrijska proizvodnja. Zrnca kefira predstavljaju genijalnost prirode u simbiozi bakterija, mlečne kiseline, streptokoka, mikrokoka i gljivica.U zavisnosti od vrste zrnaca, kefir može da bude mlečni ili vodeni – objašnjava Branka Mirković, nutricionista.
Kefir ima strukturu mekih želatiniranih parčića biomase, a svaki se sastoji od kombinacije belančevina, aminokiselina, lipida i polisaharida koji se zove kefiran.
Mlečni kefir (tibetanska ili kefir gljiva)
– Kefir je veoma osvežavajući dijetetsko probiotički napitak iz fermentisanog mleka koji sadrži ugljene kiseline i etil alkohol. Pored proteina, sadrzi i vitamine A, B1, B2, B6, B12, vitamin D, niacin, vitaminE, folnu i nikotinsku kiselinu. Od minerala sadrži kalcijum i magnezijum. Kalcijum ulazi u sastav kostiju, zuba i reguliše zgrušavanje krvi. Magnezijum je važan u enzimskim procesima i učestvuje u proizvodnji energije, štiti krvne sudove i učestvuje u metaboličkim procesima masti, proteina i ugljenih hidrata i fosfor veoma važan za rast i održavanje energije – navodi Mirković.
Ukus kefira je kiselkast, oseća se kvasac slično kao u pivu, a može da sadrži do dva odsto alkohola. Uglavnom je kremaste strukture, veoma je ukusan i hranljiv. Čuva vitalnost i zdravlje, a stalnim konzumiranjem produžavate dužinu života i jačate psihofizičke sposobnosti.
Kefir se preporučuje se svima, deci, trudnicama, za podizanje imuniteta, starim osobama.
Priprema kefira
– Ako želite da pripremate kefir potrebna su kefir kultura zrnaca i mleko, može kravlje, kozije, ovčije ali za vegane dobro je znati da mogu da koriste sojino, kokosovo mleko… Dobro je da bude što masnije, a posuda i pribor kojim baratate od prirodnih materijala. Izbegavajte metalne i plastične posude za čuvanje kefir zrnaca – objašnjava nutricionista.
U staklenu teglu u kojoj su kefir zrnca, sipajte mleko, stavite gazu i ostavimo na sobnoj temperaturi na tamnom mestu jedan dan. Procedite i sipajte u flaše i čuvajte u u frižideru. Zrnca operite i stavite u čistu teglu i nalijte vodu. Ukus kefira zavisi od mleka koje ste koristili za pripremu. Kravlje i kozije mleko kada se napravi kefir je gusto i ima kiselkast ukus. Kefir od kokosovog mleka je sladak i ređi. Dužina fermentacije zavisi od mleka i temperature. Ako čuvate kefir, jednom dnevno promućkajte teglu da se kvasac rasporedi po kefiru.
– Japanci čuvaju kristale i prave vodeni kefir. To je probiotska kultura gljivice izvanrednih karakteristika, koje direktno ulaze u ćelije i hrane ih energijom bez podizanja glukoze u krvi. Pomaže pri lečenju digestivnog trakta, snižava krvni pritisak, smanjuje telesnu težinu, preporučuje se bubrežnim bolesnicima, kod upale žuči, alergija, osipa, ekcema – kaže nutricionista.
Devet prednosti kefira po zdravlje
Prednosti kefira u ishrani ljudi bila su predmet brojnih istraživanja koja su pokazala blagotvoran uticaj na zdravlje u mnogim segmentima.
1. Kontrola šećera u krvi
U 2015. godini, mala studija upoređivala je efekte konzumiranja kefira i konvencionalno fermentisanog mleka na nivo šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom. Učesnici koji su konzumirali kefir na prazan stomak imali su znatno niži nivo šećera u krvi od onih koji su konzumirali konvencionalno fermentisano mleko. Učesnici u grupi kefira takođe su imali smanjene vrednosti hemoglobina A1c, što predstavlja merenje upravljanja šećerom u krvi tokom tri meseca.
2. Smanjenje holesterola
Istraživanje iz 2017. godine proučavalo je promene nivoa holesterola među ženama koje piju mleko sa niskim sadržajem masti ili kefir. Učesnice su pile ili dve porcije mleka sa niskim sadržajem masti dnevno, četiri porcije mleka sa niskim sadržajem masti ili četiri porcije kefira dnevno.
Posle osam nedelja, one koje su pile kefir pokazali su značajno smanjenje ukupnog nivoa i nivoa „lošeg holesterola“ u poređenju sa onima koji su pile samo dve porcije dnevno mleka sa niskim sadržajem masti. Učesnice koji su konzumirale četiri porcije mleka sa niskim sadržajem masti dnevno takođe su snizili nivo holesterola. Probiotici u kefiru mogu igrati ulogu u tome koliko holesterola organizam apsorbuje iz hrane. Takođe mogu uticati na to kako telo proizvodi, obrađuje i koristi holesterol.
3. Zdravija ishrana
Hranljive materije u kefiru zavise od vrste mleka od kojeg se pravi. Generalno je dobar izvor proteina, kalcijuma i kalijuma.
4. Poboljšana tolerancija na laktozu
Ljudi sa intolerancijom na laktozu možda će moći da konzumiraju kefir, a da ne dožive simptome, jer bakterije prisutne u kefiru razgrađuju veći deo laktoze. Mala studija 2003. godine zaključila je da je konzumacija kefira poboljšala varenje laktoze tokom vremena i potencijalno bi se mogla da se koristi za prevazilaženje netolerancije za laktozu.
5. Poboljšano zdravlje stomaka
Kefir može biti od pomoći u lečenju digestivnih problema, poput dijareje ili intolerancije na laktozu. Stomak sadrži i dobre i loše bakterije. Održavanje ravnoteže između njih važan je deo održvanja zdravlja crevne flore. Bolesti, infekcije i neki lekovi, poput antibiotika, mogu poremetiti ovu ravnotežu. Probiotici su slični dobrim bakterijama koje se prirodno nalaze u digestivnom traktu i mogu pomoći u održavanju zdrave ravnoteže. Postoje neki dokazi da probiotička hrana, poput kefira, može pomoći u lečenju dijareje izazvane infekcijom ili antibioticima.
6. Lekovita svojstva
Laboratorijske studije su pokazale da kefir može imati antibakterijska i antifungalna svojstva, mada je potrebno više istraživanja za potvrdu ovih navoda. Istraživanja pokazuju da kefir može biti koristan protiv gastroenteritisa (infekcija i zapaljenje sluznice želuca i creva), vaginalnih infekcija i gljivičnih infekcija. Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da je kefir smanjio težinu simptoma kod miševa zaraženih parazitom, a drugo da ima korisne efekte kod zarastanja rana i smanjeni rast tumora kod miševa.
7. Kontrola težine
Druga studija je izvestila da je konzumacija kefira smanjila telesnu težinu i ukupni holesterol kod gojaznih, ali je potrebno više istraživanja za potvrdu ovih saznanja.
Da li je kefir ključ za dugovečnost
– Da li je tajna dugovečnosti ljudi na Kavkazu i Japanaca u korišćenju kefira? Da, kefir sigurno mnogo pomaže ali treba pomenuti i njihove kulturološke navike. Jedu umereno, nikad ne budu siti, uvek malo gladni, jedu sezonsku i lokalnu hranu, i veoma retko i malo se jede brza nezdrava hrana, kao i visokotehnološki obrađena hrana – kaže Branka Mirković.
Uvek je bolji izbor prava hrana i namirnice nego suplementi i lekovi. Ishrana ne treba da bude trend, povremena posvećenost već način i stil života. Uvek našite vreme za pripremu hrane koja će da vam obezbedi zdravlje i kvalitetan zivot. Koristite proverena iskustva dugovečnih ljudi.
