Da li su smeđa jaja zdravija od belih i šta znači podni uzgoj

Bela ili smeđa jaja, podni ili kavezni uzgoj: pred policom u prodavnici nije uvek jasno šta ove razlike znače za kvalitet obroka. Boja ljuske ne određuje hranljivost jajeta, dok oznaka načina uzgoja govori o uslovima u kojima kokoške žive. Ni viša cena sama po sebi ne znači da je jaje zdravije.

Mnogi biraju smeđa jaja jer ih povezuju sa seoskim domaćinstvima i veruju da su zato hranljivija od belih. Bela su posebno tražena pred Uskrs, za farbanje i ukrašavanje, i tada mogu da budu skuplja. Ipak, ni izgled ni cena nisu pouzdan način da procenimo šta se nalazi ispod ljuske.

Boja ljuske govori o kokoški, a ne o hranljivosti jajeta

Prema američkom Ministarstvu poljoprivrede (USDA), nema značajne razlike u hranljivim materijama između jaja sa belom i smeđom ljuskom koja bi se mogla pripisati samoj boji. Ona prvenstveno zavisi od genetike, odnosno rase kokoške.

Postoje čak i kokoške koje nose plavičasta ili zelenkasta jaja. Takva ljuska može da bude zanimljiva, ali ne znači da je sadržaj posebno zdrav ili da ima manje holesterola.

To ne znači da su sva jaja potpuno ista. Razlike mogu da nastanu zbog ishrane kokošaka i drugih uslova proizvodnje. Važna je i veličina: veće jaje obično sadrži više ukupnih hranljivih materija i kalorija nego manje. Zato poređenje ima smisla kada se upoređuju jaja slične veličine, a ne samo različite boje.

Šta znači podni uzgoj i da li su ta jaja hranljivija

Natpis „podni uzgoj“ znači da se kokoške drže u zatvorenom objektu, bez kaveza, gde mogu da se kreću. U takvim sistemima imaju gnezda za nošenje jaja, prečke za odmor i prostirku koja im omogućava da čeprkaju.

Važno je da se podni uzgoj ne izjednačava sa slobodnim uzgojem. Podni uzgoj ne podrazumeva izlazak napolje, dok kokoške u slobodnom uzgoju imaju pristup otvorenom prostoru. To što na kutiji piše da kokoške nisu u kavezima ne znači da borave na livadi ili da se hrane samo onim što pronađu u prirodi.

Za kupca je to koristan podatak o načinu držanja životinja, ali oznaka podnog uzgoja nije garancija da jaje ima više proteina, vitamina D ili omega-3 masnih kiselina. Na njihov sadržaj utiču i ishrana kokošaka i konkretni uslovi proizvodnje.

Prema srpskom Pravilniku o kvalitetu jaja, prvi broj proizvođačkog koda na jajima A klase označava način uzgoja: broj 0–organski, broj 1–slobodni, broj 2– podni i broj 3 – u kavezu. Oznaka RS u kodu označava Srbiju kao zemlju porekla.

Da li tamnije žumance znači hranljivije jaje

Kada se jaje razbije, često sledi druga procena: ako je žumance izrazito narandžasto, mnogi ga odmah proglase „pravim domaćim“. Ipak, ni ovde boja nije dovoljan pokazatelj ukupne nutritivne vrednosti.

Na nijansu žumanca utiču pigmenti iz hrane koju kokoška jede. Kukuruz, zelene biljke i drugi sastojci hrane bogati pigmentima mogu da daju intenzivniju boju. Zato narandžasto žumance samo po sebi ne dokazuje da jaje ima više proteina, vitamina D ili omega-3 masnih kiselina.

Ishrana kokoške zaista može da promeni sastav jajeta. Tako se, prilagođavanjem hrane, proizvode jaja sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina. To je konkretna karakteristika proizvoda koju treba tražiti na deklaraciji, a ne zaključivati na osnovu izgleda.

Zanimljiv primer donosi istraživanje objavljeno u časopisu Nutrition 2014. godine. Kokoške su raspoređene u tri grupe i tokom četiri nedelje držane unutra, napolju ili uz mogućnost izlaska. U žumancima kokošaka izloženih suncu izmereno je tri do četiri puta više vitamina D3 nego u grupi držanoj unutra.

Međutim, jaja iz slobodnog uzgoja koja su istraživači kupili u supermarketima imala su relativno nizak sadržaj vitamina D. Mogućnost izlaska napolje nije isto što i stvarna izloženost suncu, pa ovaj rezultat ne treba pripisivati svakom jajetu sa takvom oznakom. Posebno ga ne treba prenositi na podni uzgoj, koji ne podrazumeva boravak kokošaka napolju.

Šta je važnije od boje kada kupujemo jaja

Umesto da odluka zavisi od nijanse ljuske ili više cene, korisnije je proveriti rok trajanja, datum pakovanja, poreklo i način uzgoja. Obratite pažnju i na veličinu: oznake S, M, L i XL odnose se na težinu, a ne na to koliko je jaje zdravo.

Ljuska treba da bude cela, bez pukotina, a jaja kod kuće treba čuvati u frižideru, u originalnom pakovanju i prema uputstvu na deklaraciji. Ni lepo, čisto jaje sa neoštećenom ljuskom nije garancija da ne sadrži salmonelu. Pravilno čuvanje i dovoljno temeljna termička obrada važni su za bezbednost, naročito kada se hrana priprema za malu decu, trudnice, starije i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Bela i smeđa jaja mogu da budu jednako dobar izbor za obrok. Ako birate podni uzgoj, birate određene uslove držanja kokošaka. Ako želite proizvod sa povećanim sadržajem neke hranljive materije, tražite konkretan podatak na deklaraciji. Sama boja ne otkriva ni kako je kokoška živela ni koliko je jaje hranljivo.

(eKlinika.rs)