Veza između konzumiranja jaja i boljeg pamćenja i izvršnog funkcionisanja dugoročno dobra je vest za žene. Novo istraživanje ukazuje na to da redovno konzumiranje jaja može biti jednostavan, ali efikasan način da žene održe mentalnu oštrinu dok stare.
Svetla strana jaja
Nedavna studija objavljena u časopisu Nutrients ukazuje na to da konzumiranje jaja može biti jednostavan način da smanjimo rizik od kognitivnog oštećenja. Istraživači su otkrili vezu između konzumiranja jaja i poboljšane semantičke memorije i izvršnog funkcionisanja, posebno kod učesnica istraživanja.
Semantička memorija vrsta je dugoročne memorije koja uključuje pamćenje činjenica, reči, pojmova ili brojeva. Izvršno funkcionisanje obuhvata mentalne procese koji omogućavaju planiranje, fokus i kontrolu impulsa.
Autori studije napisali su da su sproveli ovo istraživanje zbog nedoslednih dokaza u vezi sa ulogom holesterola u ishrani u Alchajmerovoj bolesti i blagog kognitivnog oštećenja kasnije u životu. Neke poprečne studije izvestile su da je veći unos hrane bogate holesterolom povezan sa nižim kognitivnim performansama, dok druge nisu pronašle nikakav efekat ili korist.
Autori kažu da, iako su jaja bogata holesterolom, ona nude i proteine, hranljive materije i antioksidante, koji pružaju koristi koje mogu da nadmaše brige o holesterolu.
Detalji studije
Istraživači su analizirali podatke 357 muškaraca i 533 žene koji su učestvovali u studiji Rancho Bernardo, opservacionoj studiji ljudi starijih od 55 godina u ovoj zajednici.
Od 1988. do 1991. procenjivali su unos jaja kod učesnika koristeći upitnike o učestalosti hrane. Takođe su testirali performanse učesnika na raznim kognitivnim zadacima, uključujući jezik, orijentaciju, pažnju, pamćenje, izvršne funkcije, mentalnu fleksibilnost i vizuomotorno praćenje (fokusiranje na objekat dok se kreće kroz vidno polje). Učesnici su prošli naknadnu procenu svoje kognitivne funkcije tokom druge posete klinici između 1992. i 1996. godine.
Nalazi su pokazali da su žene koje su češće jele jaja imale manji pad u rezultatima fluentnosti, koji su korišćeni za jezičku procenu ili evaluaciju. Takođe se pokazalo da se verovatnoća kognitivnog pada kod žena smanjivala sa svakim povećanjem konzumiranja jaja. Slična povezanost nije pronađena kod muškaraca.
Važno je napomenuti da se studija oslanjala na informacije koje su učesnici sami prijavili, a koje možda nisu sasvim tačne, i nije istraživala kako jaja mogu da koriste kogniciji. Međutim, istraživači su uzeli u obzir da jaja sadrže hranljive materije za koje se zna da podržavaju zdravlje mozga.
Ravnoteža između koristi i rizika
Jedna od istaknutih hranljivih materija sadržanih u jajima je holin, koji pomaže u proizvodnji acetilholina. Kako kaže Christopher Mohr, registrovani dijetetičar i konsultant za ishranu, acetilholin je „neurotransmiter koji utiče na raspoloženje, pamćenje i sveukupne kognitivne funkcije, što je korisno za razvoj i funkcionisanje mozga”.
Mohr se osvrnuo na zabrinutost u vezi sa holesterolom u jajima.
– Dok mnogi smatraju da jaja imaju previše holesterola, za većinu ljudi jaja najverovatnije ne utiču značajno na nivo holesterola u krvi niti povećavaju rizik od srčanih oboljenja – kaže on.
Međutim, ostaje pitanje da li možemo da jedemo neograničene količine jaja svake nedelje.
Stephanie Schiff je registrovani dijetetičar nutricionista u Huntington Hospital u državi Njujork. Ona kaže da odgovor zavisi od individualnih faktora.
– Poslednjih decenija zaključili smo da holesterol u ishrani u većini slučajeva ne utiče na holesterol u serumu. Ali problem je u tome što neki ljudi mogu biti osetljivi na holesterol u hrani, a njihov sopstveni holesterol može porasti ako jedu previše namirnica bogatih holesterolom, kao što su jaja – objašnjava Schiff.
Ranije Smernice o ishrani za Amerikance preporučuju da unos holesterola ne prelazi 300 miligrama dnevno, ali Schiff kaže da trenutne smernice ne postavljaju određenu granicu.
– Sav holesterol je u žumancetu. Možete jesti koliko god belanaca želite bez povećanja nivoa holesterola – kaže Schiff.
