Starenje mozga je prirodan proces, ali ubrzano starenje mozga nije uvek prirodan proces, već je i posledica loših životnih navika za koje često mislimo da su bezopasne. Nedostatak volje za učenjem novih veština, loši socijalni kontakti, nedovoljno sna, slaba ishrana, mogu pogubno da deluju na neurone i u nekim situacijama da ubrzaju proces starenja mozga.
Slaba socijalna aktivnost, usamljenost
Usamljenost, nedostatak socijalnih aktivnosti, nedovoljno vremena za druženje polako i neprimetno deluju na funkcionisanje mozga.
– Uobičajeno je da u našoj kulturi imamo sve manje direktnih socijalnih kontakta. Ljudi su povezani društvenim mrežama, telefonima koji nisu uvek u stanju da obezbede dovoljno zdravu i kvalitetnu komunikaciju – kaže dr Zaldy Tan, sa Memory and Healthy Aging Program at Cedars-Sinai.
Svaki put kada upoznamo neku novu osobu pravimo i novu vezu unutar mozga. Neposredan kontakt sa drugim osobama uglavnom poboljšava raspoloženje i na taj način jača moždane funkcije. Depresivno stanje, kada osoba izbegava bilo kakav oblik socijalnog kontakta, jedan je od faktora rizika za pojavu demencije.
Najviše koristi je od neposrednog kontakta sa drugim osobama, ali ako nema tih mogućnosti dobro je i druženje preko interneta, kaže neurolog dr Glen Finney American Academy of Neurology.
– Neke osobe su u fizičkom smislu izolovane od prijatelja i porodice, a u tom slučaju i kontakt putem društvenih mreža može da bude od koristi – dodaje dr Finney.
Odustajanje od učenja
Ubrzano starenje mozga sprečava se stalnim učenjem novih veština. Ma koliko imali godina, nikad nije kasno da nešto naučimo. Bitno je da mozak uvek stvara nove neuronske veze, odnosno sinapse.
Najlakši način da sabotiramo mozak i ubrzamo proces starenja mozga jeste da odustanemo od učenja. Nikad nije kasno da naučimo da sviramo neki instrument, da savladamo korake plesa koji volimo, ili strani jezik.
Hronični stres
Stres je nezaobilazan deo života. Organizam se obično brzo oporavi od svakodnevnog stresa, problem je kada stres postane hroničan i kada se telo navikne na neki stepen napetosti koji čak i ne primećujemo, kaže psihijatar dr Elissa Epel sa University of California.
Bitno je osvestimo i ovu vrstu stresa, da reagujemo ako smo napeti i pored toga što je prošla stresna situacija. S druge strane, kratkotrajni akutni stres može da nam pomogne da se lakše oslobodimo hroničnog stresa. Od koristi može da bude tuširanje hladnom vodom, fizička aktivnost visokog intenziteta. Redovan san i odmor su neophodni.
– Neuroni se obnavljaju u stanju mirovanja i u toku dubokog sna i na taj način se usporava starenje mozga – kaže dr Epel.
Nepravilna ishrana
Mnogobrojne obaveze u toku dana ne pružaju nam uvek mogućnost da kuvamo obroke, pa često posežemo za brzom hranom. Moguće je ponekada pojesti neki obrok na brzinu, ali industrijska hrana u dubokom ulju, sa dosta zasićenih masti, soli i šećera, ne sme da postane svakodnevni deo naše ishrane.
Brza hrana je u mnogim studijama označena kao jedan od faktora koji može da poveća rizik od demencije. Nezdrave namirnice mogu da izazovu tihe upale i da utiču na ubrzano starenje mozga. S druge strane, ishrana bazirana na omega – 3 masnim kiselinama sa dosta, voća, povrća, mahunarki, orašastog voća i ribe, može da utiče na bolju prokrvljenost mozga i poboljša kognitivne sposobnosti.
Nekvalitetan san
Slab kvalitet sna, narušen stalnim buđenjem tokom noći i pored toga što smo u krevetu proveli 8 sati, čini da se sledećeg jutra budimo sa jakim osećajem umora. Stručnjaci tvrde da su za zdravlje mozga od ključne važnosti i kvalitet i kvantitet sna.
Svi imamo beta – amiloid protein u mozgu koji se u normalnim uslovima „čisti“ bez taloženja. Ipak, moguće je da u određenim uslovima ovaj protein poprimi neke druge forme, pa da se beta – amiloid taloži u plakovima između ćelija i da vremenom dođe do propadanja kognitivnih funkcija i razvoja Alchajmerove bolesti. Tokom spavanja beta – amiloid se „briše“, ali ako je san prekratak ili lošeg kvaliteta ovaj proces „brisanja” se prekida. Osobi postaje sve teže da se koncentriše ili da se priseti nekog podatka, mozak ubrzano stari i stvaraju se uslovi za razvoj demencije.
Stručnjaci naglašavaju da je zato bitno da dovoljno spavamo, izbegavamo alkoholna pića, minimiziramo unos tečnosti pre spavanja, izbegavamo sedativna sredstva.
Slaba fizička aktivnost
Fizičko vežbanje, posebno kardiovaskularna aktivnost, mogu da nam obezbede dobru fizičku formu tela i uspore starenje mozga. Fizička aktivnost mora da postane sastavni deo života. Obično pešačenje na duge staze može dosta povoljno da deluje na kardiovaskularni sistem i na mozak.
Bitno je da aktivnost bude svakodnevna, stručnjaci naglašavaju da je bolje da smo svakog dana fizički aktivni barem 30 minuta, nego da jednom nedeljno u teretani jedan sat dižemo tegove. Svakodnevna fizička aktivnost smanjuje stres i povećava dotok krvi i hranjivih materija u mozak.
Najgora stvar koju možemo da učinimo za mozak i telo jeste da mislimo da smo suviše stari za učenje, ili bilo koji oblik fizičke aktivnosti.
Imam 60g i nedavno sam primetio da kada odgledam neki film posle 2-3 nedelje ne mogu da se prisetim radnje tog filma.. krenem da ga gledam ponovo i treba mi vremena da shvatim da sam taj film vec gledao ..ono, necega se prisetim necega uopste ne.. Ta situcija me pomalo i plasi , racunam da nisam bas toliko star i da je to moguci pocetak demencije ?