Cimet je bogat antioksidansima i drugim korisnim jedinjenjima. Neka istraživanja ukazuju na to da može da pomogne u kontroli šećera u krvi, zaštiti od srčanih bolesti i smanjenju upale. Poslednjih godina, savremena nauka počela je da potvrđuje mnoge potencijalne zdravstvene koristi povezane sa cimetom.
1. Cimet sadrži moćna lekovita svojstva
Cimet je začin koji se dobija iz unutrašnje kore nekoliko vrsta stabala iz roda Cinnamomum. Kroz istoriju, još od starog Egipta, koristi se kao sastojak. Nekada je bio redak i vredan i smatran je poklonom za kraljeve.
Danas, cimet je pristupačan i široko dostupan u većini supermarketa. Takođe se nalazi kao sastojak u raznim namirnicama i receptima.
Postoje dve glavne vrste:
- Cejlonski cimet – ova vrsta poznata je i kao „pravi” cimet
- Cassia (kasija ili „lažni”) cimet – Ovo je danas najčešća vrsta i ono što ljudi generalno nazivaju cimetom
Cimet se pravi sečenjem stabljika stabala cimeta. Zatim se izvlači unutrašnja kora i uklanjaju drvenasti delovi. Kada se osuši, formira trake koje se uvijaju u rolnice, a koje se nazivaju štapići cimeta. Ovi štapići mogu da se samelju da bi se dobio prah cimeta. Opor ukus i miris potiču od visokog sadržaja jedinjenja cinamaldehida (oko 90% esencijalnog ulja iz kore). Naučnici veruju da je ovo jedinjenje odgovorno za većinu moćnih efekata cimeta na zdravlje i metabolizam.
2. Cimet je prepun antioksidanasa
Antioksidansi štite naše telo od oksidativnog oštećenja izazvanog slobodnim radikalima. Cimet je pun moćnih antioksidanasa, uključujući polifenole.
Jedna studija otkrila je da suplementacija cimetom može značajno da poveća nivoe antioksidansa u krvi, dok istovremeno smanjuje nivoe markera koji se koriste za merenje upale, kao što je C-reaktivni protein. U stvari, antioksidativni efekti cimeta toliko su moćni da čak može da se koristi i kao prirodni konzervans za hranu.
3. Ima antiinflamatorna svojstva
Upala je neverovatno važna, jer pomaže našem telu da reaguje na infekcije i popravi oštećenje tkiva. Međutim, upala može postati problem kada je hronična i usmerena protiv sopstvenih tkiva našeg tela. Cimet u ovom pogledu može da bude koristan. Studije pokazuju da ovaj začin i njegovi antioksidansi imaju snažna antiinflamatorna svojstva, što može pomoći u smanjenju rizika od bolesti.
4. Cimet može da zaštititi od srčanih bolesti
Cimet je povezan sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, što je vodeći uzrok smrti širom sveta.
Kako se navodi u jednom pregledu, suplementacija sa najmanje 1,5 grama ili oko 3/4 kašičice cimeta dnevno u stanju je da smanji nivoe triglicerida, ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i šećer u krvi kod ljudi sa metaboličkom bolešću.
Drugi pregled 13 studija otkrio je da cimet može da smanji nivoe triglicerida i ukupnog holesterola, a oba su faktori rizika za srčana oboljenja. Takođe se pokazalo da cimet smanjuje krvni pritisak kada se konzistentno konzumira najmanje 8 nedelja.
Kada se kombinuju, svi ovi faktori mogu da pomognu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.
5. Poboljšava osetljivost na insulin
Insulin je jedan od ključnih hormona koji regulišu metabolizam i upotrebu energije. Takođe je neophodan za transport šećera u krvi iz našeg krvotoka do naših ćelija. Međutim, neki ljudi su otporni na efekte insulina. Ovo je poznato kao insulinska rezistencija, obeležje stanja kao što su metabolički sindrom i dijabetes tipa 2.
Iako je potrebno više istraživanja, neke studije navode da bi cimet mogao da smanji insulinsku rezistenciju. Povećavajući osetljivost na insulin, cimet može da smanji nivo šećera u krvi i pomogne bolju kontrolu šećera u krvi.
6. Pomaže u snižavanju nivoa šećera u krvi
Cimet je dobro poznat po svojim svojstvima snižavanja šećera u krvi. Osim blagotvornog dejstva na insulinsku rezistenciju, cimet može da snizi šećer u krvi kroz nekoliko drugih mehanizama.
Prvo, pokazalo se da cimet smanjuje količinu šećera koja ulazi u krvotok nakon obroka i to ometanjem brojnih digestivnih enzima, što usporava razgradnju ugljenih hidrata u našem digestivnom traktu.
Drugo, jedinjenje u cimetu može da imitira efekte insulina kako bi poboljšalo unos šećera u ćelije.
Brojne studije sa ljudima potvrdile su korisne efekte cimeta, pokazujući da može da snizi nivo šećera u krvi natašte i poboljša hemoglobin A1c, marker dugoročne kontrole šećera u krvi. Efikasna doza obično je 1–6 g ili oko 0,5–2 kašičice cimeta dnevno.
7. Cimet može da ima blagotvorno dejstvo na neurodegenerativne bolesti
Neurodegenerativne bolesti karakteriše progresivni gubitak strukture ili funkcije nervnih ćelija. Alchajmerova i Parkinsonova bolest dva su najčešća tipa (25 Pouzdani izvor). Izgleda da određena jedinjenja koja se nalaze u cimetu inhibiraju nakupljanje proteina tau, odnosno t proteina u mozgu, što je jedno od obeležja Alchajmerove bolesti.
U studiji iz 2014. Sprovedenoj na miševima sa Parkinsonovom bolešću, cimet je pomogao u zaštiti neurona, normalizovao nivoe neurotransmitera i poboljšao motornu funkciju. Međutim, ove efekte treba dalje proučavati kod ljudi.
8. Može da pruži zaštitu od raka
Cimet je u velikoj meri proučavan zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji i lečenju raka. Sve u svemu, dokazi su ograničeni na studije u epruvetama i životinjama, koje navode na to da ekstrakti cimeta mogu da pruže zaštitu od raka. NJegovo dejstvo ogleda se u tome što smanjuje rast ćelija raka i formiranje krvnih sudova u tumorima i izgleda da je toksičan za ćelije raka, uzrokujući ćelijsku smrt.
Jedna studija na miševima sa rakom jajnika otkrila je da cinamaldehid može da blokira ekspresiju određenih proteina uključenih u razvoj raka. Ove nalaze podržali su eksperimenti u epruvetama, koji su pokazali da cinamaldehid može da smanji rast i širenje ćelija raka jajnika.
Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se procenili potencijalni efekti cimeta protiv raka kod ljudi.
9. Cimet sprečava bakterijske i gljivične infekcije
Cimetaldehid, jedna od glavnih aktivnih komponenti cimeta, korisna je protiv različitih vrsta infekcija. Studije u epruvetama pokazale su da ulje cimeta pomaže u ubijanju određenih gljivica koje izazivaju infekcije respiratornog trakta. Takođe može da inhibira rast određenih bakterija, uključujući listeriju i salmonelu. Osim toga, antimikrobni efekti cimeta mogu da pomognu i u sprečavanju karijesa i smanjenju lošeg zadaha.
Međutim, dokazi su uglavnom ograničeni na studije u epruvetama, tako da je potrebno više istraživanja na ljudima.
10. Ima antivirusna svojstva
Neka istraživanja izražavaju mišljenje da cimet može da pomogne u zaštiti od određenih virusa. Na primer, smatra se da je cimet ekstrahovan iz sorti Cassia koristan protiv HIV-1, najčešćeg soja HIV-a kod ljudi.
Druge studije navode da bi cimet mogao da pruži zaštitu i od drugih virusa, uključujući grip i dengu, virusnu infekciju koju prenose komarci.
Ipak, potrebna su dodatna ispitivanja na ljudima da bi ovi efekti cimeta mogli da budu potvrđeni.
Koja vrsta je najbolja
Nisu sve vrste cimeta iste. Cassia sadrži značajne količine jedinjenja zvanog kumarin, za koji se veruje da je štetan u velikim dozama. Sve vrste cimeta trebalo bi da imaju zdravstvene prednosti, ali Cassia može da izazove probleme zbog sadržaja kumarina ukoliko se uzima u velikim dozama.
Cejlonski („pravi” cimet) u tom pogledu mnogo je bolji, a studije pokazuju da, za razliku od vrste Cassia, ima mnogo manje kumarina. U poređenju sa cejlonskim cimetom, Cassia cimet je generalno pristupačniji i dostupniji.
Suština cimeta
Cimet je svestran začin koji je povezan sa dugom listom zdravstvenih prednosti. Zahvaljujući mnogim korisnim jedinjenjima koje sadrži, može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi, smanjenju faktora rizika od srčanih bolesti i smanjenju upale. Za dobijanje najboljih rezultata, obavezno se treba odlučiti za cejlonski cimet ili se držati malih doza ukoliko se koristi vrsta Cassia.
Uvjerila sam se da je stvarno dobar cimet ja koristim cejlonski