Potrebno je na vreme otkriti aritmije i početi lečenje kako bi se izbegle sve ove teške komplikacije. Foto: Shutterstock
Abnormalno zadebljanje srčanog mišića usled čega srce otežano pumpa krv je hipertrofična kardiomiopatija. Ova bolest može da bude nasledna, stečena kao posledica starenja i povišenih vrednosti krvnog pritiska, ili i nepoznatog uzroka. Većina pacijenata sa dijagnozom hipertrofične kardiomiopatije ima zadebljanje međukomorskog zida srca zbog čega može da dođe do opstrukcije protoka krvi. Ovaj oblik se naziva hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija i nekada može da bude praćena ozbiljnim komplikacijama koje se mogu završiti i smrću pacijenta.
Stručnjaci okupljeni oko Hypertrophic Cardiomyopathy Association, navode da je hipertrofična kardiomiopatija najčešće nasledna bolest, ali i dodaju da gotovo polovina pacijenata nema simptome koji bi mogli da ukažu na zadebljanje srčanog mišića. Kardiolozi objašnjavaju da postoje oblici ove bolesti i bez značajne opstrukcije protoka krvi. The American Heart Association, ipak, naglašava da oko dve trećine pacijenata sa dijagnozom hipertrofične kardiomiopatije ima opstruktivnu hipertrofičnu kardiomiopatiju.
Postoje oblici bolesti i bez značajne opstrukcije protoka krvi – hipertrofična neopstruktivna kardiomiopatija. Većina osoba sa ovim vidom bolesti imaju blaže simptome i manji rizik od smrtnog ishoda u odnosu na pacijenta sa opstruktivnim vidom bolesti. Ipak i hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija može da se dobro kontroliše uz pravu terapiju, ali i svest o mogućim komplikacijama, kao što su atrijalna fibrilacija, ventrikularna tahikardija, srčana insuficijencija, iznenadna srčana smrt.
Atrijalna fibrilacija, treperenje pretkomora, je poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad vodeći su simptomi ovog oboljenja. Aritmije mogu da se iznenada pojave i nestanu, posebno kod osoba bez prethodnih kardiovaskularnih bolesti, međutim moguće da se kod osoba sa hipertrofičnom opstruktivnom kardiomiopatijom stanje iskomplikuje atrijalnom fibrilacijom koja u ovom slučaju povećava rizik od moždanog udara.
– Što duže pacijent ima hipertrofičnu opstruktivnu kardiomiopatiju veća je verovatnoća da će doći do atrijalne fibrilacije – kaže dr Steve Ommen Hypertrophic sa Cardiomyopathy Clinic at the Mayo Clinic u Ročesteru.
Prema nekim procenama, atrijalna fibrilacija pogađa četvrtinu pacijenata sa hipertrofičnom opstruktivnom kardiomiopatijom. Dr Milind Desai sa Hypertrophic Cardiomyopathy Center Cleveland Clinic veruje da je broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom ipak znatno veći.
– Ne verujem da imamo tačne podatke, mnogi pacijenti imaju kratke asimptomatske nalete aritmija. Srce kuca nepravilno, ali čovek ne oseća nijedan od uobičajenih simptoma koji bi je upozorili na nepravilnost u radu srca – objašnjava dr Desai.
U slučaju da je stanje praćeno tegobama pacijenti se najčešće žale na „lupanje srca“, kratak dah, vrtoglavicu, nesvesticu, umor. Stanje se uglavnom leči antikoagulantnom terapijom koja sprečava pojavu krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do moždanog udara. Kardiolozi mogu da predlože i lekove za kontrolu srčanih aritmija kao što su beta blokatori ili blokatore kalcijumskih kanala. Ukoliko uz izmene načina života i medikamente ne dođe do poboljšanja moguća je invazivna procedura ablacija. Kateterska ablacija je postupak, tokom kojeg se kateteri plasiraju kroz krvi sud u preponama u srce. Koristeći radiofrekventnu energiju, zamrzavanje ili zagrevanje, lekari potom uništavaju deo srčanog tkiva u kojem se stvaraju aritmije.
Zadebljanje srčanog mišića i hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija može da dovede i do ventrikularne tahikardije, vrste poremećaja srčanog ritma koja se ispoljava velikim brojem srčanih otkucaja u ventrikulima srca. Srce se sastoji od dve pretkomore ili atrije i dve komore ili ventrikule. Atrije pumpanjem potpomažu punjenje ventrikula krvlju, a ventrikuli pumpaju krv iz srca u pluća i ostatak tela.
Kod ventrikularne tahikardije dolazi do abnormalnog srčanog ritma, izuzetno brzog otkucaja srca u donjim komorama srca. Brzina otkucaja sprečava komore da se napune dovoljnim količinama krvi pre nego što se ponovo kontrahuju. Simptomi ventrikularne tahikardije su slični kao i kod atrijalne fibrilacije i ispoljavaju se palpitacijama, vrtoglavicom, kratkim dahom i nesvesticom, moguć je osećaj stezanja u vratu, bol u grudima, pa čak i zastoj srca. Stanje se leči beta blokatorima ili blokatorima kalcijumskih kanala. Ukoliko nema dobrog odgovora na lekove pacijentu se predlaže ugradnja implantabilnog kardioverter defibrilatora.
– To je uređaj sličan pejsmejkeru koji prati srce u slučaju iregularnog ritma srca ovaj uređaj otkriva nepravilnost i zaustavlja je isporukom elektrošoka i na taj način uspostavlja normalan rad srca – kaže dr Michelle Kittleson sa Smidt Heart Institute at Cedars-Sinai u Los Anđelesu.
U poređenju sa atrijalnom fibrilacijom, ventrikularna tahikardija se u većem broju slučajeva može da završi srčanim udarom.
– Ventrikularna tahikardija može da se degeneriše u ventrikularnu fibrilaciju. Ventrikularna tahikardija je ubrzan rad srca, a kod ventrikularne fibrilacije komore srca se kontrahuju u nekoj vrsti drhtanja i nasumičnih otkucaja. Ventrikularna fibrilacija važi za najozbiljniji oblik aritmija, bez lečenja, može dovesti do iznenadne srčane smrti u roku od nekoliko minuta – objašnjava dr Ommen.
Ventrikularna fibrilacija je slična atrijalnoj fibrilaciji, ali sa mnogo lošijom prognozom. Kod ventrikularne fibrilacije, komore trepere bez koordinisanih kontrakcija usled čega srce ne isporučuje efikasno krv u krvne sudove. Ova teška aritmija je uglavnom posledica nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić.
Srčana insuficijencija, slabosti srca je stanje kada zbog poremećaja srčane funkcije, srčani mišić ne može da adekvatno pumpa krv u cirkulaciju i snabde telo kiseonikom i hranjivim materijama. Kod hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije srčana insuficijencija je posledica zadebljanja i neelastičnosti komora. Srčana slabost može da bude praćena različitim stepenom oštećenja srčane funkcije i da obuhvata širok spektar tegoba.
Lekari navode da kod značajne srčane slabost dominira nedostatak vazduha, u početku pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje praćeno povećanom zamorljivošću, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica. Srčana slabost se leči na tri načina: simptomatskom terapijom (lekovima za izmokravanje-diuretici) koji samo rešavaju simptome povećanog zadržavanja tečnosti u organizmu. S druge strane, bolest modifikujući lekovi – inovativni lekovi redukuju broj hospitalizacija i utiču na preživljavanje. Treći oblik su različiti vodiči srčanog ritma – pejsmejkeri (preveniraju iznenadnu srčanu smrt i poboljšavaju ukupnu funkciju srca)
Zadebljanje srčanog mišića može u nekim slučajevima da bude praćeno najtežom komplikacijom – iznenadnim zastojem srca.
Iznenadna srčana smrt definiše se kao prirodna smrt zbog neočekivanog prestanka cirkulacije srčanog porekla, nagoveštena naglim gubitkom svesti u roku od jednog sata od nastanka akutnih simptoma. Prisustvo srčanog oboljenja može da bude poznato od ranije, ali vreme i način smrti su neočekivani. Više je uzroka iznenadne srčane smrti.
Ovoj teškoj komplikaciji prethodi osećaj nesvestice, vrtoglavica, moguće je da pacijent primeti nepravilnost u radu srca. Jednostavno električni sistem srca pogreši usled čega dođe do ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije. Iznenadna srčana smrt nije isto što i srčani udar kada do naglog prekida dotoka krvi u srce dolazi zbog zapušenosti krvnih sudova masnim naslagama, trombom.
Iznenadna srčana smrt jedan je od najčešćih uzroka iznenadne srčane smrti kod sportista mlađih od 35 godina, javlja se kod otprilike 0,8 obolelih od hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije. Bitno je zato da pacijenti dolaze na redovne preglede kako bi se na vreme uočila moguća komplikacija, kaže dr Ommen.
Potrebno je na vreme otkriti aritmije i početi lečenje kako bi se izbegle sve ove teške komplikacije.
– Dijagnoza hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije nije smrtna presuda. Sa modernim dijagnostičkim metodama i načinom lečenja preživljavanje pacijenata je uporedivo sa preživljavanjem opšte populacije. Uz kontrole i dobro lečenje pacijenti mogu da imaju dobar kvalitet života – naglašava dr Kittleson.