Ukoliko je u toku hirurške intervencije moralo biti odstranjeno i okolno tkivo zahvaćeno kancerom (mišići, nervi, kost) nedostatak se rekonstruiše plastičnom hirurgijom Foto: Shutterstock
Kancer pljuvačnih žlezda je redak oblik kancera koji nastaje i razvija se u bilo kojoj pljuvačnoj žlezdi (usta, vrat ili grlo). Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na ostale tumore glave i vrata je mala i taj procenat je oko 3 odsto.
Uloga pljuvačnih žlezda je lučenje pljuvačku, tečnoj masi koja pomaže u varenju hrane i održavanju neophodne vlažnosti usne duplje. Imamo tri para velikih pljuvačnih žlezda:
Postoji i veliki broj izuzetno malih pljuvačnih žlezda, koje su smeštene u sluzokoži usne duplje.
Za kancer pljuvačnih žlezda tipično je javlja između 40. i 50. godina života, gotovo jednako kod oba pola. Izuzetak je adenoidni cistični karcinom pljuvačnih žlezda, koji je zastupljeniji kod žena. Metastaze su najčešće u regionalnim limfnim čvorovima, ali su moguće i hematogene metastaze.
Simptomi i znaci koji ukazuju da postoji neki problem u pljuvačnoj žlezdi su sledeći:
Razlog za ove ili slične simptome mogu biti i upala i infekcija. Kada se formira tumorska masa, većina tumora pljuvačnih žlezda je benignog porekla. Dakle, ukoliko primetite ili osećate otok u blizini neke od pljuvačnih žlezdi ne znači da imate kancer, ali je to znak da se obavezno javite lekaru zbog adekvatne dijagnostike.
Naučnici kažu da je prevalenca malignih tumora pljuvačnih žlezda manja u odnosu na benigne tumore kod parotidne žlezde, ali da je kod malih pljuvačnih žlezda obrnuta situacija. Identična učestalost kod benignih i malignih tumora pljuvačnih žlezda primaćena je kod podvilične žlezde.
Brojke takođe kažu da se ovaj kancer najčešće javlja u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, koja je lokalizovana ispred i ispod uha. Maligni tumori pljuvačnih žlezda su:
U parotidnoj pljuvačnoj žlezdi najčešće se javljaju karcinomi acinusnih ćelija, adenokarcinom i miksni maligni tumor. U malim pljuvačnim žlezdama najučestaliji je mukoepdermoidni karcinom, koji pre svega zahvata palatinalne pljuvačne žlezde i adenoidni cistični karcinom.
Cilj terapije je obezbediti normalnu funkciju, žvakanje, govor, disanje. Nakon toga dolazi estetski momenat i vraćanje što normalnijeg izgleda lica.
Terapija se sastoji od primene radikalnih hirurških procedura (hirurško otklanjanje promene), kao i postoperativne hemioterapije i radioterapije, sa ciljem sprečavanja mogućeg recidiva. U zavisnosti od veličine i proširenosti promene, hirurški se odstranjuje samo deo žlezde ili cela žlezda sa zahvaćenim limfnim čvorovima. Ukoliko je u toku hirurške intervencije moralo biti odstranjeno i okolno tkivo (mišići, nervi, kost), nedostatak se rekonstruiše plastičnom hirurgijom.