Šta su makrofagi i kakvu funkciju imaju u ljudskom organizmu

Makrofagi su važne, specijalizovane ćelije imunog sistema koje se formiraju kao odgovor na infekciju ili nagomilavanje oštećenih ili mrtvih ćelija. U stvari, makrofagi su uključeni u otkrivanje, fagocitozu i uništavanje bakterija i drugih štetnih organizama.

Šta su makrofagi i koju funkciju imaju u telu?

Makrofagi su velike, specijalizovane ćelije koje prepoznaju, gutaju i uništavaju ciljne ćelije. Termin makrofag formiran je kombinacijom grčkih izraza „makro“ što znači veliki i „phagein“ što znači jesti. Pored toga, oni takođe mogu da predstavljaju antigene T ćelijama i pokrenuti upalu oslobađanjem molekula (poznatih kao citokini) koji aktiviraju druge ćelije.

Makrofagi potiču od monocita krvi koji napuštaju cirkulaciju kako bi se razlikovali u različitim tkivima. Postoji značajna heterogenost među svakom populacijom makrofaga, što najverovatnije odražava potreban nivo specijalizacije u okruženju bilo kog tkiva. Ova heterogenost ogleda se u njihovoj morfologiji, vrsti patogena koje mogu da prepoznaju, kao i nivoima inflamatornih citokina koje proizvode (IL-1, IL-6, faktor nekroze tumora alfa). Pored toga, makrofagi proizvode reaktivne vrste kiseonika, kao što je azot oksid, koji mogu da unište fagocitirane bakterije.  Makrofagi migriraju i cirkulišu u skoro svakom tkivu, „patrolirajući“ u potrazi za patogenima ili eliminišući mrtve ćelije.

Kako se formiraju ove ćelije imunog sistema?

Makrofagi se formiraju diferencijacijom monocita jedne od glavnih grupa belih krvnih zrnaca imunog sistema. Diferencijacija  je proces u toku ontogenetskog razvića kojim se ćelije ili njihove grupe menjaju morfološki i fiziološki čime se specijalizuju za obavljanje određene funkcije. Kada dođe do oštećenja tkiva ili infekcije, monociti napuštaju krvotok i ulaze u zahvaćeno tkivo ili organ i prolaze kroz niz promena kako bi postali makrofagi. Ovi makrofagi mogu da se modifikuju kako bi formirali različite strukture i kako bi se borili protiv različitih mikroba i napadača. Na ovaj način, makrofagi obezbeđuju prvu liniju odbrane u zaštiti domaćina od infekcije.

Makrofagi su uključeni u razvoj nespecifičnog ili urođenog imuniteta

Makrofagi prisutni kod ljudi imaju oko 21 mikrometar u prečniku i mogu da prežive mesecima. Takođe su uključeni u razvoj nespecifičnog ili urođenog imuniteta. Ovaj tip imuniteta je dugotrajan imunitet, koji se stiče kada makrofag „svari“ mikrob i predstavi mikrobni antigen na njegovoj površini kako bi upozorio druga bela krvna zrnca na prisustvo invazivne čestice. Ostala bela krvna zrnca se zatim umnožavaju i stvaraju imuni odgovor protiv patogena.

Pored toga, antitela mogu da prepoznaju patogen koji pokazuje antigen i direktno ga ciljaju ukoliko dođe do buduće reinfekcije, što znači da imuni sistem na neki način „pamti“ taj patogen. Svaki od makrofaga ima specifične proteinske markere na površini ćelije. Neki primeri uključuju CD14, CD11b, EMR1, MAC-1/MAC-3, lizozim M i CD68. Ovi markeri se mogu identifikovati korišćenjem tehničkog procesa koji se zove protočna citometrija.

Imaju različita imena u zavisnosti od toga gde funkcionišu u telu

Makrofagi mogu da imaju različita imena u zavisnosti od toga gde funkcionišu u telu. Na primer, makrofagi prisutni u mozgu nazivaju se mikroglija, a u sinusoidima jetre – Kupferove ćelije. U plućnoj alveoli su alveolarni makrofagi, a u rubnoj zoni slezine, u crvenoj i beloj pulpi, nalaze se makrofagi slezine.