Sepsa je ozbiljno stanje koje nastaje kada infekcija uđe u krvotok, izazivajući snažan odgovor imunog sistema. Rano prepoznavanje i hitno lečenje ključni su za preživljavanje, ali mnogi i dalje ne znaju kako da uoče njene znake.
Šta je sepsa?
Sepsa je reakcija tela na infekciju koja se iz početnog mesta – poput urinarnog trakta, rane ili pluća – proširi u krvotok. Kada se to desi, imuni sistem pokreće preterani inflamatorni odgovor koji može oštetiti organe i tkiva. Bez lečenja, sepsa može preći u septički šok – potencijalno smrtonosnu komplikaciju praćenu niskim krvnim pritiskom i otkazivanjem organa. Drugi nazivi za sepsu uključuju septikemiju, bakterijemiju i „trovanje krvi“.
Koliko brzo sepsa napreduje?
Od početne infekcije do septičkog šoka može proći samo 12 do 24 sata. Osoba možda ne primećuje pogoršanje ili čak ne zna da je bolesna. Ključno je brzo reagovati kada infekcija uđe u krvotok, jer svaki sat odlaže lečenje smanjuje šanse za oporavak.
Kako se osećaju osobe sa sepsom?
U početku je teško razlikovati sepsu od obične infekcije. Osobe često osećaju umor, zbunjenost, imaju drhtavicu ili groznicu. Ovi simptomi nisu specifični, pa je važno obratiti se lekaru ako se infekcija ne povlači uprkos lečenju.
Znaci sepse
Dok početna infekcija može biti lokalizovana, sepsa izaziva sistemske simptome koji zahvataju celo telo. Uobičajeni znaci uključuju:
- groznicu ili nisku temperaturu,
- kratak dah,
- drhtavicu ili jezu,
- jak bol ili nelagodnost,
- lepljivu ili znojavu kožu.
Kada visoka temperatura postaje opasna?
Sama groznica nije uzrok sepse, ali u kombinaciji sa drugim simptomima – poput ubrzanog pulsa, kratkog daha, konfuzije ili jakog bola – može signalizirati da infekcija prelazi u krvotok. Ako se visoka temperatura ne povlači uprkos lečenju ili se stanje pogoršava, to je alarm za hitnu medicinsku pomoć. Brzina je ključna: sepsa može napredovati do septičkog šoka za manje od 24 sata, a svaki sat odlaganja smanjuje šanse za oporavak.
Kada je vreme za lekara?
Poseta lekaru neophodna je ako se stanje pogoršava uprkos lečenju. Lekar može naložiti testove krvi, uključujući hemokulture, kako bi potvrdio sepsu i identifikovao uzročnika. Ipak, kod 25-33% hospitalizovanih sa sepsom izvor infekcije ostaje nepoznat. Znaci teške sepse ili septičkog šoka – poput pada pritiska, teškog disanja, konfuzije, mučnine, ubrzanog pulsa ili smanjenog mokrenja – zahtevaju trenutnu intervenciju, jer sepsa može postati smrtonosna za nekoliko sati.
Faktori rizika
Sepsa može nastati iz bilo koje infekcije, ali određene grupe su pod većim rizikom:
- veoma mladi i stariji ljudi,
- osobe sa dijabetesom, bolestima imunog sistema, creva ili urinarnog trakta,
- pacijenti sa kateterima, IV terapijom, nedavnom operacijom ili transplantacijom,
- oni koji dugo koriste antibiotike ili steroide.
Lečenje sepse
Sepsa zahteva hitnu hospitalizaciju i primenu intravenskih antibiotika što pre. Pacijenti se nadziru kako bi se sprečio septički šok. Ako do njega dođe, koriste se dodatni tretmani:
- IV tečnosti za stabilizaciju pritiska,
- vazopresori za podršku cirkulaciji,
- mehanička ventilacija kod otežanog disanja,
- dijaliza ako otkažu bubrezi,
- lekovi protiv zgrušavanja ili sedativi po potrebi.
Kako sepsa širi, krvni sudovi se šire da bi dopremili imune ćelije, ali to smanjuje pritisak i dotok krvi u organe. Lečenje ima za cilj da to spreči dok se infekcija suzbija. Važno je znati: sepsu nije moguće lečiti kod kuće – svako odlaganje povećava rizik od smrtnog ishoda.
Prevencija i svest
Rano prepoznavanje simptoma i brza reakcija spasavaju živote. Budite pažljivi na uporne infekcije i konsultujte lekara na vreme – sepsa ne čeka.
