Štitna žlezda je mali organ, ali izuzetno važan za funkcionisanje celog tela. Promene u njenoj strukturi, posebno kada se javi čvor (nodus), izazivaju zabrinutost kod pacijenata, ali neretko i preterane hirurške zahvate koji nisu uvek opravdani.
Šta je čvor u štitnoj žlezdi
Nodus ili čvor predstavlja promenu u strukturi štitne žlezde, jasno uočljivu na ultrazvučnom pregledu. Ove promene su česte i javljaju se kod oko 60 odsto osoba koje se podvrgnu UZ dijagnostici zbog tegoba u predelu vrata ili hormonskog disbalansa. Međutim, nisu svi čvorovi opasni.
Najvažnije pitanje: Da li je čvor u štitnoj žlezdi zloćudan?
Glavni cilj svake ispravne dijagnostike novootkrivenih čvorova jeste isključiti karcinom. Iako samo 10–15 odsto nodusa ima maligni potencijal, svaki čvor zahteva pažljivo ispitivanje. Najveći izazov jeste razlikovanje benignih od potencijalno zloćudnih promena, sa pravilnom procenom, bez žurbe ka hirurškom nožu, odnosno hirurškoj intervenciji.
Kada je čvor u štitnoj žlezdi sumnjiv
Postoje četiri ključna parametra koja se procenjuju prilikom otkrivanja nodusa:
- TSH nivo (tireostimulišući hormon)
Povišene vrednosti mogu biti povezane sa malignitetom, dok niske ukazuju na hiperfunkciju žlezde. U tom slučaju se radi scintigrafija: toksični (hiperfunkcionalni) čvor je gotovo uvek benigni i najčešće ne zahteva biopsiju.
- Veličina čvora
Nodusi manji od 1 cm se uglavnom samo prate. Nodusi veći od 2 cm gotovo uvek zahtevaju biopsiju, dok se oni između 1 i 2 cm detaljno analiziraju ako imaju sumnjive ultrazvučne karakteristike.
- Ultrazvučne karakteristike čvora
Posebnu pažnju treba obratiti ako je čvor hipoehogen (ima manju refleksiju od okolnog tkiva), sadrži mikrokalcifikacije, viši je nego širi u poprečnom prečniku, ili je nepravilnih ivica. Pojedinačno, nijedan od ovih znakova nije dovoljan za dijagnozu karcinoma, ali kada su prisutni zajedno rizik se značajno povećava. U takvim slučajevima, čvor se smatra sumnjivim i zahteva dodatnu obradu.
- Kalcitonin
Jedini tumor marker koji se koristi u preoperativnoj dijagnostici i ima značaj isključivo kod medularnog karcinoma. Ukoliko su vrednosti u granicama normale, nije potrebna ponovna kontrola.
Uloga biopsije: Ključna za izbegavanje nepotrebne operacije
Nakon procene rizika, biopsija čvora (FNAB) predstavlja najvažniji korak. Radi se pod ultrazvučnom kontrolom, gotovo je bezbolna i često eliminiše potrebu za hirurškim zahvatom. Ako biopsija potvrdi da je čvor dobroćudan a asimptomatski je, operacija nije neophodna.
Kada je operacija ipak neizbežna?
Hirurško lečenje se preporučuje kada:
- Biopsija pokaže nalaze Bethesda 3, 4, 5 ili 6 (sumnjivi ili potvrđeni malignitet),
- Čvor izaziva tegobe zbog svoje veličine ili položaja (otežano gutanje, disanje, estetski problem),
- Nodus je hiperfunkcionalan (toksični adenom),
- Dobroćudni čvor izaziva smetnje ili estetske probleme (Bethesda 2).
U svim drugim slučajevima, cilj je očuvanje žlezde i njene funkcije.
Zaključak: Ne žurite sa hirurgijom, konsultujte se sa pravim stručnjakom
Čvor u štitnoj žlezdi je su česta pojava, ali u većini slučajeva nisu opasni. Ono što jeste opasno jeste neadekvatna ili prebrza odluka o uklanjanju štitne žlezde bez prethodne detaljne dijagnostike. Poštovanjem jasnih protokola – analiza TSH, ultrazvuk, kalcitonin, biopsija – većina pacijenata može da sačuva svoju štitnu žlezdu i izbegne nepotrebnu operaciju.
