Telemedicina je dobila važan značaj u načinu da lekari i dalje pružaju zdravstvenu zaštitu pacijenata, a istovremeno smanjuju lični kontakt tokom covid 19 pandemije. Ali, prilikom telefonske ili Zoom komunikacije, lekarima je teže da od pacijenta dobiju važne, vitalne informacije kao što su puls ili ritam disanja, u realnom vremenu. Zbog toga je istraživački tim sa University of Washington razvio je metodu koja koristi kameru mobilnog telefona ili računara pacijenta kako bi dobili informacije o pulsu i brzini disanja iz video snimka, i to u stvarnom vremenu.
Istraživači su ovaj najsavremeniji sistem predstavili u decembru 2020. na konferenciji Neural Information Processing Sistems, a sada predlažu još bolji metod za merenje ovih fizioloških signala. Usavršen je tako da ga neće ometati niti boja kože, ni različite kamere na telefonima, kao ni uslovi osvetljenja, a ovo otkriće biće predstavljeno 8. aprila na ACM konferenciji o zdravlju, smetnjama i učenju.
– Algoritmi su prilično dobri u klasifikovanju slika. Ako mu date seriju fotografija mačaka, a zatim mu kažete da pronađe mačke na drugim slikama, on to može da učini. Ali, da bi takvi programi bili korisni u daljinskom otkrivanju zdravstvenih problema, potreban nam je sistem koji može da identifikuje područje interesa u video zapisu, koji sadrži najjači izvor fizioloških informacija, kao što je puls – objasnio je vodeći autor studije Xin Liu, doktorand na Paul G. Allen School of Computer Science & Engineering.
– Svaka osoba je drugačija. Dakle, ovaj sistem mora da bude u mogućnosti da se brzo prilagodi jedinstvenom fiziološkom potpisu svake osobe i odvoji ga od ostalih varijacija, poput onoga kako izgleda i u kakvom se okruženju nalazi – rekao je Liu i objasnio da novi sistem čuva privatnost i koristi veštačku inteligenciju za hvatanje suptilnih promena u načinu na koji se svetlost odbija od lica osobe, što je, na primer, u korelaciji sa promenom protoka krvi. Zatim, kako je istakao, ove promene pretvara u puls i brzinu disanja.
Prva verzija ovog sistema testirana je pomoću skupa podataka koji je sadržao i video zapise lica ljudi i istinske informacije o pulsu i brzini disanja svake osobe, merene standardnim instrumentima na terenu. Sistem je zatim koristio prostorne i vremenske informacije iz video zapisa da bi izračunao oba vitalna znaka. Rezultat je bio da je nadmašio slične sisteme algoritamskih učenja na video snimcima, na kojima su se subjekti kretali i razgovarali. Istraživači priznaju da je slabiji rezultat bio kod „očitavanja“ podataka na osoba tamnije boje kože.
– To je delom zbog toga što se svetlost drugačije odbija od tamnije kože, što rezultira slabijim signalom da se kamera podigne i zbog toga tim aktivno razvija nove metode za rešavanje ovog ograničenja – rekao je Xin Liu.
Istraživački tim trenutno radi na raznim saradnjama sa lekarima kako bi videli kako ovaj sistem funkcioniše u bolničkom okruženju.
– Svaka sposobnost daljinskog očitavanja pulsa ili disanja pruža nove mogućnosti za negu pacijenta na daljinu i telemedicinu. To može da uključi brigu o sebi, naknadnu negu ili trijažu, posebno kada neko nema dobar pristup klinici – izjavio je stariji autor studije Shwetak Patel, profesor u Allen School na odseku za elektrotehniku i računarsko inženjerstvo, koji smatra da je veoma uzbudljivo videti akademsku zajednicu kako radi na novim algoritamskim pristupima kako bi se mnogi problemi rešili uređajima koje ljudi već imaju u svojim domovima.