Ni jedan faktor ne sme se ignorisati u mlađem životnom dobu, jer neki od njih mogu biti značajan uzrok za srčani udar Foto: Shutterstock
Dijabetes tipa 2 može biti okidač za pojavu srčanih bolesti kod ženskih osoba starijih od 55 godina, otkriva studija objavljenja početkom ove godine u časopisu JAMA Cardiology. Naučnici tvrde da su žene starije od 55 godina, s dijagnozom dijabetesa tipa 2, u 10 puta većem riziku da razviju kardiovaskularno oboljenje, u odnosu na dame koje ne boluju od ove bolesti.
Naivno se verovalo da srčane bolesti i infarkt uglavnom pogađaju muškarce. Ženski hormon estrogen, koji se u velikim količinama stvara u organizmu, u razdoblju do klimaksa, štiti srce kod žena. Uočeno je, ipak, da su dame starije od 55 godina, s dijagnozom dijabetesa tipa 2, ozbiljni kandidati da u budućnosti razviju neko od kardiovaskularnih oboljenja.
Dijabetes i srčane bolesti su dva vodeća zdravstvena problema u mnogim zemljama sveta, pa i u Srbiji. Studija klinike Mayo pokazala je da je preventiva praćena zdravim životnim navikama najbolji lek. Takođe, skrenuta je pažnja lekarima opšte prakse da ozbiljno uzmu u razmatranje ženske žalbe na srčane slabosti.
Nivo smrtnosti od srčanih bolesti, kada su u pitanju mlađe žene, na svetskom nivou, nije se mnogo promenio ili je malo porastao, navodi studija. Kako bi bolje razumeli faktore usled kojih su žene u većem riziku da preminu od srčane bolesti pre 65. godine, istraživači su su razmatrali 50 faktora rizika, na više od 28.000 žena.
Pored toga što lipoproteinska rezistencija na insulin može da uputi na nastanak srčanih bolesti, naglašeno je i da noviji pokazatelji rezistencije na insulin, poput lipoproteina male gustine, „lošeg“ holesterola i hemoglobina A1C imaju veze sa značajnim povećavanjem rizika od srčanih tegoba. Posebno je uočena veza „lošeg holesterola“ sa većim rizikom za pojavu kardiovaskularnih problema kod žena starijih od 55 godina.
– Sve ovo sugeriše da bi specifične analize krvi mogle da imaju bitnu ulogu u budućnosti kada je u pitanju procena obolevanja od srčanih bolesti – kaže dr Džesika Guidi sa Univerziteta u Mičigenu.
Gojaznost, hipertenzija, pušenje i metabolički sindrom najviše doprinose preuranjenoj koronarnoj bolesti. Poslednjih godina u Srbiji se beleži sve više gojaznih osoba. Prema nekim podacima, 54,7 odsto stanovništva ima prekomernu telesnu masu, a svaki peti je gojazan.
Kontrola telesne težine, zdrava ishrana, fizička aktivnost, psihička aktivnost, kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi nije više nešto što bi trebalo da se odlaže za starije životno doba. Stručnjaci navode da se ni jedan od ovih faktora ne sme ignorisati u mlađem životnom dobu, jer neki od njih mogu biti značajan uzrok za srčani udar, pre ili kasnije.
Ne postoji magična pilula koja je sprečila dijabetes ili gojaznost. Istraživači zato naglašavaju ulogu doktora u stalnom upućivanju i podsećanju na zdrave životne navike.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti na svetskom nivou. Svake godine, umre 17,9 miliona ljudi. Uprkos statistikama, jedna anketa je otkrila da milioni žena veruju da su jedino muškarci ti koji umiru od srčanog udara. Najčešći simptomi srčanog udara su jaki bolovi u grudima i drugim delovima tela – može se osećati kao da bol putuje od grudi do ruku, vilice, vrata, leđa ili stomaka, a prisutna je i vrtoglavica, znojenje, gubitak daha, mučnina…