Kompjuterska dijagnoza danas je sve češći način dobijanja rezutlata analiza uz pomoć veštačke inteligencije , koja bi se mogla definisati kao kompjuterski program, koji je sposoban da sam „razmišlja“ bez dodatnih programiranih instrukcija. Iz naučne fantastike, veštačka inteligencija za nekoliko godina prešla je u našu svakodnevnicu – koristi se za sve – od pretraživanja po internetu do vožnje automobila, pa čak i za postavljanje medicinskih dijagnoza. Međutim, to ipak ne znači da su ljudi spremni da veruju u sve kompjutereske dijagnoze i analize na osnovu kojih bi donosili važne odluke koje se tiču njihovog zdravlja.
Kompjuterska dijagnoza posebno važna kod kolonoskopije, raka kože i rentgena
Tehnologija se brzo razvija kako bi pomogla i omogućila donošenje kliničkih odluka u više medicinskih specijalnosti i dijagnoza, posebno kada je u pitanju identifikovanje bilo čega neobičnog tokom kolonoskopije, provere raka kože ili na rendgenskom snimku. Tim povodom rađeno je istraživanje o tome šta pacijenti misle o upotrebi veštačke inteligencije u zdravstvenoj zaštiti.
Dr Sanjay Aneja i njegove kolege sa Yale University anketirali su reprezentativnu grupu od 926 pacijenata o tome koliko im je prijatno da se nove tehnologije koriste prilikom donošenja djagnoze, da li su zbog nečega zabrinuti kada je reč o kompjuterskim analizama, a zanimalo ih je i njihovo globalno mišljenje o upotrebi veštačke inteligencije.
Najmanje poverenja ljudi imaju kada se postavi dijagnoza karcinoma
Ispostavilo se da to koliko im je prijatno i sigurno korišćenje veštačke inteligencije zavisi od toga za šta se ona uopšte koristi. Na primer, 12 odsto ispitanih nije imalo nikakav problem sa kompjuterskim dijagnozama, dok je 43 procenata anketiranih izjavilo da im je „donekle prijatno“ da im kompjuterski program iščita rendgenski snimak grudnog koša. Ali, samo 6 procenata ispitanih izjavilo je da veruje, a 25 odsto njih je reklo da donekle ima poverenje u rezultate kompjuterske analize koja im je postavila dijagnozu karcinoma. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su početkom maja, u časopisu JAMA Network Open.
– Imati kompjuterski algoritam koji može da „pročita“ rendgenski snimak je sasvim druga priča, nego kada se neko oslanja na kompjutersku dijagnostiku koja postavlja dijagnozu maligniteta ili daje informaciju da neko ima rak. Ono što je veoma interesantno je da postoji mnogo optimizma među pacijentima o ulozi veštačke inteligencije, u smislu da bi mogla da poboljša stvari. Taj nivo optimizma je bio sjajno videti – naglasio je onkolog dr Sean Khozin, član Alliance for Artificial Intelligence in Healthcare (AAIH).
Većina pacijenata ipak veruje da će kompjuterska dijagnoza poboljšati zdravstveni sistem
Generalno gledano, rezultati istraživanja pokazali su da je većina ljudi imala pozitivno opšte mišljenje o upotrebi veštačke inteligencije u zdravstvenoj zaštiti. Istraživanje je otkrilo da 56 odsto veruje da će veštačka inteligencija poboljšati zdravstvenu zaštitu u narednih 5 godina, u poređenju sa 6 procenata onih koji smatraju da će je pogoršati.
Veštačka inteligencija u medici većinom se fokusira na kliničke oblasti u kojima bi mogla da ima najviše koristi, „ali retko se pitamo u kojim oblastima pacijenti zaista žele da kompjuterske dijagnoze utiču na njihovu zdravstvenu zaštitu“ – kaže dr Sanjay Aneja, po kome, odnos pacijenata prema kompjuterskim dijagnozama ostavlja prilično nepotpunu sliku.
– Na mnogo načina, rekao bih da naš rad ističe potencijalnu „slepu tačku“ među istraživačima veštačke inteligencije, koja će morati da se pozabavi kako da ove tehnologije postanu sve češće u kliničkoj praksi – smatra dr Aneja.
Ljudi nisu sigurni u rezultate, čak i kada se zna da je neka kompjuterska dijagnoza 100 odsto precizna
Ostaje nejasno koliko pacijenti uopšte znaju ili shvataju ulogu koja veštačka inteligencija već igra u medicini. Dr Aneja, koji je procenjivao stavove o kompjuterskim dijagnozama među zdravstvenim radnicima, kaže da „ono što je postalo jasno, dok smo anketirali i pacijente i lekare, jeste da je potrebna transparentnost u vezi sa specifičnom ulogom koju veštačka inteligencija igra u toku lečenja pacijenta.
Trenutna anketa pokazuje da oko 66 odsto pacijenata veruje da je „veoma važno“ znati kada veštačka inteligencija igra veliku ulogu u njihovoj dijagnozi ili lečenju. Takođe, 46 procenata veruje da su informacije veoma važne kada kompjuterska dijagnoza igra malu ulogu u zdravstvenoj zaštiti. U isto vreme, manje od 10 odsto ljudi oseća se sigurno da dobije dijagnozu iz kompjuterskog programa, čak i onog koji postavlja tačnu dijagnozu u više od 90 odsto slučajeva, ali, kako kažu, nisu u stanju da objasne zašto. Pacijenti možda nisu svesni automatizacije, koja je danas ugrađena u mnoge naše uređaje. Primeri su elektrokardiogrami (testovi koji beleže električne signale srca), softver za snimanje i sistemi za tumačenje kolonoskopije.
Stručnjaci navode da, čak i ako toga nisu svesni, pacijenti sigurno imaju koristi od upotrebe veštačke inteligencije u dijagnozi. Jedan primer je 63-godišnji muškarac sa ulceroznim kolitisom iz Bruklina. Gastroenterolog dr Aasma Shaukat iz NYU Langone Medical Center, uradila je rutinsku kolonoskopiju tom pacijentu.
– S obzirom da sam bila fokusirana na uzimanje biopsije (creva), nisam primetila ravan polip od 6 mm sve dok me kompjuter nije na to upozorio. Uklonila sam poli, koji je imao abnormalne ćelije koje su, kako se kasnije otrkilo bile prekancerogene – kaže dr Aesma.
Ko je odgovran kada kompjuterski program izazove kliničku grešku?
Istraživanje Yale University otkrilo je da je većina ljudi „veoma zabrinuta” ili „donekle zabrinuta” zbog mogućih neželjenih efekata veštačke inteligencije u zdravstvenoj zaštiti. Ukupno 92 odsto ispitanika izjavilo je da je bilo zabrinuto zbog pogrešne dijagnoze, 71 procenat izrazio je zabrinutos zbog povrede privatnosti, 70 odsto ima primedbu zato što provodi manje vremena sa lekarima, a 68 odsto nezadovoljno je zbog većih troškova zdravstvene zaštite.
Prethodna studija dr Sanjay Aneja i njegovih kolega objavljena je u julu 2021. i bila je fokusirana na veštačku inteligenciju i medicinsku odgovornost. Otkrili su da se doktori i pacijenti ne slažu oko odgovornosti kada kompjuterski program izazove kliničku grešku. Iako većina lekara i pacijenata veruje kako bi lekari trebalo da budu odgovorni, više je verovatnije da će u praksi lekari odgovornima smatrati i prodavce kompjuterske opreme, ali i zdravstvene organizacije u kojima se koriste.
