Kada virus uđe u zdravu ljudsku ćeliju on pokušava da je "pokvari" i da joj "naređuje" kako da se ponaša i pretvori u tumor, pa su zbog toga najopasniji virusu koji doživotno ostaju u organizmu
Karcinom mogu da izazovu i virusne infekcije Foto: Shutterstock
Rak mogu da izazovu i 6 virusa, a ne samo pušenje i genetika, za koje je poznato da povećaju rizik od razvoja karcinoma. Istina je da ni lekari ni naučnici ne znaju šta tačno uzrokuje većinu karcinoma, osim što je poznato da neke navike, poput pušenja, mogu da povećaju rizik od pojave određene vrste tumora. Takođe, i nasledni faktori ponekad igraju značajnu ulogu, na primer, u slučaju raka dojke, koji obično dobije ćerka ako ga je imala majka. A ponekad, rak može da izazove i virus.
Kod većine ljudi karcinom ne izazivaju virusi, ali, virusi mogu da izazovu neke vrste raka, posebno kod ljudi sa visokim rizikom ponašanja kao što su:
Na često pitanje „da li je rak virus?“ stručnjaci odgovaraju – ne, rak nije virus. Rak, kako objašnjavaju, može da bude rezultat virusa, koji menja genetski DNK kod ljudske ćelije. I nije samo bilo koji virus taj koji može da izazove rak.
Onkolozi objašnjavaju da virus može da izazove rak na sledeći način:
– Virusi koji inficiraju naša pluća i disajne puteve, na primer, ne ostaju dugo u telu. Čak i ako virus uđe u ćelije disajnih puteva i veže se za našu DNK, imuni sistem će se brzo osloboditi tih oštećenih ćelija. Međutim, ćelije u drugim delovima tela, poput jetre, ne osvežavaju se tako brzo. Infekcije u tim ćelijama mogu da postanu opasnije – objašnjava dr Dale Shepard, onkolog sa Cleveland Clinic.
Malo je virusa koji su u bliskoj vezi sa rakom. Ipak, neki od njih su prilično česti, kao što su:
Ovaj virus je najpoznatiji po tome što izaziva mononukleozu, ali i po tome što doživotno ostaje u našem telu, obično ne izazivajući probleme. Međutim, ovaj virus može da izazove neku vrstu limfoma – karcinoma limfnog sistema. Iako ne postoji vakcina za Epstein-Barr virus, čovek može da ograniči svoju izloženost tako što neće deliti lične stvari, hranu, piće ili ljubiti nekoga ko je zaražen ovim vurusom.
Ovi virusi se šire kontaktom sa zaraženom krvlju i seksom sa osobom koja je zaražena. Ljudi sa ovim virusima imaju hepatitis ili upalu jetre. Ako infekcija traje dugo, može trajno da ošteti jetru, odnosno izazove cirozu jetre, koja dalje dovodi do stvaranja raka jetre. Dok lekovi mogu da pomognu čoveku da se reši hepatitisa C, lekovi za hepatitis B ne mogu da izleče ovu virusnu infekciju. Mogu samo da pomognu da se smanje šanse za oštećenje jetre i razvoja karcinoma jetre. Zbog toga stručnjaci podsećaju da je dostupna vakcina protiv hepatitisa B.
Ovaj virus se širi uglavnom putem pljuvačke, ali i seksualnim kontaktom ili krvlju. Iako ne izaziva simptome kod većine ljudi koji ga imaju, može da izazove Kaposi sarkom, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Praktikovanje bezbednog seksa uz korišćenje kondoma i ograničavanje broja seksualnih partnera može da smanji šanse da se neko zarazi ljudskim herpes virusom 8.
HIV se širi kontaktom sa zaraženom krvlju i nezaštićenim seksom sa osobom koja je inficirana. Iako je najpoznatiji po tome što izaziva AIDS, HIV inficira bela krvna zrnca i slabi imuni sistem što dalje povećava rizik od svih vrsta bolesti, uključujući i rak. HIV je takođe povezan sa Kaposijevim sarkomom, limfomom, karcinomom glave i vrata i analnim karcinomom. Lekari napominju da postoje načini da se ograniče šanse čoveka da se zarazi HIV virusom. To, naravno, podrazumeva korišćenje kondoma tokom seksa, kao i izbegavanje deljenja igle koje se koriste za drogu. Lekovi za prevenciju HIV jesu dostupni.
Ovaj virus može da zarazi kožu ili sluzokožu. Ponekad izaziva genitalne bradavice. HPV virusom ljudi se zaražavaju seksualnom aktivnošću, a većina seksualno aktivnih ljudi ima najmanje jednu HPV infekciju tokom života. Obično se imuni sistem oslobodi infekcije, ali HPV može da izazove rak grlića materice, kao i neke vrste raka glave i vrata, poput karcinoma grla. HPV vakcine su dostupne, efikasne su i o njima treba razgovarati sa svojim lekarom kako bi donelu odluku da li vam je potrebna.
Najbolji način da se zaštitimo od raka izazvanog virusom je da se zaštitimo od zaraze virusom. To podrazumeva izbegavanje visokorizičnih ponašanja, poput nezaštićenog seksa i deljenja igala. Jednako je važno i dobijanje odgovarajučih vakcina, kao što su vakcine za hepatitis B i HPV.
– Ove vakcine mogu značajno da smanje rizik od infekcije, tako da zaista utiču na rizik od raka. Iako ne postoje vakcine protiv hepatitisa C i HIV, sada imamo lekove koji mogu da minimiziraju količinu virusa u našem telu, ako se zarazimo – naglašava onkolog dr Dale Shepard.