Ooforektomija je operacija uklanjanja (odstranjivanja) jajnika. Razlozi zbog kojih lekar donosi odluku o ovoj proceduri su različiti, a postoji više oblika ove operativne metode.
Zašto se radi ooforektomija
Postoje različiti razlozi zbog kojih se kao krajnje rešenje problema pacijentiknjama radi ooforektomija. Evo najčešćih:
- benigni tumori
- mutacije BRCA gena (promene u DNK zbog kojih postoji veća verovatnoća da će neko imati rak dojke ili jajnika)
- ciste na jajnicima
- vanmaterična trudnoća
- endometrioza
- rak jajnika, koji je rak koji počinje u vašim jajnicima
- inflamatorne bolesti male karlice (PID)
- torzija (uvrtanje) jajnika.
U uzroke se može svrstati i hronični karlični bol, koji se takođe javlja zbor različitih uzroka. Dijagnostičke metode će ukazati na to šta je mogući razlog bola, a u odnosu na uzrok, sledi i lečenje.
Ooforektomija: vrste i anestezija
Postoji nekoliko vrsta ooforektomija. Za koju će se lekar opredeliti, zavisi od zdravstvenog stanja od kojeg se pacijentkinja leči. Vrste ooforektomije su: To su:
- jednostrana ooforektomija: uklanjanje jednog jajnika
- bilateralna ooforektomija: uklanjanje oba jajnika
- adneksektomija: uklanjanje jednog jajnika i jajovoda
- bilateralna salpingooforektomija: uklanjanje oba jajnika sa jajovodima
- histerektomija sa salpingooforektomijom: odstranjivanje materice sa jednim ili oba jajnika i jajovoda.
U najvećem broju slučajeva ako postoje uslovi za to, intervencija se radi u opštoj anesteziji. Ponekad, možda će biti primenjena lokalna.
Kako se radi ooforektomija
Postoji nekoliko načina na koji se ova operativna metoda može uraditi. Lekar predlaže tip intervencije u odnosu na individualnu kliničku sliku i dijagnozu:
- otvorena procedura: tradicionalni, klasični način način izvođenja operacije; pravi se rez na stomaku . Ovo im omogućava da vide vaše jajnike, odvoje svaki od drugih tkiva i arterija koje snabdevaju krvlju, a zatim ih uklone.
- laparoskopska hirurgija: minimalno ivnazivna metoda kojom se uklonjaju jajnici kroz mali rez u stomaku vagini; ponekad lekar može da počne laparoskopsku intervenciju, ali i da donese odluku da pređe na otvorenu proceduru
- vaginalni pristup: najčešće kod histerektomije
- laparotomija: pravi se rez na stomaku da bi hirurg uklonio jajnike; mogućnost infekcije je veća kod ovog tipa intervencije, iako je prisutna kod bilo koje operativne metode.
Boravak u bolnici i oporavak posle ove metode
Od izbora metode zavisi i postoperativni tok. Podrazumeva se da bi miminalno invazivna metoda trebalo da ima i najveće šanse za najbrži oporavak i vraćanje u svakodnevnu rutinu. Sve ovo takođe korelira i sa vašim prethodnim zdravstvenim stanjem. Većina žena se vraća aktivnom životu u roku od 6 nedelja nakon operacije. Pacijetkinje koje su imale laparoskopsku operaciju bi trebalo da budu potpuno funkcionalne za oko 2 nedelje.
Sprovodite uputstva lekara koja ćete dobiti, koja se odnose na ono što bi trebalo izbegavati a šta bi svakako trebalo raditi u kućnim uslovima:
- održavajte čistim i sterilnim područje oko reza
- hranite se umereno i zdravo
- nemojte voziti
- hodajte, ali nemojte vežbati
- ne podižite teške stvari
- ne preterujte sa aktivnostima na poslu, kod kuće i u školi
- ako postoji potreba, uzmite lekove za bolove koje je preporučio lekar.
Kada posetiti lekara da bi se izbegle komplikacije
Dok se oporavljate, obratite pažnju i na znake koji govore da je možda došlo do neželjenog razvoja situacije, odnosno infekcije ili nekog drugog problema. Treba biti oprezan i javiti se lekaru kada:
- krv ili neka druga tečnost curi iz reza
- osećate mučninu ili povraćanje
- imate temperaturu koja ne prolazi
- prisutni su problemi sa mokrenjem
- ozbiljan bol reza
- vaginalni iscedak, svrab ili neprijatan miris.