Lokacija bola se može promeniti kako se kamen kreće od bubrega do bešike Foto: Shutterstock
Kamen u bubregu bila je pre nekih 30 godina isklučivo bolest sredovečnih i starijih osoba. Stručnjaci upozoravaju da je kamen u bubregu sve češće patologija koja se sreće i u dečjem uzrastu. Kamenčići u bubrezima ili mokraćnim putevima, posledica su smanjenje zapremine mokraće i taloženja kalcijuma i drugih supstanci. Smanjen unos tečnosti, lekari istuču kao vodeći faktor rizika za nastanak kamena u bubregu.
Stručnjaci, ipak, nisu do kraja sigurni zašto sve više dece i tinejdžera ima kamen u bubregu. Pretpostavlja se da je bolest posledica delovanja više faktora, kao što je konzumacija industrijske hrane sa visokim procentima masnoća, soli i šećera, rane upotrebe antibiotika i klimatskih promena.
Kamen u bubregu je metabolički poremećaj, poznat i kao nefrolitijaza, koji se javlja kada se minerali, kao što su kalcijum, oksalat i fosfor akumuliraju u urinu i formiraju tvrde žućkaste kristale. Ovi kristali mogu da budu veličine zrna peska ili u težim slučajevima loptice za golf. Moguće je da mali kamenčići i pesak izađu iz urinarnog trakta bez problema, tegobe uglavnom stvaraju malo veći kamenčići koji mogu da se zaglave, blokiraju protok urina i izazovu jake bolove.
Kamen u bubregu kod odraslih osoba povezuje se sa stanjima kao što su metabolički sindrom, gojaznost, hipertenzija i dijabetes.
– Kod dece se ovo ne viđa, deca bez drugih zdravstvenih problema dolaze kod nas sa kamenom u buregu. Nisu nam do kraja poznati razlozi zašto bolest nastaje u ranom životnom dobu – kaže pedijatar i urolog dr Gregory Tasian iz Children’s Hospital of Philadelphia.
Veliki deo istraživanja nefrolitijaze kod dece Tasian i njegove kolege usmeravaju na pronalaženje uzroka.
– Očigledno je da nešto u našem okruženju uzrokuje ovu brzu promenu – smatra doktor. Kamen u bubregu je dijagnoza koju danas imaju i deca stara 5 godina, ističu stručnjaci.
Istraživanje u časopisu Clinical Journal of the American Society of Nephrology navodi da je godišnja učestalost bubrežnih kamenaca porasla za 16 odsto, od 1997. do 2012. godine. Najveći porast bolesti uočen je među populacijom od 15 do 19 godina. Unutar ove starosne grupe, incidenca kamena u bubregu bila je 52 odsto veća kod devojčica i žena, s tim da je bolest češća kod muškaraca posle 25. godine života.
Sličan trend zabeležile su i druge studije, uključujući i onu sprovedenu u okrugu Olmsted u Minesoti, koja je otkrila da je stopa kamena u bubregu među decom uzrasta 12 do 17 godina, od 1984. do 2008. godine, porasla za 6 odsto.
Stručnjaci navedene podatke obrazlažu i kao posledicu pogrešnog načina ishrane. Visoke količine natrijuma u čipsu, slanim grickalicama, nekim proizvodima od mesa, sportskim napicima, mogu da dovedu do taloženja kamena u bubregu. Bolest je verovatnija ako dete ne pije dovoljne količine vode, a konzumira previše sokova i napitaka sa visokim sadržajem fruktoznog kukuruznog sirupa.
– Kada se na ovaj način unosi tečnost, to je kao kada pokušavate da rastvorite šećer u skoro praznoj šoljici kafe – objašnjava jedan od učesnika istraživanja, pedijatar i urolog dr David Chu iz Ann & Robert H. Lurie Children’s Hospital u Čikagu.
Topla i vlažna leta kada se ljudi više znoje, a manje mokre, dobra su podloga za formiranje minerala unutar bubrega i urinarnog trakta. Deca su posebno osetljiva na toplotu, istuču lekari.
Pedijatar dr Christina Carpenter iz New York-Presbyterian Morgan Stanley Children’s Hospital, prijavljuje da je tokom leta lečila više dece sa dijagnozom kamen u bubregu. Neke studije tvrde da se broj osoba sa kamenom u bubregu povećava sa porastom temperatura vazduha.
Nekontrolisana primena antibiotika može izmeniti mikrobiom creva i dovesti do razvoja kamena u buregu, smatra dr Tasian. Godine 2018. istraživanje je otkrilo da su osobe koje su pile neki od pet najčešće propisanih oralnih antibiotika imale 1,3 do 2,3 puta veće šanse za razvoj kamena u bubregu. Rizik je posebno velik, ako se antibiotici nekontrolisano daju deci.
Dr Tasian neracionalnu upotrebu antibiotika označava kao „vodeću teoriju“, koja može objasniti veću učestalost kamena u bubregu u dečjem i tinejdžerskom dobu.
Stručnjaci opominju da je kamen u bubregu u dečjem uzrastu, jak faktor rizika za razvoj težih bolesti bubrega u odraslom dobu, gubitak funkcije bubrega, smanjenu gustinu kostiju.
Simptomi kamena u bubregu najčešće su oštar bol u donjem delu leđa ili donjem stomaku, ružičasta, braon ili crvena boja urina, učestala potreba za mokrenjem, neprijatan miris urina. Deca mogu da postanu i nervozna. Ipak, ima mališana koji neće imati ni jedan simptom bolesti ili samo nespecifične tegobe kao što je bol u stomaku.
Dovoljne količine vode, posebno u letnjim mesecima najbolja su preventiva. Ukoliko niste sigurni da li pijete dovoljno vode proverite boju mokraće. Boja svetle limunade označava da konzumiramo dovoljno vode, ako je boja tamnija potrebno je više tečnosti.