Njen sin je pobedio rak, a ona je postala mama sve obolele dece: Joland i NURDOR su tu i kad nikog drugog nema

Udruženje NURDOR svake godine tradicionalno obeležava 15. februar, Svetski dan dece obolele od raka. I ove godine to će uraditi u više od 30 gradova širom Srbije. No, oni su tu 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, i za Novu godinu, i za Božić, i za Uskrs... Kad nikoga nema a obolela deca i njihove porodice pate, ova borba ne prestaje, za nju nema pauze.

Sinonim za borbu protiv najpodlijeg neprijatelja: Borba koja traje više od 20 godina

Joland Korora. Dobro bi bilo da smo za ovo ime čuli samo kao sinonim za empatiju, ljubav, lepotu života. Na žalost ili na sreću, njeno ime znači i prepoznatljivi sinonim za bespoštednu borbu protiv najtežeg iskušenja koje na neka mala, nevina pleća može da padne - raka. On ne štedi nikoga, ne zaobilazi ni najmlađe.

A kada se to desi, kada medicina da najviše što može, ali i kad nema kud preko svojih granica, Joland je tu. Njeno veliko srce, njen tim požrtvovanih, beskompromisnih aktivista i volontera okupljenih u NURDOR-u, više od 20 godina predstavljaju utočište za decu obolelu od raka i njhove porodice. Da nije njih, ovo bolno, traumatično iskušenje koje menja život bilo bi još teže a svi oni kojima su pomogli svedoče da je to moguće. Da su bez njih bili kao sa glavom ispod vode i bez trunke vazduha. 

Zašto je 15. februar značajan za NURDOR

- Taj 15. februar je jedan dan u godini kada smo mi ipak negde najvidljiviji, najzastupljeniji u medijima i kada zapravo koristimo tu priliku da nas čuje šira javnost, ali pre svega, ono što je nama ključno i najvažnije - da nas čuju donosioci odluka: Ministarstvo zdravlja, Institut "Batut" i svi ostali koji mogu i moraju da utiču na sistemske promene koje mi tražimo godinama. Naši ciljevi ove godine su zapravo isti kao i prethodnih petnaestak, a to je pre svega uvođenje Nacionalnog kancer registra. To je nešto na čemu mi  baš uporno insistiramo i nećemo odustati, jer je to osnovni alat za medicinsko osoblje i za samu državu. Mi moramo da znamo u svakom trenutku koliko dece je obolelo u svakom gradu i na nivou cele zemlje. Ali ne samo to, već i koliko je dece izlečeno, i ono što je nama u udruženju, kao i roditeljima, jako bitno - kakve su kasne posledice lečenja - kaže Joland Korora u razgovoru za eKlinika portal.

Pobeda je moguća: Palijativna nega je živa rak-rana

Naša sagovornica podseća da je reč o deci koja odrastaju u mlade ljude koji treba da rade,  stvaraju, formiraju svoje porodice. Zato, nedvosmislena je, mi moramo imati jasnu evidenciju o njihovom zdravlju da bismo znali kako da im pomognemo i deset godina nakon izlečenja.

- Tu je i pitanje palijativnog zbrinjavanja dece - jedna uvek teška, preteška i bolna tema o kojoj se nerado govori. Ali, to je nešto što mora sistemski da se reši a nažalost, kod nas u sistemu još uvek nije rešeno na pravi način. Nema dovoljno kapaciteta, ni dovoljno obučenog kadra koji bi se bavio isključivo decom u toj najtežoj fazi. To je jedna od bitki koje NURDOR bije godinama - podseća Korora i dodaje:

- Mi se trudimo da kroz naše roditeljske kuće kojih imamo pet u Srbiji (tri u Beogradu, jednu u Nišu i jednu u Novom Sadu) pružimo tu maksimalnu podršku, da budemo i rame za plakanje i logistika, ali sistemsko rešenje u okviru samog zdravstvenog sistema je nešto što je prosto neophodno. Na inicijativu NURDOR-a izgrađeno je jedno celo bolničko krilo u Nišu i  to je valjda jedini bolnički odeljak u zemlji koju su izgradili građani svojim donacijama, a ne država. I zato ćemo tog 15. februara opet biti svi na trgovima od Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, pa do onih sasvim malih mesta. Tu su naši volonteri, ti divni mladi ljudi koji su zapravo srce ovog udruženja, tu su roditelji koji su trenutno u borbi po bolnicama, ali i oni koji su tu borbu odavno završili. Tu su i naša deca koja su se izlečila i verujte mi, oni su nam svima najveća motivacija i dokaz da je pobeda moguća. I naravno, tu su naši donatori, obični građani, prijatelji bez kojih ništa od ovoga što je NURDOR uradio za ovih 20 godina ne bi bilo moguće.

Njen sin je pobedio rak, a ona je dobila misiju i ponos: Danas je posebna mama svoj deci koja se bore

Deca koja se leče ili su se izlečila su najveći borci koje naša sagovornica poznaje. Uz njih i ono što prolaze je već dve decenije. Pitali smo je ono što je često pitaju i drugi - odakle joj više snaga, kako se ne umori?

Odgovara da NURDOR za nju nikada nije bio posao i da ga ne doživljava kao radni odnos gde odradi osam sati pa ode kući. To je, kaže, njena misija, njen život i to radi sa istom onom ljubavlju, istim žarom i istom energijom kao i prvog dana kada je uopšte zakoračila u ovu priču iz poznatih razloga:

- Moj sin i ja smo prošli kroz svu tu golgotu, kroz taj pakao i ja uvek volim da kažem - to je neka moja životna krilatica: da su najčvršće i najiskrenije veze upravo one koje su iskovane u tom zajedničkom bolu. Kad sa nekim podelite taj iskonski strah za život sopstvenog deteta, to vas veže neraskidivo za ceo život. Iako imam jednog biološkog sina, na koga sam naravno beskrajno ponosna, ja svu tu decu, svu tu našu Nurdorovu decu doživljavam kao svoju. Mene ta deca ne zovu ni Joland, ni predsednice, ni gospođo - zovu me Mama Joland. Ja se podjednako radujem svakom njihovom uspehu, svakoj petici u školi za koju mi jave, svakoj završenoj srednjoj školi ili fakultetu. A tek koliko se radujem svakom venčanju na koje me pozovu i svakoj bebi koju ta deca, koja su sada već odrasli ljudi, dobiju! Pa ima li veće sreće od toga? To je ono što meni zapravo puni srce i što mi daje tu snagu da idem dalje i onda kada se čini da udaramo u zid i kad je užasno teško - emotivna je Joland Korora.

Materijalno je prolazno, puna duša je vrednost

Na propušta i da nas podseti na neke važne životne lekcije koje je sa saborcima naučila za ove dve decenije bitke za bolji položaj dece obolele od raka i njihovih porodica. Volela bi, kaže, da toga svi budemo svesni:

- Na kraju dana kad se sve sabere i oduzme, to materijalno čime smo svi danas opterećeni je potpuno, ali potpuno nebitno. Ljudi trče za novcem, za karijerama, statusnim simbolima, ali to je sve jedna velika varka i strašno prolazna stvar. Mnogo je veće bogatstvo i mnogo je lepši osećaj biti možda praznih džepova ali pune duše, pre nego imati sve materijalno ovoga sveta a biti potpuno prazan i hladan unutra. Ja se smatram veoma bogatom ženom jer je moja duša puna te dece i te čiste ljubavi koju samo oni umeju da daju.

Tradicionalno, NURDOR ekipa i građani će u nedelju, 15. februara pustiti balone podrške tačno u 13 časova.

- To nije samo puka simbolika i neka lepa slika za kamere i televiziju. To je i jedan krik, jedan vapaj da se nešto u sistemu konačno promeni, da ta deca imaju najbolje moguće uslove lečenja i najmodernije terapije, jer oni to zaslužuju - rekla je Joland Korora za eKlinika portal.

(eKlinika.rs)