Koliko koraka dnevno nam pruža zaštitu od Alchajmerove bolesti

Čak i umerena telesna aktivnost može da uspori pojavu ove neurodegenerativne bolesti

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine pokazuje da čak i umerena telesna aktivnost, kao što je svakodnevno hodanje, može da uspori kognitivni pad i smanji nakupljanje štetnih tau proteina u mozgu, ključnog faktora u razvoju Alchajmerove bolesti. Naučnici iz bolnice Mass General Brigham kažu da ovi rezultati pokazuju da promene načina života mogu značajno da odlože simptome Alchajmerove bolesti, posebno u ranoj fazi.

Veća fizička aktivnost - sporiji kognitivni pad

Preporučujemo

Istraživači iz Mass General Brigham otkrili su da veća fizička aktivnost ima veze sa sporijim kognitivnim padom kod starijih osoba koje su imale viši nivo amiloida-beta, proteina koji je u čvrstoj vezi sa Alchajmerovom bolešću. Prema rezultatima studije, osobe koje su hodale i pravile između 3.000 i 5.000 koraka dnevno imale su u proseku tri godine sporiji kognitivni pad, dok su one koje su hodanjem pravile 5.000 do 7.500 koraka dnevno ostvarile su usporavanje kognitivnog pada za oko sedam godina.

Nasuprot tome, kod učesnika studije, koji su bili uglavnom neaktivni, zabeleženo je brže nakupljanje tau proteina u mozgu, što se dovodi u vezu sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, kao i brži pad sposobnosti razmišljanja i svakodnevnog funkcioniranja.

Promene načina života mogu da uspore pojavu simptoma

- Dobijeni rezultati nam pomažu da razumemo zašto neki ljudi, iako pokazuju biološke znakove Alchajmerove bolesti, ne gube kognitivne sposobnosti jednakom brzinom kao drugi. Čini se da životni stil utiče na najranije stadije Alchajmerove bolesti, što ukazuje da promene načina života mogu da uspore pojavu simptoma ako se reaguje dovoljno rano - kaže dr Jasmeer Chhatwal, neurolog i glavni autor studije.

Studija je provedena u sklopu istraživanja Harvard Aging Brain Study, dugoročnog istraživanja koje prati starije odrasle osobe kako bi se razumelo kako se mozak menja tokom starenja i zašto neki ljudi razvijaju Alchajmerovu bolest dok drugi ne. U studiju je bilo uključeno 296 učesnika u životnoj dobi od 50 do 90 godina, koji na početku istraživanja nisu imali znakove kognitivnog oštećenja. Učesnici su nosili pedometre kako bi se pratila njihova telesna aktivnost a zatim su  podvrgnuti PET snimanjima kako bi se izmerila količina amiloid-beta plakova i tau proteina u mozgu. Na taj način učesnici studije omogućili su naučnicima precizno praćenje kognitivnog zdravlja i bioloških promena u mozgu tokom više godina, što je ključno za razumevanje efekta  telesne aktivnosti na usporavanje bolesti.

Izgradnja kognitivne otpornosti

- Podaci iz studije starenja mozga pomogli su nam da bolje razumemo važnost telesne aktivnosti za zdravlje mozga. Ovi rezultati pokazuju da je moguće izgraditi kognitivnu otpornost i smanjiti osetljivost mozga na nakupljanje tau proteina u ranoj fazi Alchajmerove bolesti - ističe dr Reisa Sperling, neurolog iz bolnice Mass General Brigham i jedan od vođa Harvard Aging Brain Study. 

Svaki korak se računa, čak i male promene u svakodnevnoj aktivnosti s vremenom se mogu pretvoriti u trajne navike i doneti dugoročne zdravstvene koristi, poručuje neurolog i prva autorka studije dr Wai-Ying Wendy Yau.