Rusa (Chelidonium majus) je višegodišnja zeljasta biljka sa žutim cvetovima intenzivne boje. Kada se delovi biljke lome ili otkidaju listovi i žuti cvetovi, iz njih će iscuriti dosta narandžasto-žute tečnosti sa lekovitim svojstvima.
Kako je rusa dobila ime: Zašto je još zovu „lastina trava“ i za koja stanja je korišćena?
Koren latinskog naziva ruse je od grčke reči „chelidon„, što znači lasta. Aristotel je zapisao da su lekovita svojstva ruse proučavana na osnovu toga što su lastavice svojim slepim mladima premazivale oči sokom ruse. Mnoštvo zapisa sačuvano je u različitim spisima i epohama o korišćenju ruse kod očnih bolesti, posebno kokošjeg slepila. Međutim, važno je naglasiti da savremena medicina ne preporučuje korišćenje za očne bolesti zbog većih rizika u odnosu na moguću korist. Potreban je veći broj relevantnih studija.
U Srednjem veku rusa je nazivana „darom neba“, a kasniji principi tradicionalne medicine da „biljka leči organ sličan po obliku i karakteristikama“ doveli su do ideje o podsticanju lučenja žuči, koja se pokazala kao efikasna. Takođe, izdvojila su se dejstva kod kožnih bolesti, a istraživanja tragaju za potvrđivanjem potencijala u slučaju malignih oboljenja kože.
Biljka rusa: Kod kojih problema još može da pomogne
Rusa se u oblicima čaja ili tinkture koristi tradicionalno kod sledećih stanja:
- problemi sa varenjem
- bolovi u stomaku (posebno za želudac, jetru i žuč)
- astma
- smirenje plućnog spazma kod plućnih bolesti
- vodena bolest
- posledice žutice
- uklanjanje bradavica
- bolesti kože (obloge za lišajeve, kraste…)
- giht
- reuma
- upala dojki i mastitis (tinktura ruse sa mlekom)
- ginekološki problemi.
Pre korišćenja bilo kog preparata tradicionalne medicine obavezno se konsultujte sa fitoterapeutom, posebno ako ste skloni alergijama ili preparat niste koristili ranije. U slučaju ruse potreban je dodatni oprez, jer sadrži alkaloide sa mogućim toksičnim efektima.
Šta kažu istraživanja?
Novija istraživanja ispituju antimitokička, antispazmotička, antikancerska i druga aktivna dejstva ruse. Proveravaju se potencijali u zaustavljanju i umnožavanju malignih ćelija, upotreba kod bolesti jetre i poremećaja funkcije jetre i žuči. Postoje navodi da rusa može da ublaži simptome dispepsije, grčeve u stomaku, želucu i crevima. Lokalno, zabeležena je upotreba u lečenju izraslina na koži, bradavica, kurjih očiju, lišajeva i čireva na koži, sa potencijalima upotrebe u farmakološkoj industriji.
Sastojci ruse imaju i blago sedativno dejstvo, pa čaj od ruse nekim ljudima može ublažiti nervozu i pomoći pri uspavljivanju. Novije studije navode i moguće korisno vazodilatatorno dejstvo, što bi moglo da pomogne u prevenciji ateroskleroze, naravno, uz kontrolisanu upotrebu.
Kako se koristi rusa i čemu duguje lekovita svojstva
Za čaj od ruse upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu, a za tinkture se koristi i koren (pre cvetanja, u martu i parilu). Pretpostavlja se da svoja lekovita svojstva rusa duguje visokom sadržaju alkaloida (u biljic se nalaze helidonin, heleritrin, koptizin, alokriptopin i sangvinarin). Berberin (helidoksanstin) je odgovoran za jarko žutu boju. Korisnim dejstvima doprinose još helidonska, helidoninska, limunska i jabučna kiselina, kao i fenolna jedinjenja. Rusa sadrži i:
- flavonoide
- saponine
- karotenoide
- soli kalcijuma
- fosfate
- magnezijum.
Koje kategorije ne treba da koriste rusu ni u jednom obliku
Zbog sadržaja alkaloida koji mogu da imaju toksične efekte, rusu nikako ne treba koristiti bez konsultacije sa stručnim licima koji dobro poznaju svojstva lekovitih biljaka, kao i moguće medicinske neželjene efekte. Korišćenje treba da bude strogo kontrolisano, nikako kontinuirano i bez preciznih uputstava o količini i načinu pripreme. Moguće negativne reakcije su:
- iritacija sluzokože
- dijareja
- povraćanje
- dehidratacija
- oštećenja jetre ako se koristi u velikim količinama
- hepatitis.
Takođe, maloj deci, trudnicama i dojiljama se rusa ne preporučuje ni u jednom obliku niti količinama.
Sa sokom iz ruse sam se oslobodio psorijaze na kolenima,biljka nad biljkama