Konzumiranje više voća i povrća utiče na dobro zdravlje koje zavisi od zdrave ishrane, dovoljno fizičke aktivnosti i sna. Naučnici navode da postoje jasne asocijacije između ovih komponenti – na primer, dobra ishrana obezbeđuje energiju za fizičku aktivnost, a mnogi ljudi navode da je dovoljno aktivnosti važno da dovoljno spavaju. Nova studija analizira vezu između unosa voća i povrća i trajanja sna. Istraživanje tima naučnika sa University of Helsinki, National Institute for Health and Welfare i Turku University of Applied Sciences objavljeno je u Frontiers in Nutrition.
Zašto je san važan i koliko treba da traje?
Spavanje daje našem telu priliku da se odmori i oporavi od dnevnih aktivnosti. Srce, krvni sudovi, mišići, ćelije, imuni sistem, kognitivne sposobnosti i sposobnost pamćenja zavise od redovnog, zdravog sna za optimalno funkcionisanje, a studija iz 2019. pokazuje da je san važan za obnovu oštećenih DNK koje se dešava kada smo budni.
Miran san odvija se u 3 do 5 noćnih ciklusa, od kojih svaki u proseku traje 90 do 120 minuta. Tokom svakog ciklusa počinjemo sa fazom spavanja bez brzih pokreta očiju (REM), a zatim prelazimo kroz dva sve dublje periode ne-REM sna, pre nego što se povučemo iz njih. Naš ne-REM san postaje sve lakši i lakši dok ne dostignemo REM fazu, nakon čega počinje novi ciklus, ili se budimo.
Odrasli bi trebalo da spavaju od 7 do 9 sati tokom noći. Međutim, nedavne studije pokazuju da su nesanica i kraće trajanje sna sve češći među odraslima. Zbog faktora kao što su stres, konzumacija brze hrane i sedentarni način života, nedostatak sna pojavljuje se kao problem javnog zdravlja, koji se dovodi u vezu sa kardiovaskularnim bolestima, smanjenom kognitivnom sposobnošću i povećanjem smrtnosti od svih uzroka.
Koliki je preporučen unos voća i povrća za odrasle?
U novoj studiji, istraživači su želeli da istraže kako trajanje sna može da utiče na potrošnju voća i povrća, i obrnuto. Oni su takođe istraživali ulogu koju pojedinačni hronotipovi (preference za vreme aktivnosti, kao što su jutro ili veče) mogu da igraju u izboru ishrane i trajanju sna.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ljudi konzumiraju najmanje 400 g voća i povrća dnevno, dok najnoviji savet Nordic Council of Ministers preporučuje veći unos – od 500 g i 800 g „povrća, voća i bobica, pri čemu polovina potrošnje treba da dolazi od povrća. Međutim, studije pokazuju da odrasli u mnogim zemljama ne ispunjavaju ni minimalni unos.
Među značajnim rezultatima, ljudi koji imaju normalan san i dovoljno sati sna jeli su veće količine voća i povrća. Međutim, unos različitih vrsta voća i povrća dao je različite rezultate. Prema istraživanju, u podgrupi povrća, u grupi ljudi koji imaju normalan san i onih koji kratko spavaju primećene su značajne razlike u potrošnji zelenog lisnatog povrća, korenastog povrća i povrća koje je, po kategoriji, na granici sa voćem, kao što su paradajz i krastavac. U podgrupama voća, primećena je značajna srednja razlika u potrošnji bobičastog i drugog svežeg i konzerviranog voća između „normalnih i kratkih“ spavača. Nasuprot tome, za normalne naspram „dugih“ spavača, jedina značajna razlika je primećena u potrošnji jabuka.
Tri kategorije sna
Iz odgovora studije proizašle su tri kategorije trajanja sna:
- kratak san (manje od 7 sati)
- normalan san (7 do 9 sati sna)
- dug san (9+ sati).
Oni koji su kratko spavali beležili su prosek od oko 6 sati sna, za normalne spavače srednje trajanje sna bilo je 7,7 sati, a onima koji dugo spavaju prosek je bio oko 10 sati.
