Srpska slava jedinstven je običaj koji je uvršten u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska, kao prvo kulturno dobro iz Srbije na ovoj listi. Slavu prati niz običaja, a Srbi kao gostoljubiv narod ne štede na hrani koje za ovu priliku ima u izobilju. Nekada se i preteruje, a na to nas podseća naše telo. Pojedine osobe na dan svečanosti skoro da ništa ne jedu, kako bi bilo „više prostora u stomaku“ za razne poslastice. U kratkom vremenskom roku, često u večernjim satima, preopterete stomak jednim izrazito obilnim obrokom. Nažalost, desi se da se slava završi gorušicom, mučninom, nadimanjem, nesanicom, bolovima koji liče na kardiološke tegobe.
Stručnjaci nas upozoravaju da je umerenost u svim prilikama ključ zdravlja. Suviše obilni i začinjeni obroci mogu da opterete želudac i dovedu do niza tegoba.
– Bitno je i kada idemo na slavu da konzumiramo doručak i ručak u predviđeno vreme, možda nešto manje obroke, ukoliko je slava u večernji satima. Desi se, ipak, da nekada konzumiramo jedan obilan obrok, opteretimo želudac u smislu povećanog unosa masnoća i ugljenih hidrata. Dolazi do povećanja volumena želuca, što može da podigne dijafragmu i dovede do tegoba, posebno ako osoba ima kardiovaskularne probleme. Javljaju se simptomi u vidu probadanja, pa osoba ima utisak da je reč o kardiovaskularnoj tegobi. Uglavnom nije, već je sve posledica digestivnih problema, povećanja koncentracije gasova u digestivnom traktu, koji izazivaju bolove u predelu srca – kaže za portal eKlinika specijalista u oblasti javnog zdravlja i predsednica Udruženja nutricionista i dijetetičara Srbije Rada Vejin.
Slava je svečanost koja je zbog radnih obaveza uglavnom organizuje u večernjim satima. Posle izrazito obilnog obroka metabolizam masti je veći, objašnjava Rada Vejin.
– Ukoliko konzumiramo namirnice sa većim procentom masnoće savet je da se pije nezaslađena limunada i konzumira salata začinjena jabukovim sirćetom. Preporuka je da se kolači i ugljeni hidrati jedu u što manjoj meri, posebno u večernjim satima, eventualno jedan kolač. Nikako nije dobro da za 20 minuta konzumiramo velike količine hrane, savet je da probamo jednu namirnicu malo sačekamo, pa kasnije da probamo nešto drugo – naglašava Vejin.
Izrazito obilna količina hrane može da izazove pravi mali „tornado“ u stomaku, koji mora da metaboliše nešto što metaboliše ceo dan sada samo u večernjim satima.
– Posle ovakvog obroka moguća je gorušica, nesanica. Gazirana pića mogu da izazovu refluks, dovedu do pojačanog lučenja želudačne kiseline, ne treba zaboraviti da samo jedno alkoholno piće ima dosta ugljenih hidrata. Moguće je da se tegobe jave i kod mlađih ljudi, posebno ako je hrana jako začinjena. Na primer, pojedete riblju čorbu, popijete gazirani sok, pojedete pecivo, pa potom kolač. Kombinacija svega utiče na varenje i pojačanu hlorovodoničnu kiselinu i kod zdravih osoba – navodi sagovornica portala eKlinika.
Tegobe su moguće i kod mladih i zdravih ljudi, a još više kod hroničnih pacijenata ako se ne pridržavaju propisane terapije. Obilan obrok može da poveća krvni pritisak zbog velikih količina soli, objašnjava nam Vejin.
– Velikih količina natrijuma ima u suhomesnatim proizvodima, mesnim prerađevinama, pa i hlebu. U ovim uslovima povećava se količina natrijuma, poremeti se odnos natrijum – kalijum, ne pije se dovoljno tečnosti i dolazi do povišenog krvnog pritiska. Ukoliko osoba ima problema sa dijabetesom velika količina ugljenih hidrata dovodi do skoka šećera, koji se kasnije zbog viška pretvara u masne naslage, osoba se oseća tromo, umorno, može da se zacrveni. Pacijenti sa dijabetesom moraju i na slavi da se pridržavaju pravila ishrane, posebno je bitno da redovno konzumiraju obroke kako ne bi došlo do pada ili rasta šećera u krvi. Redovni obroci su biti i za zdrave i bolesne osobe – zaključuje Rada Vejin.