Sremuš deluje antibakterijski i pomaže da rane brže zarastaju Foto: Shutterstock
Iako je samonikla šumska biljka, sremuš se smatra pravim darom prirode zbog višenamenske upotrebe – služi kao hrana, lek i začin. U narodu je poznat kao šumski luk, divlji beli luk, zimski luk… ali najviše i kao medveđi luk. Ovaj naziv dobio je zbog činjenice da u rano proleće medvedi nakon buđenja iz zimskog sna najčešće jedu lukovice ove biljke koju nalaze u šumi, jer im one obezbeđuju potrebne nutrijente kako bi brže povratili snagu nakon zimskog sna. Kad na medvede deluje ovako, zamislite tek kakve dobrobiti sremuš ima na ljudski organizam.
Osim pomenutih imena, za sremuš se često koristi i naziv „ubica otrova“ zbog svoje neverovatne moći čišćenja organizma, pre svega sistema za varenje, krvi, žuči, jetre… Nutricionisti preporučuju sremuš kao obavezan dodatak ishrani, posebno početkom proleća, kada mu je i sezona, kako bi se organizam očistio od svih onih toksina koji su se nakupili u našem telu tokom zime. Njegovi sastojci vezuju otrove i masnoće iz krvi, krvnih žila, creva i želuca… i tako ih izbacuju iz organizma. Otporan je i na prolećni umor koji nećete ni osetiti ukoliko ovu biljku uvedete u redovnu ishranu. Kako bi se organizam potpuno oporavio i vama povratio svež i zdrav izgled posle zime, stručnjaci trvde da je dovoljno dve do tri nedelje svakodnevno jesti listove sremuša.
Sremuš se od davnina smatra izuzetno lekovitom biljkom, pa tako vlada mišljenje da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga jeli svaki dan. Biohemičari čak tvrde da je sremuš zdraviji i od belog luka (a i miriše kao on), jer divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima 14 puta više nego limun! Osim toga, sadrži i sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, bogat je i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, karotenom…
Jako dejstvo ima i na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva, snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu i olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski i pomaže da rane brže zarastaju.
Listovi sremuša beru se sve dok biljka ne počne da cveta. Takođe, treba biti pažljiv prilikom branja jer izgled sremuša podseća na đurđevak, mrazovac i čemeriku, a neke od njih mogu da izazovu trovanje. Prepoznaćete ga ako listove protrljate međ prstima i ako zamiriše na beli luk – to je sremuš.
Na trpezi se medveđi luk može naći u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Možete ga dodati i u čorbe, soseve, a poseban ukus daće svim vrstama testenina. Preporučuje se da sremuš jedete svež i izbegavate kuvanje, jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem, gubi svoja lekovita svojstva. Od sremuša možete da napravite i vrlo jednostavan, a ukusan namaz za doručak ili večeru. Listove iseckajte što sitnije i dodajte ih u krem sir ili ispasirani stari sir. Malo posolite i dobićete veoma ukusan i zdrav domaći namaz.