rožđe pozitivno utiče na bolji protok kiseonika u krv, a to što sprečava stvaranje krvnih ugrušaka Foto: Shutterstock
Grožđe je, uz sve svoje oblike i sorte, od davnina poznato kao „hrana Bogova“. Ukusno je, osvežavajuće i zdravo, jer sadrži dosta različitih vitamina i minerala. U njegovim zrnima se nalaze vitamini A, B i C, ali i folna kiselina, proteini, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, mangan…
Ovo voće je odličan izvor minerala i hranljivih sastojaka kakvi su gvožđe, bakar, i mangan. Poznato je da su svi ovi elementi neophodni za pravilan rast, razvoj i čvrstinu kostiju. Redovna konzumacija grožđa može da utiče na smanjenje slabosti koštanog sistema i bolova u zglobovima, kao i da pomogne u prevenciji osteoporoze.
Mangan je važan element potreban za pravilne metaboličke procese, izgradnju kostiju, ali i našeg vezivnog tkiva i stvaranje kolagena.
Grožđe spada u laksative jer opna na zrnima sadrži organsku kiselinu, šećer i celulozu: sastojke koji pospešuju rad creva i sprečavaju zatvor. Takođe, gvožđe eliminiše suvišnu tečnost iz tela, uklanja štetne materije iz organizma i pomaže u procesu metabolizma masnoća.
Nerastvorljiva biljna vlakna kojih ima dosta u grožđu takođe podstiču redovnu probavu. Ipak, ljudima koji boluju od zapaljenskh bolesti creva i imaju česte prolive, savetuje se oprez i izbegavanje grožđa.
Preterana konzumacija vina može da izazove glavobolju, a osobama koje imaju migrenu da pojača bolove. Međutim, u slučaju nekih ljudi, upravo manja čaša vina ili soka od grožđa mogu da deluju kao lek protiv migrene.
Do migrena dolazi usled premalo kvalitetnog sna, meteoropatskih problema, navika u ishrani koje organizmu ne prijaju… U nekoliko manjih studija je zabeleženo da antioksidanti iz vina mogu da pomognu u smanjenju migrenoznog bola, isključivo ako je u pitanju manja količina. Što se tiče prirodnog soka od grožđa, kod osoba koje su ga konzumirale ujutru prijavile su pojačan nivo energije, dobro raspoloženje i prestanak glavobolje.
Osobe koje boluju od astme pate od osećaja suvoće u plućima. Bronhije i alveole se sužavaju, smanjuje se protok vazduha i dolazi do škripanja, gušenja i opstrukcije. Kako je većinski sastav grožđa voda, ono dobro hidrira naše organe. Samim tim, kada ga konzumiraju osobe koje boluju od astme, povećava se vlaga u plućima i potencijalno smanjuju napadi astme.
Redovno konzumiranje grožđa dobro utiče na zdravlje očiju. Naime, štiti mrežnjaču oka od propadanja i utiče na smanjenje rizika od nastanka žute mrlje. Žuta mrlja je najčešći razlog gubitka vida kod osoba starijih od 50 godina. Prate je zamućeni vid i iskrivljena slika koju vidimo.
Istraživači su u jednom istraživanju otkrili ds su antioksidansi u grožđu i do 50 puta jači nego u vitaminu E, a 20 puta jači nego u vitaminu C. Zbog toga je grožđe dobra zaštita u slučaju oštećenja retine.
Grožđe pozitivno utiče na bolji protok kiseonika u krv, a to što sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Samim tim, i rizik od srčanog udara. Takođe, antioksidansi u grožđu mogu da spreče oksidaciju LDL holesterola (lošeg holesterola) koji blokira arterije i među glavnim je razlozima nastanka koronarne bolesti srca.
Uz to, grožđe je bogat izvor bioflavonoida – grupe biljnih pigmenata koji mu daju intenzivnu boju. Dve glavne grupež bioflavonoida su resveratrol i kvercetin, koji oslobađaju telo od štetnih radikala. Takođe, utiču na elastičnost arterija i šire krvne sudove, čuvaju zdravlje srca i smanjuju oštećenje ćelija. Istih bioflavonoida ima i vinu.
Crno grožđe sadrži gvožđe i minerale važne za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, učestvuju u prevenciji anemije. Budući da je kod anemije karakterističan nedostatak gvožđa, konzumacijom grožđa možemo da povećemo potrebnu količinu ovog važnog sastojka, ali i drugih minerala.
Manjak gvožđa često je odgovoran za umor i dekoncentraciju jer je grožđe esencijalni mineral, koji utiče na brojne tjlesne funkcije. Kada smo anemični, onda smo i apatični, loše raspoloženi i stalno umorni.