Koronarna bolest srca (CAD – Coronary Artery Disease) je stanje u kome dolazi do nakupljanja plakova (zbog povišenog holesterola) u arterijama koje šalju krv u naše srce. Plakovi dovode do smanjenog protoka krvi, a u nekim slučajevima i srčanog ili moždanog udara. Naučnici kažu da postoji verovatnoća da će se CAD razviti kod ljudi starijih od 60 godina sa porodičnom istorijom bolesti i da je genetika značajan faktor rizika. Ali, da li je i jedini?
Kako porodična istorija utiče na rizik od koronarne bolesti
Šta jedemo, koliko smo fizički aktivni i da li pušimo, ključni su pokazatelji u proceni rizika od koronarne bolesti srca (ishemijske srčane bolesti). Druga stanja kao što su gojaznost, hipertenzija i hiperlipidemija (visok holesterol) takođe su značajni indikatori. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da je genetika izuzetno važna i da čak 40 do 60 procenata rizika za oboljevanje može da nosi nasledna predispozicija. Ljudi sa porodičnom istorijom imaju oko 1,5 put veću verovatnoću da će razviti koronarnu bolest od onih bez nje.
Ko se smatra srodnikom prvog stepena
Dakle, šta je porodična istorija bolesti? Lekari smatraju da postoji porodična istorija ako je preuranjena srčana bolest prisutna kod rođaka u prvom stepenu pre 55. godine kod muškaraca ili 65. godine kod žena. Inače, srodnik u prvom stepenu su roditelj, brat ili sestra, kao i dete.
Porodična istorija, odnosno genetska predispozicija je moćan prediktor koronarne bolestu. Otprilike jedna trećina pacijenata sa ovim oboljenjem ima srodnika u prvom stepenu koji od iste bolesti boluje. Međutim, i porodične studije o CAD imaju ograničenja. Izazov je prvenstveno odvojiti zajedničke faktore načina života od genetskih faktora koji mogu da se prenesu. Na primer, ljudi u istoj porodici mogu da imaju sličnu ishranu ili navike koje doprinose koronarnoj arterijskoj bolesti i nezavisno od njihove genetike.
Koronarna bolest i rizici vide se u specifičnim mutacijama nekih gena
Zahvaljujući velikom genetskom sekvencioniranju, naučnici sada mogu da identifikuju određene varijante gena uobičajene kod ljudi sa koronarnom bolešću. Od 2017. godine, istraživači su pronašli oko 60 specifičnih varijanti gena koje mogu da budu povezane sa rizikom od razvoja ishemijske bolesti. Prema pregledu iz 2021. godine, taj broj je od tada porastao na preko 200 varijanti.
Ove vrste mutacija igraju veliku ulogu u kontroli krvnog pritiska i obradi lipida (masti) u krvi, kao što je holesterol. Pregled studija iz 2016. godine kaže da je kumulativni efekat više ovih varijanti gena upravo ono što uzrokuje i povećan rizik od koronarne bolesti. Važno je, međutim, shvatiti da ovi geni ne znače i da ćete definitivno razviti koronarnu bolest. Oni samo znače da bi vaš rizik mogao da bude veći. Da li će se bolest aktivirati, zavisiće i od faktora životnog stila i navika.
Koji su faktori rizika za koronarnu bolest srca
Ako imamo srodnika u prvom stepenu sa koronarnom bolešću, više faktora, stanja ili okolnosti nas može dovesti u opasnost od oboljevanja. Neki od njih su i:
- menopauza
- muškarci stariji od 45 godina
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- pušenje
- prekomerna težina ili gojaznost
- dijabetes.
Može li da se spreči koronarna bolest ako već postoji u porodici
Životni stil i navike koje idu u sa zdravijim životom mogu da pomognu u prevenciji, smanjenju šanse za oboljevanje ili odlaganju pojave ozbiljnih bolesti, uključujući i bolesti srca. To su:
- dovoljno sna
- redovna fizička aktivnost
- ishrana sa malo masnoća
- izbegavanje pušenja i alkohola.
Ako imate rođaka u prvom stepenu sa prevremenom koronarnom bolešću, a recimo, imate visok holesterol, jasno je da ste u pojačanom riziku.
Da li genetsko testiranje upozorava na koronarnu bolest i šta je sa statinima
Genetsko testiranje može da bude od pomoći u proceni verovatnoće razvoja koronarne bolesti, ali ne može da pomogne u postavljanju dijagnoze. Takođe, neke genetske analize dobar su metod u identifikaciji ljudi sa rizikom od srčanih bolesti koji bi bili kandidati za terapiju statinima. Statini su lekovi koji pomažu u regulisanju holesterola, smanjujući rizik od nakupljanja plaka u arterijama.
Bolest koronarnih arterija može biti opasna po život, pa je, dakle, važno voditi računa o rizicima. Među njima je veoma značajna i genetska predisponiranost. Međutim, kako zaključuju naučnici, to ne znači da će svako bolest i razviti – presudni su ostali faktori, prvenstveno zdravije životne navike.
