U čemu se razlikuju 6 tipova seroloških testova na COVID 19

Kao što smo već pisali, u Srbiji su trenutno dostupne 3, odnosno 4 vrste testova na korona virus:

1. PCR test
2. Serološko testiranje
3. Brzi testovi (imunohromatografski testovi) – koji spadaju u serološko testiranje
4. Antigenski testovi

Serološkim testiranjem utvrđuje se prisustvo antitela na virus u krvi – IgG, IgA i IgM.

Vrste dostupnih seroloških testova

Privatne laboratorije mogu da urade nekoliko seroloških testova:
– imunohromatografski (brzi) serološki test
– ELISA, CMIA, CLIA, ECLIA serološki test
– imunofluorescentni serološki test

Imunohromatografski (brzi) testovi su najmanje osetljivi, ali zato i najjeftiniji i najbrži, rezultati se praktično dobijaju već za pola sata do sat. Jednostavni su za izvođenje – kap krvi ispitanika se nanese na test traku koja u slučaju prisustva antitela na koje se testira menja boju. Ova metoda je samo kvalitativna, odnosno rezultat koji se dobija je pozitivan ili negativan, i nije moguće izmeriti tačnu koncentraciju antitela.

ELISA serološki testovi su klasični serološki testovi i zasnivaju se na merenju jačine obojenosti rastvora koji se boji zbog reakcije između antitela iz seruma ispitanika i specijalnih čestica u reagensu koje su obeležene bojom. Za razliku od imunohromatografskog testa, ova metoda je kvantitativna – a to znači da, osim što dobijamo pozitivan ili negativan rezultat, takođe dobijamo i tačnu vrednost koncentracije antitela u krvi.

CMIA, CLIA i ECLIA su napredni, automatizovani serološki testovi. Zasnovani su, kao i klasičan ELISA test, na spajanju antitela u krvi pacijenta i specijalnih čestica iz reagensa. Kada se čestice iz reagensa vežu za antitela prisutna u krvi, dolazi do oslobađanja svetlosnog signala. Jačina tog signala srazmerna je koncentraciji antitela u uzorku krvi. Dakle, što je svetlost koja pod mikroskopom jača, to je koncentracija antitela veća. U rezultatu se vidi koliko je antitela u procentima prisutno u krvi. Ovi testovi su veoma precizni.

Imunofluorescentni testovi zasnivaju se, slično kao i prethodna dva testa, na vezivanju antitela iz krvi ispitanika sa česticama, u ovom slučaju obeleženih fluorescentnom bojom. Kao i brzi testovi, ovo je samo kvalitativna metoda, odnosno rezultat je pozitivan ili negativan, bez tačne koncentracije antitela u krvi. Ipak, imunofluorescentni test je daleko osetljiviji na prisustvo antitela od imunohromatografskih.

Kako da tumačite rezultate testiranja

Ukoliko je pozitivan test detekcije IgM antitela, velika je verovatnoća da imate aktivnu infekciju SARS-CoV-2 virusom ili covid 19. U slučaju prisustva tipičnih simptoma bolesti, za potvrdu je potrebno uraditi dokazivanje prisustva virusa PCR testom. Ukoliko nemate simptome bolesti preporučena je samoizolacija u trajanju od 14 dana uz poštovanje preventivnih mera zaštite članova porodice. Ukoliko imate simptome bolesti, potrebno je da obavite pregled u covid ambulanti doma zdravlja.

Pozitivan test detekcije IgG antitela znači da postoji verovatnoća da ste imali aktivnu infekciju SARS-CoV-2 virusom ili covid 19 bolest u slučaju prisustva tipičnih simptoma bolesti i da ste sada u periodu rekonvalescencije. Za potvrdu je potrebno uraditi dokazivanje prisustva virusa PCR testom, ali je moguće da test bude negativan, jer u tom periodu opada mogućnost detekcije virusa, a raste mogućnost detekcije antitela.

Negativan test detekcije antitela – ukoliko ste testiranje radili u vremenskom periodu preporučenom za najveću verovatnoću detekcije antitela, verovatno niste bili inficirani SARS-CoV-2 virusom, niste imali covid 19 bolest ili IgG antitela nisu više prisutna u krvi (nakon 3 meseca od pojave). U suprotnom postoji mogućnost da dobijete lažno negativan nalaz.