Covid 19 odneo je najmlađu žrtvu u Srbiji. Beba stara devet dana, i pored napora medicinskih radnika, nije uspela da se izbori sa virusom. Novorođenče je preminulo u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, posle nedelju dana provedenih na respiratoru u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu.
Šta je MIS-C?
Smrtni ishod je posledica multisistemskog popuštanja svih organa deteta, saopšteno je iz Tiršove. Većina novorođenčadi od majki sa SARS-CoV-2 infekcijom je negativna na virus. Prema nekim ispitivanjima, oko 1,9 odsto beba bilo je pozitivno na SARS-CoV-2 u toku 24 sata od porođaja i većina je imala blaže oblike covid 19, ističu stručnjaci. Veoma retko se kod dece može razviti najteži, i potencijalno smrtonosan oblik bolesti, povezan sa SARS-CoV-2, koji je označen kao multisistemski inflamatorni sindrom kod dece (Multisystem inflammatory syndrome in children MIS-C), kažu stručnjaci koji su govorili za eKlinika portal. Većina najmlađih koji imaju covid 19, već su pacijenti koji se leče od neke hronične bolesti i oni se posle odgovarajuće terapije veoma uspešno oporavljaju.
Covid 19 i mama asimptomatski nosilac
Iz Kraljeva, gde se majka porodila 9. aprila, beba je prebačena u Klinički centar Kragujevac i stavljena na mehaničku ventilaciju.
-Mama asimptomatski nosilac, testirana je pred ulazak u porodilište, bila je antigenski pozitivna, što se malo kasnije potvrdilo i PCR testom. Trudnoća je bila uredna i dete se rodilo, bez bilo kakvih anomalija, vaginalnim putem, devojčica od 3,4 kilograma. U trećem satu života, beba je dobila visoku temperaturu. Došlo je do respiratornog pogoršanja i poslata je iz Kraljeva u Kragujevac. Prvi dan i po je bila pod kiseonikom, da bi se tokom noći stanje naglo pogoršalo. Dete je intubirano i stavljeno na mehaničku ventilaciju. Utvrđena je pneumonija, kao kod covid 19 – kaže za eKlinika portal, rukovodilac Centra za neonatologiju Kliničkog centra u Kragujevcu pedijatar neonatolog dr Dragana Ristić.
Covid 19 preko placente majke
Kako se pretpostavlja, beba se zarazila preko placente majke. Novorođenče je na PCR testu bilo pozitivno na covid 19, uočeno je da su svi zapaljenski parametri visoki.
– Sve vreme smo kontrolisali interleukin, D dimer. Odmah se krenulo s terapijom, beba je primala imunoglobuline. Do naglog pogoršanja došlo je petog dana hospitalizacije, dobijala je surfaktant za otvaranje pluća, ipak nije bilo poboljšanja. Interleukin – 6 je naglo skočio, čak smo davali i biološku terapiju, koja se nije do sada primenjivala kod novorođenčadi. Usled komplikacija pneumonije došlo je do sekundarne plućne hipertenzije, koja je zahtevala drugu mašinu, pa je beba prebačena u Tiršovu. Kada je nešto multisistemski i kada počnu da popuštaju organi, nije nažalost bilo spasa – kaže dr Ristić.
Doktorka ističe da je veoma retko da beba ima ovako tešku kliničku sliku i da su u Kini, prema njenim saznanjima, do sada zabeležena tri slučaja intrauterinog zaražavanja. Novorođenče je bilo izolovano u prostoru za covid pacijente i nije bilo u kontaktu s ostalim bebama.
Bez težih oblika bolesti kod dece
Svi slučajevi covid 19 kod dece u Srbiji bili su do sada veoma blagi, nešto ozbiljniju sliku, sa srednje teškim simptomima, uglavnom, su imala deca sa komorbiditetima.
– Mogućnost prenosa virusa SARS-CoV-2 sa majke na dete je veoma mala, ali moguća. Ne bih da govorim konkretno o ovom slučaju, jer dete nisam ni video ni lečio. Za sada mi opažamo nešto veći broj dece koja imaju curenje iz nosa, povišenu temperaturu, dijareju, ali realno nemamo neki statistički značajan broj teških bolesnika. Lečili smo dečaka od 12 godina koji je imao 90 kilograma. On je dobio veoma tešku plućnu bolest i sve je to više je ličilo na covid 19 kao kod odraslih. Korišćen je i visok protok kiseonika, skener je pokazao veliku zahvaćenost pluća, ali dete se polako i postepeno dobro oporavlja – kaže za eKliniku kardiolog-pedijatar beogradskog Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ prof. dr Vladislav Vukomanović.
Kako smatra prof. Vukomanović deca mogu biti prenosioci bolesti bakama, dekama i roditeljima, ali broj teško obolele dece nije u porastu.
Ne zna se još da li je u pitanju mutirani virus
Nešto ozbiljniji simptomi se javljaju kod dece sa urođenim srčanim manama, hematološkim oboljenjima. Najozbiljni oblik bolesti kod dece je multisistemski inflamatorni sindrom (MIS-C) upala svih organa i organskih sistema.
– To je je najteža forma covid 19 kod dece, ne zapažamo porast broja teških slučajeva tog sindroma. Uglavnom su blagi slučajevi i deca se leče i izleče u potpunosti. Kvalitativno ne postoji neka promena u ekspresiji kliničke slike i ishoda lečenja kod dece s covid 19. Nemam podatke o tome da li je u pitanju mutirani virus ili da li raste broj obolele dece s nekim mutiranim virusom – kaže dr Vukomanović.
Ovo potvrđuje i predsednik Udruženja pedijatara Srbije, pedijatar prof. dr Georgios Konstantinidis sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu.
– Veoma su retki slučajevi vertikalne transmisije. Dete se verovatno zarazilo na porođaju preko posteljice. Ovo je zaista retko, do sada je uglavnom bilo slučajeva da je beba dobro u porodilištu i da virus dobije tek kada dođe kući, od nekog od članova najbliže porodice, ali i tada nije bilo ovakvih posledica – kaže dr Konstantinidis za eKliniku.
Covid 19 i multisistemski inflamatorni sindrom kod dece
Većina studija pokazuje da deca sa covid 19 imaju blagu kliničku sliku ili asimptomatsku infekciju. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) su u izveštaju iz februara 2021. dali podatke da deca uzrasta 0-4 godine čine samo 1.9 odsto, a ona od 5 do 17 godina 9.4 odsto osoba sa dijagnozom covid 19 u Americi.
– Veoma retko se u dečjem dobu može razviti oblik bolesti povezan sa SARS-CoV-2, označen kao multisistemski inflamatorni sindrom kod dece (MIS-C), koji može biti opasan po život ako se ne preduzme adekvatno lečenje na vreme. Definicija ovog sindroma je zasnovana na šest osnovnih elemenata: dečiji uzrast, povišena telesna temperatura, laboratorijski markeri zapaljenja, ispoljavanje znakova ili simptomi disfunkcije organa (koji nisu povezani sa nekim drugim bolestima) i vremenska povezanost sa infekcijom SARS-CoV-2 ili izloženošću ovom virusu – objašnjava za eKliniku naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu i predsednica Društva imunologa Srbije dr Nada Pejnović.
Bolje poznavanje mehanizama MIS-C moglo bi spasiti živote
Dr Pejnović objašnjava da su ispitivanja potvrdila i da se MIS-C inflamatorni odgovor razlikuje od citokinske oluje kod odraslih sa teškim covid 19, kao i od hiperinflamacije kod dece sa Kavasaki-jevom bolesti.
– MIS-C povezan sa SARS-CoV-2 se opisuje kao bolest slična Kavasaki-jevoj bolesti, a spektar pridruženih abnormalnosti, uključujući vaskularne komplikacije, ostaje da se u potpunosti definiše. Mehanizmi razvoja MIS-C su nedovoljno poznati i predmet su istraživanja. Bolje poznavanje patogeneze ovog sindroma važno je za razvoj optimalnih terapijskih pristupa, koji mogu uticati na smanjenje citokinske oluje, a time i spasiti živote – navodi dr Pejnović.
MIS-C tipičan za decu školskog uzrasta
MIS-C hiperinflamatorni sindrom razvija se približno posle dve do šest nedelja nakon infekcije SARS-CoV-2.
-Tipično su pogođena deca školskog uzrasta, srednja starost je 8 godina. Iako, je MIS-C zabeležen i kod dece od ranog detinjstva do mladog odraslog doba.MIS-C je stanje u kojem postoji inflamacija organa, uključujući srce, pluća, bubrege, mozak, kožu, oči ili gastrointestinalne organe. Deca sa MIS-C imaju povišenu temperaturu i različite simptome, uključujući bol u stomaku, povraćanje, proliv, bol u vratu, osip, krvave oči ili osećaj izraženog umora. Deca sa MIS-C često imaju poremećaj srčane funkcije i poremećaje u gastrointestinalnom traktu. Leče se intravenskim imunoglobulinima i steroidima – kaže dr Pejnović.
Ona dodaje da još nema mnogo podataka o ishodima i efikasnost lečenja. Nedavna retrospektivna studija u Francuskoj otkrila je da deca sa MIS-C koja su lečena i intravenskim imunoglobulinima i (IVIg) i metilprednizolonom imala povoljniji ishod, on onih lečenih samo IVIg. Potrebna su dalja istraživanja patofiziologije MIS-C da bi se definisala najefikasnija terapija, smatra dr Pejnović.
Covid 19 transmisija na fetus
Prenos SARS-CoV-2 na fetus tokom trudnoće je moguć, ali za sada nema mnogo podataka u kojoj meri se to događa, kao ni o vremenu nastanka infekcije.
Za utvrđivanje infekcije novorođenčeta i vremena nastanka infekcije je potrebno da postoje, kako naglašava dr Pejnović, standardizovani međunarodni kriterijumi i na tome se radi u okviru ekspertskih grupa Svetske zdravstvene organizacije.
–Većina novorođenčadi rođenih od majki sa SARS-CoV-2 infekcijom je negativna na SARS-CoV-2. Prema nekim ispitivanjima oko 1.9 odsto novorođenčadi bilo je pozitivno na SARS-CoV-2 u toku 24 sata od porođaja i većina je imala blaže oblike covid 19 – ističe dr Pejnović.
Infekcija SARS-CoV-2 virusom može da nastane tokom trudnoće. Ćelije placente, kako objašnjava doktorka, imaju ACE-2 receptore i transmembransku proteazu serin 2 (TMPRSS2) koji su potrebni za ulazak virusa SARS-CoV-2 u ćeliju.
-Prenos SARS-CoV-2 tokom trudnoće može biti ili putem krvi ili zbog oštećenja placentne barijere kada SARS-CoV-2 dospeva do fetusa, a receptori ACE-2 i TMPRSS2 se nalaze u plućima i drugim organima fetusa. U literaturi je opisan slučaj smrti fetusa povezan sa intrauterinom transmisijom SARS-CoV-2, gde je dokazano prisustvo virusa u placenti i krvi pupčane vrpce PCR testom što zajedno sa određenim histopatološkim nalazima potvrđuje prenos virusa kroz placentu, odnosno vertikalnu transmisiju- kaže dr Pejnović.
Ona dodaje da infekcija SARS-CoV-2 može da se desi i tokom porođaja kada novorođenče dođe u kontakt sa majčinom krvlju, vaginalnim sekretom ili fecesom ili kapljicama aerosola od zaražene majke. Prenos infekcije na novorođenče se može desiti i posle porođaja od zaražene majke putem respiratornih ili drugih zaraznih sekreta majke, ili kontaktom sa drugim zaraženim osobama u njegovoj okolini.
Zašto deca imaju uglavnom blaže oblike covid 19
Dr Pejnović navodi da deca svih uzrasta mogu da budu inficirana SARS-CoV-2 virusom i da generalno imaju blaže oblike covid 19.
-Nekoliko je pretpostavki o razlozima zbog kojih deca imaju lakše oblike bolesti. ACE2, koji je ćelijski receptor za SARS-CoV-2, može biti manje razvijen kod dece što dovodi do smanjene sposobnosti virusa da inficira ćelije. Pored toga, deca mogu imati unakrsni imunitet prema drugim virusnim infekcijama i/ ili njihov imunski sistem koji je u razvoju možda drugačije reaguje na SARS-CoV-2 u poređenju sa odraslim osobama. Iako postoje hipoteze o faktorima rizika za MIS-C, kao što je niži postojeći imunitet na koronaviruse, specifični faktori rizika za razvoj MIS-C kod dece nisu utvrđeni, ovo stanje može da se razvije i kod prethodno zdrave dece – kaže dr Pejnović.
Nema dileme kada je u pitanju vakcinacija dece
Većina doktora s kojima smo razgovarali podvlači da je imunizacija svih odraslih osoba, pa i trudnica i dojilja rešenje. Prof. Vukomanović kaže da su u završnoj fazi i ispitivanja vakcine za decu stariju od 12 godina.
– Pfizer već priprema tu vrstu vakcine, ima elemenata koji idu u prilog stavu da deca takođe treba da se vakcinišu. Onaj ko je bio vakcinisan može da bude nosilac, može i da se razboli, jer efikasnost vakcina nije 100 odsto. Može da se razboli i da ima blažu kliničku sliku, a ne tešku. Strogo govoreći ni tu više nema dileme da li trudnice treba da se vakcinišu i sigurno deca starija od 12 godina – smatra dr Vukomanović.
On objašnjava da vakcine koje se sada prave za decu, prolaze kroz veoma brižljiva klinička ispitivanja, jer se radi o najosetljivijoj populaciji.
– Vreme je već prošlo, vakcine se iz dana u dan usavršavaju i to rade ovi dosadašnji proizvođači, a i desetine novih vakcina izlazi na tržište, sa sve boljim performansama. Sigurno je da će kada počne imunizacija dece biti ponuđeno samo ono što je najefikasnije i najsigurnije – kaže dr Vukomanović.