Epidemiološka situacija u Srbiji znato je bolja i ima nagoveštaja da ćemo u skorije vreme izaći iz pandemije. Virus SARS‑CoV‑2 koji uzrokuje covid 19 ostaće i dalje prisutan u populaciji u formi sezonskog gripa. Virus će mutirati, ali kakva će biti priroda tih mutacija u ovom momentu nije poznato. Oko 3 milijarde ljudi na svetu je nevakcinisano i oni mogu biti rezervoar za dalje mutacije virusa, upozoravaju stručnjaci.
Oprezna nada da izlazimo iz pandemije
Nova varijanta kombikron otkrivena je u nekoliko evropskih zemalja. Kombikron je mutacija trenutno dominate podvrste Omikron virusa u Belgiji BA2 i podvrste iz Francuske. Ova mutacija ne pokazuje težu kliničku sliku i ne širi se brže od prethodnih varijanti virusa.
– Vreme je najbolji sudija, rano je za zaključke kada je u pitanju soj koji se javio u Belgiji. Nažalost, nauka nema još dovoljno informacija o covid 19 i još mnogo toga ne znamo. Optimista sam, ipak, se epidemiološka situacija u našoj zemlji značajno poboljšala. Broj pacijenata koji se javljaju u ambulante osetno je smanjen, takođe manje je bolesnih od covid 19 na bolničkom lečenju. Posebno nas raduje da je sve manje pacijenata na respiratoru, sve ovo su parametri koji mi daju nadu da ćemo izaći u skorije vreme iz ove pandemije – kaže za portal eKlinika redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu infektolog dr Žarko Ranković.
Afrika i Azija rezervoar za širenje virusa
Epidemiološka situacija je u Srbiji bolja, ali kako upozorava prof. dr Ranković siromašne zemlje u Africi i Aziji i dalje su ogroman rezervoar u kojem može doći do širenja virusa i mutacija.
– Duboko sam uveren da će virus ostati i dalje prisutan u populaciji i da ćemo se s njim sretati kao sa sezonskim gripom. Da li će 3 milijarde ljudi na svetu koji još nisu vakcinisani biti rezerva gde će se pojaviti i mutirati neki soj koji će biti opasniji, prerano je da se govori – kaže prof. dr Ranković.
Prof. dr Žarko Ranković podseća da ni jednom dozom vakcine nisu imunizovani građani nekih zemljama u Africi i Aziji sa slabijim društvenim i higijenskim standardom.
– Moguće je da postoje imunokompromitovani pacijenti, na primer oboleli od HIV-a i oni su jedna povoljna podloga za razvoj mutacija virusa. Još se mnogo toga se ne zna o virusu. Mi svi infektolozi, virusolozi, epidemiolozi očekujemo da se respiratorne infekcije javljaju u hladnim mesecima tokom jeseni i zime. Grip nam je dolazio krajem januara, februara, i onda smo navikli da tokom leta nema respiratornih virusnih infekcija, a videli smo da smo pogrešili – objašnjava dr Ranković.
Pojedinci nisu prvimili ni prvu, a priča se o četvrtoj dozi
Četvrtu dozu vakcine protiv covid 19 u Srbiji mogu da prime svi građani kojima je prošlo pet meseci od imunizacije trećom dozom. Ovaj vid zaštite namenjen je starijima od 60 godina, osobama sa imunodeficijencijom i zaposlenima u zdravstvenim ustanovama. Građanima je ostavljena mogućnost da izaberu i vrstu vakcine koja će biti primenjena kao četvrta doza.
– Rano je govoriti o četvrtoj dozi, kod nas pojedinci nisu dobili ni prvu dozu, treću dozu je dobio jedan broj onih koji su vakcinisani. Što se tiče četvrte doze, to je kako smatram preporučljivo za osobe koje su imunokompromitovane, starije osobe sa opterećujućim faktorima, ozbiljnim hroničnim bolestima. Možda su oni kandidati za četvrtu dozu – kaže prof. dr Ranković.
Vakcinacija na proleće, kako bismo imali antitela kada dođu hladi dani
Prof. dr Ranković skreće pažnju na činjenicu da su mnoge osobe bile zaražene virusom. One su imale lakšu kliničku sliku i nisu se javljale zdravstvenim službama. Doktor poziva one koji nisu vakcinisani da se vakcinišu.
-Puno ljudi je prokuženo, ali moj savet bio bi svima da se vakcinišu da bismo imali neka zaštitna antitela kada dođe jesen, hladni dani, zima kada očekujemo ponovo pojavu ovog virusa – naglašava doktor.
Prof. Ranković smatra da je naš zdravstveni sistem pokazao sposobnost da se ozbiljno suoči s problemom.
– Država je obezbedila na vreme medicinsku i zaštitnu opremu, lekove, vakcine. Svi koji su trebali našto da urade to su i uradili, ali malo je zakazala svest pojedinaca o tome da moramo biti društveno odgovorni. Postoje osobe koje iz raznih razloga nisu u mogućnosti da se vakcinišu, čime ih ostatak populacije koji nije primio ni jednu dozu vakcine ugrožava – podseća prof. dr Žarko Ranković.
